Нећемо о политици...

Day 814, 08:46 • Published in Serbia Turkey • by Konzervativac

Роман "Нећемо о политици", Бранка Димитријевића, је последњи у трилогији о Београду, прва два су "Хоћеш ли да попијеш нешто" и "Октоберфест", у којима се главни јунаци крећу у боемски настројеној супкултури која бекством у , како је лепо приметио Игор Мандић, вечиту адолесценцију не прихвата да озбиљно схвати правила игре друштва у коме владају ирационалност и апсурд.

Али ово није роман...
Ово је еРепублика...
Игра у којој су стратегија, економија и политика веома важни елементи. Елементи без којих ова игра не би имала драж.
Али...
У последње време све више људи/еграђана/еполтичара моли/захтева да се политика искључи из игре.

Како?

Зашто?



Шта је ПОЛИТИКА?
Википедија каже

"Политика је начин и манир доношења одлука групе људи. У ширем смислу, појам се односи на готово све врсте узајамних дејстава у друштву.

Политика је и процес и метод стицања и одржавања подршке јавности односно стицања политичке моћи."

Није политика та која смета већ МОЋ

"Моћ је способност појединца или групе да остварује своје интересе и захтеве чак и ако им се други противе. То понекад значи и примену силе. Појединац располаже својом индивидуалном моћи а да тога није ни свестан (у породици, школи, послу исл.). У политичком смислу на изборима путем гласања или припадања некој политичкој странци, групи за притисак и другим."



Ако се усредсредимо само на политичку моћ онда можемо приметити да је она увек институционализована моћ којом располаже држава, политичка странка или чак и одређена група људи. Политичке странке су генератори, али и носиоци политичке моћи. Оне су модерни колективни владари који своје постојање дугују чврстој организацији власти за коју се боре демократским средствима придобивајући чланство и гласаче на изборима.


Елем, ту се крије проблем. Чланство и гласачи у еСрбији се придобивају на, можда, неки неприкладан начин...



У једном свом претходном чланку који је имао наслов "Демагошко-пропагандни комплет М-09", сам се мало осврнуо на демагогију и популизам као на водећу политичку орјентацију и главно оружје еполитичара.

Мада...



Није ни то оно што највише смета...

"ХРРРК ПУУУ демократија" и "ПЉУЦ ПЉУЦ начин вођења политике" је оно што тера грађанство од политичара и странака. Многи наши самозвани еполитичари се не либе да некога назову "дебилом" "идиотом" "клинцем", а све у циљу придобијања дела политичке моћи, привлачењем истомишљеника или људи сличног интелектуалног склопа и нивоа. Говорећи некоме да је дебил или идиот они мисле да су се издигли на неки виши ниво...



Зашто је МОЋ тако битна?

"Фридрих Ниче сматра да оно што човек хоће је вишак моћи. Адлер је под утицајем Ничеа нагон за моћи ставио изнад либида. Иза сваке неурозе, по Адлеру, стоји комплекс ниже вредности који се у тежњи за моћи компензира, управља збивањима у личности да би осигурао стабилност осећања и савладавање потчињености."

Како је на политичкој сцени еСрбије много већи број мушкараца/дечака него жена/девојака (за разлоге тога написаћу још један чланак), онда један коментар који сам јуче прочитао ми делује сасвим оправдано па ћу га зато и цитирати

&quot😉oktor Sava Bojovic radi hirusko uvecanje p*****. Obratite mu se, siguran sam da ce moci da vam pomogne, a tih 2-3 santimetra vise zaista ce mnogo znaciti vasim pokusajima da se socijalizujete."

Иако је овај коментар био упућен одређеној особи на нашој полтичкој сцени (мада се не слажем да је баш тој особи требао бити упућен тај коментар, има неких других којима ни додатних 5-6 цм не би донеле жељени резултат), ја ћу га упутити свима који се баве оваквим начином вођења политичке борбе, јер пљуцкањем по некоме, онај који пљуцка не добија жељени резултат... Или можда грешим, можда је некоме циљ пљуцкање по полтичким противницима, можда на тај начин решава своје проблеме из стварног живота.



Највећи проблем на простору еСрбије, је што се политиком баве политканти а не политичари...


"Политикант је човек који се бави политиком искључиво зарад своје личне политичке промоције и остваривања себичних материјалних интереса. Опште добро му није циљ, иако га спомиње као једину сврху његове делатности, прибегава демагогији како социјалној тако и националној, кад год може, ствара афере и тамо где их нема а све у циљу моралне и политичке дисквалификације политичких противника. Политикант нема, готово, никакав осећај одговорности за учињено дело или казану реч."



Закључак

Политика сама по себи није ништа лоше, али политикантство, "ХРРРК ПУУУ демократија" и "ПЉУЦ ПЉУЦ политика", је оно што тера људе од есрпске политике...



ПЉУЦ ПЉУЦ начином по самозваним политичарима и политикантима

пуребг




Приликом писања овог текста није повређен ни један политичар, а полтитикантима који су се препознали у овом тексту препоручујем клинику Др. Саве Бојовића за оно увећање...