Join the new world

Свака сличност имена овог чланка са именом дела оца Јустина Поповића, "Светосавље као филозофија живота", је намеран, и то са крупним разлогом. Ако постоји нешто што убија друштво, то је егоизам; а побуна против егоизма модерног човека је један од кључних тачки ове чувене књиге.

У случају еРепа, убиство једне државе јесте еГоизам њених држављана; ако у РЛ и постоји неко оправдање за себичност, у еРепу, игрици, не постоји ниједан. Зашто би се било који еСрбин осећао боље ако има 100 голда знајући да неко има 1? Поента игре је да будемо скупа бољи од других, а не ми међу собом. Поента је у томе да сви можемо да пуцамо а не да се бијемо голоруки. Поента је у томе да сви можемо да купујемо храну и оружје а не да зависимо од других, који ће нам га поклањати (у крајњој линији, и то је еСолидарност, али свако ко је прешао преко 4 скила и 10 левела, мора бити у могућности да сам себи купује и једно и друго, сваки пут кад му треба, а не да камчи од државе).



еСолидарност је свеопшти приступ игри. То је: једно од испољавања тоталног патриотизма које се тиче тоталне солидарности са другим еСрбима. еРепублика је већ прилично укинула еИндивидуалност, с обзиром да играч делује у оквиру државе, не може сам да покреће ратове (изузев RW, а ни ту није све индивидуално), не може да буде "острво". Са друге стране, постоји и велика слобода деловања. У тој слободи има простора да се играч потпуно посвети даљој експанзији еСрбије: и своје индивидуалне, али и целодржавне (економске, територијалне...). Нема разлога да сви не учествујемо у томе: нема разлога да не ставимо знак једнакости између своје личне експанзије и експанзије државе. Колико видим, на неки начин ово је већ дух политике свих министарстава.

Отац Јустин Поповић у горепоменутом делу каже: "Нама се хоће друштво у коме се личност и друштво допуњују, подржавају, расту једно кроз друго и усавршавају једно помоћу другог; друштво у коме је сваки духовно сједињен са свима и сви са сваким, у коме сваки живи кроза све, помоћу свих, али и сви живе кроза сваког и помоћу сваког. A то значи: нама се хоће друштво које собом претставља и јесте један организам, једно тело, а чланови тога друштва су органски делови међу собом: ти си око, он рука, ја нога, али ни један не може рећи другом: не требаш ми, могу без тебе. Да би радила, руци је потребно око да је води и нога да је носи; исто тако, да би видело, оку је потребна рука да га храни и нога да га носи; и опет, да би ходила, нози је потребно око да је води и рука да јој сарађује. Сви смо у организму друштва органски делићи, велики и мали, видљиви и невидљиви, али делићи који живе један са другим и помоћу другог: сваки сарађује свима и сви свакоме. Као у телу: да би расла једна длака на глави, њој сарађује цело тело, али је и длака својом посебном функцијом потребна телу, јер чува главу и мудри је спроводник зноја."

Мој претходни чланак се већ бавио једним обликом испољавања еСолидарности - еДистрибутизмом. еРеп, истина, нема механизме да било кога натерамо да ради у том духу, али имамо механизме које сами стварамо. Дискриминација еГоиста је нужна на нашем путу ка најбољој земљи еРепа. Искључивост, а не толеранција према таквима, наша је највећа снага.



Сваком РЛ пријатељу кога позовемо и који дође до нпр 3. левела можемо да поклонимо по 10 или 20 динара. Сваки пут када доведемо једног играча до 6 левела, можемо да му поклонимо један златник и један златник можемо да поклонимо држави. Десет људи може да се удружи, да оснује једну организацију и да направи своју компанију, и да дели профит равноправно и једнако, а то значи: једнако по скилу и доприносу, никако у значењу комунистичке ураниловке.

Када би 2000 играча, независно од министарстава, деловало у духу еСолидарности, где би нам био крај? Када би се одређени добар проценат вишка новца увек поклањао разним фондовима, за кредитирање "малих и средњих предузећа" на пример, врло брзо би се издигли изнад данашњег стања. Кад би ишао у плате радницима, где би били? Кад би вишак новца - оно што нам остане преко новца за храну, оружје и гифтове - увек слали у државне фондове, еНебо би нам било граница!

Да завршим: пре него што приморамо Хрвате да подижу RW-ове по Славонијама и Горским Котарима, подигнимо RW у својој сопственој држави: RW против еГоизма, еСебичности, еКаријеризма, еОпортунизма. Ако будемо СВИ КАО ЈЕДАН, наша експанзија - и економска и територијална - прећиће из домена виртуалног у домен реалног (премда ће и даље остати виртуалан, јер је ово игрица). А то је главни циљ ове игрице.

Зато: СВИ КАО ЈЕДАН!







Ceterum censeo eCroatiam esse delendam!