Велика историја Србаља - 1. део

Day 2,114, 08:23 • Published in Serbia Serbia • by zeppelin99

Поздрав драги читаоци.

Као и многи новинари, који тек крећу да се баве овом професијом, размишљао сам о чему бих могао да пишем а да то буде интересантно мојим читаоцима.
После доста премишљања, схватио сам да смо ми народ који врло мало зна о својој историји и да је већина нас (укључујући и мене) спавала на часовима историје.
Нећу много да дужим, зато прелазим одмах на ствар. У овом чланку почећу са писањем о Династији Немањића и њеном родоначелнику Стефану Немањи.
Чланци ће намерно бити писани на ћирилици.

Династија Немањића
Стефан Немања



Српски велики жупан у периоду од 1066. до 1096. године. Најзначајнији српски државник и родоначелник династије Немањића. Најмлађи је син великаша Завиде, рођен када се овај склонио у Дукљу за време нереда у Рашкој, те је прво био крштен по римокатоличком обреду, "пошто других свештеника тамо није било". Када су се нереди смирили и породица вратила, крштен је други пут, сада по православном обреду, у цркви Светог Петра у Расу.

Око 1163. по одлуци византијског цара Манојла III Комнина великим жупаном Рашке бива проглашен најстарији Немањин брат - Тихомир, док су остала браћа, Страцимир, Мирослав и Немања добили удеоне кнежевине, односно засебне делове државне територије Удеона кнежевина Немање простирала се око речне долине Ибра, Расине, Топлице и Пусте Реке, као и све крајеве између ових долина. Немања је према великом жупану Тихомиру имао војну и још неке ситније обавезе. Нешто касније, после сусрета са византијским царем, добија владалачко достојанство и жупу Глбочицу. Овим почињу сукоби браће. јер је због ових уступака Немања био обавезан само византијском цару на верност, али не и брату. Тада Немања спроводи и градњу храмова, подигавши најпре манастир посвећен Богородици на ушћу Косанице у Топлицу, а затим манастир Светом Николи.

Браћа су му упућивала више опомена да се не понаша као самосталан, што он није слушао; напослетку су га ухапсили, лишили кнежевине и затворили у пећину код Раса. Ту се он заветовао светом Ђорђу да ће му подићи цркву ако га спасе. Око 1166. је избављен уз помоћ присталица. Тада је изгнао сву браћу и прогласио се за великог жупана и јединог владара Србије. Цар Византије није био задовољан овим, те је његовој браћи пружио уточиште, а покренуо војску на Србију. Стефан Немањаа их је сачекао јужно од Звечана и потукао у тешкој бици. После 2 године на Србију је кренуо лично визабтијски цар, приморавши га на покорност, "да приступи престолу откривене главе и голих руку до лаката, с конопцем везаним око врата и мачем у руци"; потом га је одвео у Цариград, да њиме украси тријумфалну поворку. Али Немања је ово понижење искористио да среди односе са царем, а по повратку и с Мирославом и Страцимиром. До смрти Манојла I Комнина није нападао Византију.

Те године је искористио да среди верске прилике у земљи: саградио је храм Светог Ђорђа (Ђурђеви ступови), поразио је богумилске јеретике користећи православну војску ("њих је протеривао, књиге им палио, имања њихова делио је сиротињи, а њиховом учитељу је језик одсекао, да не би зла тим језиком учио").

После смрти Манојла I Комнина Византија је упала у дубоку кризу, што је Немања искористио да се што више од ње осамостали. Када је Мађарска кренула у ратна дејства, он је с мађарским војницима кренуо у борбе на широком фронту, дуж Дунава и десне обале Велике Мораве. Са Мађарима је стигао чак до Софије, међутим, ту су се Мађари договорили с Византинцима и вратили у своју земљу, док је Немања наставио ратовање и освојио све градове у Дукљи и Далмацији сем Дубровника.
Између 1183. и 1189. освојио је градове: Сврљиг, Равни и Козаљ, као и градове југозападно од Софије: Перник, Стоб, Землн, Велбужд и Житомиски. На југоистоку је освојио Скопље, Лешак и Градац у Пологу, као и Призрен.

Намеравао је да Ниш претвори у своју престоницу, као главну раскрсницу путева на Балкану; управо ту је дочекао Фридриха III Барбаросу 1189. године, који је пролазио кроз Србију ка Блиском истоку, предводећи Трећи крсташки рат. Немања је настојао да добије његову подршку, јер је био свестан да своја освајања неће задржати ако не добије подршку велике силе. У Нишу је зато крсташима дао на располагање велике количине хране, а цару Фридриху и војсковођама специјалне дарове. Понудио је 20.000 војника ако Фридрих нападне Византију; чак је понудио и вазалство Немачкој да би обезбедио даљу подршку Немачке. Међутим, Фридрих је желео да пређе на Блиски исток без великих сукоба, те је одбио понуде.

Кад је византијски цар Исак II Анђео чуо за ове преговоре, кренуо је војску на Србију чим су крсташи прешли и Малу Азију. Негде на Јужној Морави одиграла се битка коју су Срби изгубили, али остали и даље способни да пружају отпор. Стефан Немања је Визабтији препустио све градове источно од Велике и Јужне Мораве. Питања спорних територија решена су преговорима, а да би се договор учврстио, синовица цара Исака је удата за сина Стефана Немање, Стефана.

Према устаљеном обичају, власт је прво делио са браћом Мирославом и Страцимиром, а касније и са синовима Вуканом и Растком (Стефану није дао посебну област, јер га је одредио за наследника. 1183. године, у време коначног формирања државе, саградио је храм од белог мермера на реци Студеници, у ком је и сахрањен.

Када је дошло до преврата на Византијском престолу, те је нови цар постао Алексије III Анђео, услов пријатељских односа био је да се Стефан Немања добровољно одрекне власти, што је и учинио 1196. на Сабору у Расу. Тог дана су се он и његова жена Ана замонашили - он је постао монах Симеон и отишао у Студеницу; она је постала монахиња Анастасија и отишла у храм посвећен Богородици у Расу. 1197. године Немања одлази у Ватопед на Светој Гори, где се среће са замонашеним сином Савом (Растком) Немањићем. После даривања свих светогорских манастира, од византијског цара стиже хрисовуља да се обнови напуштен и разваљен манастир Хиландар, и "да остане Србима на поклон вечни". У Хиландару је Немања и умро 1199. После 8 година мошти су пренете у Студеницу.


Искрено се надам да сте уживали у чланку.
Новине ће излазити уторком, а у следећем броју читајте о синовима Стефана Немање, Стефану Првовенчаном и Радославу.
И за крај, наравно, лупите по који глас, претплату и узвик, да што више људи види!