Join the new world

Prvi

Први за првим!

Јој, само немој Латвија, молим те, Летонија се каже на српском.

Slava mu isprala mozak..

A ministarstvo VANJSKIH poslova

Хехе... Од свих си ствари то нашао... = )

У Босни се тако говори, није то ништа чудно. Ниси приметио имена народа малим словом, ЈА ти и он, уместо он, ти и ЈА, Епирус, али си одмах скочио на помисао да је нешто хрватско... = )

Kao i "spoljnih" a ne "vanjskih"

U Republici Srpskoj se kaze i jedno i drugo.

Svaka cast da trudi svima u zadnjih nekoliko mjesec!! Koliko god nas politika i svadja medju ljudima razdvajala nad je nevolja 10x vise spajala! 😃

ok

o7

o7

o7

Kazes da je vozic izmesten sa originalnih regija, a Kolumbija uzima Vojvodinu.

Ne mogu o svim stvarima pisati javno. Vidjece se kroz par dana gdje ce Kolumbija. Uglavnom nece u voz po Srbiji.

Blagodarim

Честитам на до сад одрађеном послу, ту не бих могао да нађем неку замерку.

Пар замерки на чланак:

1) Требало је да буде написан ћирилицом, ипак су ово државне новине. Па, и ако је написан латиницом, постоје претварачи који пребаце текст из латинице у ћирилицу за једну секунду.
http://recnik.biz/latinica-u-cirilicu

2) Македонија је грчка област, Северна Македонија је назив државе која је наш савезник.

Strahinjicu,zasto ne trolujes sa svog naloga? Tripujes ljude da ih napusavam ja...tj ti xD

Dje je Varvarin da reaguje na ovakvo bahato ponasanje jednog od najuticajnijih politicara u eSrbiji..

Погрешио сам шифру и мејл!!1

Oprosteno ti je.. Bozanstvo Nikol000 je na tvojoj strani😁

ФИРОМ бре, какав Северџан...

Сад је Северна Македонија, то је прихваћен назив од стране целог света и то би онда требало сви да поштују.

@Плашливко - ово ти је игрица, није ти РЛ, тако да МАКЕДОНИЈА ВЕЧНА!!!

У игрици је БЈРМ, још горе...

И латиница је наше писмо.

Латиница је само у употреби, ћирилица је службено писмо. Вук Караџић је реформисао ћирилицу као српско писмо, латиницу је реформисао Хрват Људевит Гај.

Оба писма потичу од изворно несловенских алфабета, тако да је свеједно ко их је реформисао и прилагодио. Ћирилицом се користе државни органи у стварном животу, али ово није Република Србија, већ е-Србија, па њен е-председник може да се служи и латиницом и ћирилицом. 🙂

Оба писма потичу од изворно несловенских алфабета, с том разликом да је ћирилица створена за потребе Словена, а латиница за потребе Латина. Ми смо пореклом Словени, са Латинима немамо везе.

Ћирилица је базирана на раној ћирилици, која је развијена у Првом бугарском царству. То је словенско писмо које спада у ред младих европских писама и датира тек од 9. века нове ере, а претходила јој је глагољица. До тог времена словенски народи нису имали писмо него су се служили грчким или латинским алфабетом. Међутим, ни грчки ни латински алфабет нису имали слова за словенске гласове и тако је било отежано писање словенских имена и речи туђим словима. Отуда потреба за стварањем писма које ће одговарати словенским потребама. Ћирилица је састављена углавном од слова из алфабета грчког унцијалног писма, проширена словима из старијег глагољичког алфабета. Нова слова су додата за старословенске гласове који нису присутни у грчком.

Латиница је писмо које је оригинално коришћено у античком Риму за писање у латинском језику. Етрурци, који су владали раним Римом, су прихватили западну варијанту грчког алфабета у 7. веку пне. из Куме, грчке колоније у јужној Италији. Кумански грчки алфабет је био модификован током времена и постао етрурски алфабет. Тај алфабет су затим прихватили и даље модификовали Римљани, чиме је коначно формиран латински алфабет.

Српска ћирилица, илити азбука, је адаптација ћирилице за српски језик, коју је 1811. године уобличио Србин, Вук Стефановић Караџић. Он је српску ћирилицу засновао на претходном славеносербском писму, по принципу „пиши као што говориш, а читај као што је написано”, тако да у српској ћирилици сваком гласу одговара једно слово.

Хрватски лингвиста, Људевит Гај, водећи се истим принципима, уобличио је хрватску латиницу, односно абецеду илити гајицу, заснивајући је на чешкој латиници, да би на тај начин добио хрватско писмо. Гај је то објавио 1830. године у књизи “Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisaňa‎” и издао је у Будиму. Међутим, у хрватској латиници не важи правило да се за сваки глас користи једно слово јер се за слова љ, њ и џ, написана латиницом, користе по два слова. Једини српски утицај на хрватску латиницу је што је Србин Ђура Даничић покушао да доради гајицу тиме што је предложио да се слово “dj” замени словом “đ”, што је и прихваћено у теорији али у пракси није у потпуности реализовано.

Све што је икада у даљој историји написано од Срба на српском језику, почев од Мирослављевог Јеванђеља, повеље Кулина Бана, Вукановог јеванђеља, Законоправила, Душановог законика, Минхенског псалтира и Цетињског октоиха, прве књиге штампане на српском језику 1494. године, написано је ћирилицом (уз пар глагољских изузетака).

На крају, неколико окупатора је покушавало да забрани употребу ћирилице Србима јер је она сматрана нашим народним писмом, док Хрвати и дан данас, у 21. веку, разбијају табле у Хрватској са називима улица написане ћирилицом.

Тако да, може е-председник да се служи и "ћелавом" латиницом, сви ћемо га разумети, али било би лепо да и овде и било где друго чувамо и негујемо своју, српску ћирилицу. 🙂

[removed]

Не мораш да ми пишеш о историјском развоју тих писама. Знам то. Оба су адаптације несловенских алфабета, па нам ништа није сметало да их користимо: ћирилицу од Средњег века, а латиницу од 20. Зато оба писма данас можемо сматрати својима, што и чинимо.

Ако не волиш латиницу зато што ју је смислио Хрват Људевит Гај (иначе је Немац у питању), можеш исто тако да се гадиш и ћирилице јер је ипак настала у Бугарској, а са Бугари су нас окупирали у исто време док је текао геноцид у НДХ. Или да се одрекнеш интернета и свих технолошких достигнућа са Запада пошто су нас бомбардовали пре 20 година. А можда и уметности Милорада Павића и осталих који су писали и штампали књиге на латиници.

Терориста коме замераш употребу латинице нити је чиновник у НДХ, нити у Хрватској, нити је овим чланком забранио ћирилицу и позвао на њено заборављање и заборављање списа написаних на њој. То што политичко/националистичко значење можеш да учиташ у све, не значи да је то учитавање оправдано. Тако само можеш да упаднеш у параноју.

П.С. Технички, dž није пример два слова којима се записује један глас, већ једног слова. Исто важи за lj и nj. Наша абецеда нема 27 графема, већ 30. 🙂

О историјском развоју писама сам писао како бих показао зашто је ћирилица наше писмо, а латиница није. Можда ће и неко други прочитати ове коментаре, не само ти. И опет ћу поновити, оба писма су адаптације несловенских алфабета али је ћирилица настала за потребе Словена, а латиница за потребе Латина. Зато се ћирилица може сматрати првим словенским алфабетом, док се то за латиницу не може рећи. Српска ћирилица је настала за потребе Срба, а хрватска латиница/гајица за потребе Хрвата.

Лепо си написао да ћирилицу користимо од Средњег века, а латиницу од 20. века. То јасно показује које је наше писмо. Латиницу смо почели да знатно активније користимо због тадашњих политичких прилика, стварања Краљевине Југославије, а нарочито приликом стварања СФРЈ и слично.

Гај је пореклом био Немац али је рођен и умро у градовима који припадају данашњој Хрватској и скоро цео живот је посветио раду посвећеном Хрватима. Тако да уопште није ствар у томе да ли ја волим или не волим латиницу, ја само историјски посматрам настанак писама и за чије потребе су она настајала. Одлична је ствар што познајемо латиницу јер што више писама познајеш, то више и вредиш, али то што познајемо и користимо латиницу, не даје нам за право да је сматрамо својим писмом.

Не одричем се ја Павића и осталих Срба који су књиге штампали латиничним писмом. Али, у свету се стручне књиге, романи, енциклопедије, речници, али и научни радови српских писаца и научника, штампаних на латиници региструју као део хрватске културне баштине. Тако ради УНЕСКО, тако ради и Конгресна библиотека у Вашингтону која је задужена за одржавање стандарда за кодове за језике. Па ти види ко се ту кога одриче.

ПС
Графема и слово нису синоними.

Аналогија треба да ти буде оваква. Ћирилица настаје адаптацијом алфабета који је служио за запис (несловенског) грчког језика, а латиница адаптацијом алфабета који је служио за запис (несловенског) латинског. С те стране нема разлике.

То што се ћирилица дуже користи не значи да латиница није наша или да је мање легитимна. И Вукова реформа је некада била новина, па су је исто одбацивали, али је на крају прихваћена. Штавише, ова ћирилица, као што си и сам приметио, и није толико старија од латинице ако се узме у обзир сам почетак наше писмености у Средњем веку. Хрвати и Срби ионако говоре истим језиком, тако да то што Људевит Гај можда није на уму имао Србе опет није толико важно јер се ми тим писмом служимо без икакве муке управо из разлога што је и стандардни језик Срба и Хрвата у ствари исти. Тако да она одговара и нашем потребама јер је су језичке потребе у штокавским хрватским и српским подручјима исте, иначе је не бисмо усвојили.

Конгресна библиотека не примењује правило о томе да се латинични текстови аутоматски рачунају као хрватски. Заправо, у смерницама стоји да латинични текст може да буде и српски и хрватски (и босански/бошњачки, да не улазимо сада у то): http://www.loc.gov/catdir/cpso/serb.pdf За УНЕСКО нисам могао да нађем каква су им правила. Али ако је то стварно тако, а наша држава није учинила ништа да исправи тај пропуст, онда се Србија одриче своје латиничне баштине.

П.С. У случају нашег алфабета, јесу.

Па то што нема разлике у томе да су оба писма настала адаптацијом несловенских језика не значи да разлике уопште не постоје. А ако разлике постоје, оне се не могу изоставити из формирања коначног закључка већ се морају узети у обзир. У супротном, формирањем закључка који се заснива искључиво на прављењу аналогије, може се доћи до погрешног закључка. На пример, Земља и Марс су у сунчевом систему. Обе су планете. На Земљи има живота, следи да и на Марсу има живота.

Што се тиче ове приче око Вука Караџића и Људевита Гаја, свако је реформисао писмо којим су писали његови народи до тог тренутка, за потребе свог народа. Нити је Вук реформисао ћирилицу размишљајући о Хрватима, нити је Гај реформисао латиницу размишљајући о Србима. Са друге стране, и Хрвати су од настанка до распада СФРЈ учили и користили српску ћирилицу али су је после тога избацили и из наставног плана и из употребе јер није њихово писмо. То је последица њихових комплекса и њихова грешка али све и да су је задржали у школама и у употреби, не би могли да кажу да је то њихово писмо само зато што одговара и њиховим потребама. Исто тако, то што хрватска латиница одговара и нашим потребама, поново нам не даје за право да је називамо својим писмом.

Као што сам већ написао изнад, можемо ми писати и користити се, као што многи и пишу преко рачунара и мобилних телефона, и енглеском ("ћелавом") латиницом и поново ћемо све разумети, али никоме не пада на памет да каже да је енглеска латиница наше писмо. Нико у САД, Аустралији, Новом Зеланду не каже да пише америчком, аустралијском или новозеландском латиницом, већ енглеском. Они немају ту потребу, као ми, да за своје присвајају нешто што је туђе, иако се користе истим од кад постоје. Постоји више врста ћирилица на свету али само је једна српска ћирилица, као што постоји више врста латиница на свету али само је једна хрватска латиница док српска латиница не постоји. Тек ако неко у Србији осмисли латиницу са графемама lj, nj и dž написане једним словом, као што постоје неки предлози, моћи ћемо да кажемо да је то српска латиница. Као што ми не волимо када неко присваја нашу баштину за своју, тако ни ми не треба то да радимо са туђим баштинама.

Ово за Конгресну библиотеку си у праву. Бар би тако у теорији требало да буде, колико се у пракси то поштује, не знам. Наилазио сам на сведочења људи у којима говоре како се у западним библиотекама дела Киша, Павића, Црњанског и осталих Срба који су писали латиницом воде као хрватска дела у оквиру хрватске секције. Свеједно, нека и то није истина и нека и Конгресна библиотека и УНЕСКО баштине сва дела како заиста треба, то не мења све оно што сам претходно написао. Тај део је био више о томе ко се кога одриче. Ја се дела српских аутора написаних латиницом свакако не одричем јер то што је неко писао латиницом не мења чињеницу да је аутор Србин, већ само показује да дело није писао својим писмом.

Сад банализујеш аналогију неадекватним поређењем са планетама. 🙂 У аналогији коју си ти први поменуо поредиш ћирилицу која је створена за словенске народе са латинским алфабетом који није, па пошто ми нисмо романски народ, сматраш да не треба да се служимо дериватом њиховог писма. Оба писма која су код нас у употреби настају адаптацијом несловенских писама за потребе словенских народа и у том су погледу иста. 🙂 Да је од пресудног значаја порекло аутора, скоро цела Европа би морала да се одрекне писаног језика јер би само потомци неких античких народа смели да пишу.

Намере реформатора писма код Хрвата и Срба нису релевантне из три разлога:
1. Због заједничког језика, језичке потребе оба народа су исте, тако да писмо које одговара једном крају језичког подручја одговара и другом.
2. Пресудно је како се изуми и уопште остварења користе, не шта су изумитељи и ствараоци имали на уму као намену или смисао. Научна достигнућа често налазе примену у решавању проблема које научници нису могли ни да претпоставе, књижевна дела се не тумаче погађањем намера аутора, и слично. Исто важи и за писма. Можда су Вук Караџић и Људевит Гај имали на уму само Србе или само Хрвате када су почели с радом, али су оба писма употребљива где год живе и Срби и Хрвати.
3. Бечким књижевним договором 1850. ударају се темељи заједничком језичком стандарду за оба народа.

Латиница и ћирилица су наша писма зато што њима пишемо. Да се служимо хијероглифима, и то би било наше писмо, а вероватно бисмо га звали српско хијероглифско писмо. Наравно, нико у Америци и Аустралији не зове своју варијанту енглеског посебним именом, али додају географску/државну одредницу па тако имамо амерички и аустралијски енглески. Писмо не зову посебним именом, али, као што видиш, нису престали да га користе само зато што је језик којим се служе поникао на тлу друге државе или зато што је алфабет изворно био намењен за један романски, а не германски језик као енглески.

Дао сам ти званичне смернице. Ако ћеш на крају да посумњаш да се примењују у пракси, онда истражи то или исту скепсу покажи према тврдњи да се не примењују, а њу си констатовао без ограђивања од тога да ли је заиста тачна и без икакве дозе сумње. 🙂 А аутори који су писали на латиници чинили су то на једном од званичних писама свог језика. Наш стандард је јасан по том питању: оба су писма у употреби.

Не банализујем ја аналогију, ја само кажем да применом аналогије не морају увек да се изведу исправни закључци. Закључивање у аналогији се заснива искључиво на сличним особинама предмета анализе али оно не даје гаранције за истинит закључни суд. А то је из разлога управо што понекад постоје разлике у предмету анализе које се не смеју изоставити из анализе и оне доводе до неупотребљивости аналогије као логичког аналитичког метода. Некада те разлике нису од суштинског значаја и аналогија је примењива, али некада то није случај. Најкраће речено, аналогија није примењива на све примере предмета анализе који поседују неке сличне или исте особине.

Ја никада нисам написао да ми не треба да се служимо латиницом, ја пишем да то није наше писмо. Разлика је више него евидентна. Нити сам игде написао да други народи треба да престану у потпуности да пишу ако немају своја сопствена писма. Боље је и користити се туђим писмом ако већ немаш своје, него не писати уопште.

Већ сам написао везано за Конгресну библиотеку и УНЕСКО, нека буде да све раде како треба. То не утиче на остатак дискусије јер то нисам ни писао као аргументе да је само ћирилица српско писмо.

Сва разлика у нашим мишљењима потиче од тога шта ко доживљава за своје писмо. За тебе, наше писмо је свако писмо којим се користимо. За мене, наше писмо је само оно писмо које смо ми осмислили за сопствене потребе, осталима се само користимо. Ако бисмо којим чудом почели да се служимо хијероглифима, за мене би била бесмислица називати то српским хијероглифским писмом али ти очигледно мислиш другачије. Сви аргументи које вртимо, на крају се своде на написано у овом пасусу и зато мислим да је овде најбоље да завршимо дискусију јер се плашим да ћемо поново почети да се вртимо у круг, као недавно у случају дискусије око Косова и Метохије. 🙂

ПС
Наш Устав дефинише само употребу службеног језика и писма, а то су српски језик и ћирилично писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава. Закон дефинише службену употребу латиничног писма уз знатна ограничења изузев у случајевима подручја на којима живе националне мањине где су, поред српског језика, у службеној употреби истовремено и језици и писма националних мањина.

Банализовао си аналогију која стоји аналогијом која није на месту. 🙂 То што постоје ситуације у којима аналогија не даје ваљане закључке не значи да у овој ситуацији она не стоји.. Основна твоја замерка латиници њено је порекло. У том погледу је и ћирилица иста јер је и њено порекло страно. О томе се ради.

Сад, ако ниси за то да престанемо да се служимо латиницом, зашто си онда поставио е-председнику замерку на писмо и зашто износиш ставове против ње у низу коментара ? 🙂 Јер, то је позиција на којој си. Што се Конгресне библиотеке тиче, и то ти је био аргумент да се не служимо латиницом пошто се наводно наша латинична баштина неће рачунати као наша - али је добро што смо видели да су њихове званичне смернице ипак исправне и да не рачунају аутоматски латинична дела као хрватска.

Држава може сама себи да изабере писмо и пропише да државни органи морају да се служе искључиво ћирилицом, али то не утиче на појединце, пошто то не регулише приватну употребу језика.

Уосталом, и за ову расправу би то било то. Верујем да немамо шта више да додамо. 🙂

Написах опет подужи коментар као одговор на твој последњи али мислим да нема сврхе јер би ти онда одговорио на њега, па ја на твој нови коментар и тако опет у круг. А шта год ново или старо написали, сумњам да ћемо се повући са својих стартних позиција - до сада смо установили да су твоји ставови да треба признати независност Космета и сматрати и латиницу српским писмом, моји ставови су да никада не треба признати независност Космета и да је једино српска ћирилица српско писмо. Па нека тако и остане.

Једино што морам да одговорим на претходни коментар је да моја основна замерка латиници није у томе од ког писма је настала и да то нигде нисам написао. О мојим замеркама говори оно што сам написао и не бих да то сада понављам. 🙂

Јеси, али не могу ни ја више да одговарам. 🙂

Ако није индискретно питање, јеси ли ти (био) ДСС-овац? 🙂

Нисам нигде написао да ми је замерка од ког писма је настала, већ ко и за чије потребе је створио. Прочитах сад све коментаре поново, можда се негде нисмо добро разумели. 🙂

Био сам симпатизер ДСС једно кратко време, па сам се чак и учланио у једном тренутку али се никад нисам активирао у странци. Било је то давно, пред крај 2011. године. Што те то занима? 🙂

🙂

Odlican rad proteklih nedelja, samo tako da svi i nastavimo, nema podela kad je majka Srbija u pitanju.

Great respect to our allies also, no matter how big or small in numbers you are, Serbia is going to be with you, lets do great things together in the future/..o7

o7

o7

Ko nas vodi dobro smo zivi.. 😛 o7

makedonci nece stici napasti dalmaciju xD

[removed]

niti mi slovence ...

Ovaj covek iznad je jedini covek koji je covek !!! Elminjo StronK 😃