Лезгинка

Day 4,437, 23:09 • Published in Serbia Pakistan • by Grandmaszter Dio Radenko


Гледао сам неку борбу.
Онај УХВЦ.
У рингу се мало шамарају па се даве ногама.
То је сад популарно.
И као неки Ирац и муџа неки из Дагестана, Назарбаев, не знам како се зове, тај је сад најјачи.
И на крају меча овај улеће у публику да се бије тамо са њима.



Док се он лемао тамо, ја сам се сетио једне житељке тог Дагестана.
То је нека лезгинска популација. Мало их има.
Муслимани.
Мало блеђег тена, па су на цени.
Уговорени бракови.
Убијају жену ако је виде у панталонама.
И тако неке приче.
Матори патерфамилиаси, сагорели од камења и ратовања.
Љути.
Цртала је.
Сирене, тако неке бајковите глупости.
Није имала још пуно времена, тад кад сам је познавао.

Сад ту нека из њеног одељења имала је дечка.
"Имала дечка" тамо значи да су се држали за руке.
Углавном, овај је пустио буву да су се прчили.
Да је сисала, разумеш.
Морала цела породица да се исели у други град.
Или да је убију.
Иселили су се, "срећом".

Имао сам два броја, имејл адресу, и са неког чета адресу.
Послао сам поруке на сва та места.
Није одговорила.

Вероватно је у уговореном браку.
И нема више приступ ... тим стварима.
То је мало тужно.
Мало више тужно.
Мало мало одвећ ...


Не ваља кад човек има развијену перцепцију.
Кад има капацитет да види и да осети.
Онда га све коље.
Чак и оно добро.
Нема избора осим да убија то.
Годинама и годинама и годинама и годинама.
Мени се онако баш јебе.
Имам кафу и дуван.
Више од тога не бих поднео.