Join the new world

У овом серијалу Историјског еЗабавника писаћу о градовима који се налазе у Крајини и настојати да упознам играче еСрбије о западним градовима Свесрбије.
Жеља ми је да заинтересујем читаоце, па и да се некад одлуче да посјете наше љепотице.

одакле почети,наравно од свог родног града

Приједор



Праисторија
У околини Приједора археолози су пронашли остатке куће старе 5 хиљада година.[ Археолошка грађа указује да постојање насеља датира још из времена праисторије и доласка Римљана у ове крајеве првенствено због нових освајачких подухвата. Али, и због експлоатације гвоздене руде која је претапана у великим топионицама Салоне, Сисције и Сирмијума.

Током бечког рата (1683–1699) аустријске чете под командом грофа Адама Бацанија успешно су ратовале по Босанској крајини 1693. и 1696. године са војском босанског намјесника Џафер-паше. Тад се по први пут спомиње Приједор. Приједор се спомиње у турским документима увек под именом Придор (име од глагола продрети). Према предању, Сана је некада текла западније, испод самих брда и насеља Хамбарине. Сана је мењајући ток продрла поље и по томе је назван Придор. Придор се спомиње као паланка први пут у попису оних места у Турској што их похараше хрватске чете између 1693. и 1696. године. Тачан датум постанка Приједора је непознат. Спомиње се као место насељено муслиманским становништвом које је напустило крајеве које су освојили Аустријанци, а основао га је, према предању, Хаџи-паша Муслиман из Лике. Стари део града развио се на острву Свињарици, одељени од копна Саниним рукавцем Береком. На другом месту стоји да је град стајао на људском руком начињеном острву, на десној обали Сане

Трговачки центар
Приједор је око 1850. године био један од трговачких центара Босанске крајине са око 2.900 становника и израђеном чаршијом, махалом и споменицима сакралне и профане архитектуре. Рекама Саном, Уном и Савом одвијао се речни саобраћај и жива трговина. Половином 19. века изграђена је у Приједору српска школа и црква. Земљиште за школу и цркву поклонио је Мехмедкапетан. У то време почиње крчење шуме и насељавање територије где је данас град Приједор.
Приједорски је град напуштен 1851. године. Од пожара 8. јуна 1872. године изгорио је скоро цели Приједор. Поред Приједора изграђена је 1873. године прва железничка пруга у Босни која је ишла од Добрљина до Бање Луке. Изградњом пруге почиње ширење града који се развија и расте као трговачко мјесто са добро развијеним занатством. У његовој ближој околини била су жаришта „Пецијине буне” 1858. и великог босанског устанка 1875—1878. године.
Аустријска војска заузела је Приједор 1878. године. Крајишки натпоручник (оберлајтнант) у Личкој граничарској регименти Марко Будисављевић је са својом четом личких јунака прелазио границу ка турској територији која се протезала дуж Пљешевице. Нарочито се истакао у рату између Аустрије и Турске 1787, када је са 500 граничара, међу којима су била и његова два сина (Томо и Петар) и још девет Будисављевића, потукао турску војску код Кључа.[4] Након те битке додељена му је аустријска племићка титула фон Приједор. Тврђава је постојала до аустријског заузимања Приједора у 1878. години. Четири године касније, 1882. године, великим пожаром настрадао је велики део града, али је до краја века углавном обновљен. Године 1884, подигнута је нова Српска школа у Приједору.


Приједор на фотографији која је објављена у календару Вардар за 1912. годину.
Као први већи индустријски капацитет помиње се пилана изграђена 1883. године изнад Козарца, а већ 1891. године основано је прво пољопривредно друштво и перадарска фарма, једини у то време у аустроугарској Босни и Херцеговини. На почетку 20. века Приједор је имао сва обележја урбане градске средине. Приједорски Срби су још више развијали трговину и банкарство, а да би сачували свој национални идентитет и традицију, имућне газде и трговци су улагали свој капитал и име у културни и национални препород и подизали културне установе и институције. Још 1834. године Приједор је имао српску основну школу која је заједно с комуналном (основаном 1891. године) прерасла у државну школу 1919. године. Пододбор „Просвете“ основан је 1902. године, а негде у исто време основана је прва штампарија и „Прва српска штедионица д. д.", па затим још три основне школе и забавиште, односно женска занатска школа, док је Гимназија основана 1921. године. Само пет година касније, 1907. године основано је друштво за телесно васпитање које је наредне, 1908. године, добило име „Српски Соко“. Године 1885. основано је и певачко друштво „Вила“ за које је химну написао Алекса Шантић, а музику је компоновао тада најпознатији живи српски композитор Јосиф Маринковић. Приликом преноса костију Стевана Мокрањца 1923. године „Вила“ је на такмичењу југословенских хорова у Београду освојило другу награду.

Аустријанци су срушили тврђаву као непотребну у Приједору 1890. године и од извађеног камена поплочали улице у новом делу града.

Нова православна црква у Приједору саграђена је 1891. године. Године 1896, саграђена је католичка црква у Приједору.

Комунална основна школа у Приједору подигнута је 1898. године.

Веома брзо Приједор је постао значајан трговачко занатски центар захваљујући римским путевима и пловности ријеке Сане, а аустроугарске власти су 1901. године донеле први урбанистички план по коме је Приједор изграђен као савремено насеље без махала и уских сокака. У овом периоду Бањалучки траписти отворили су хотел „Кајзер фон Естерајх” преко кога су пласирали производе и вршили верску пропаганду у Приједору. Хотел је као нерентабилан ускоро затворен
Почетак 20. века донео је нове индустријске објекте и предузећа као што су „Прва крајишка творница цигле и цријепа“ коју је 1926. године основало једно српско акционарско друштво. У исто време један српски трговац основао је и прво извозно предузеће. Реч је о извозу живежних намирница и живине у Европу. Вредно је поменути да је у том времену основана и чувена столарска радионица „Антонијевић“, као и прво кондиторско предузеће које је после Другог светског рата прерасло у Фабрику кекса и вафла „Мира“.
За време Другог свјетског рата јединице Првог и Другог партизанског крајишког одреда заузеле су Приједор 16. маја 1942. године. Приједор је коначно ослобођен између 6. и 7. септембра 1944. године.

У Приједору је 1952. године подигнута фабрика целулозе и папира. Ту се налазила и фабрика електро-керамичког комбината, млинска индустрија, фабрика кекса и вафла, воћних прерађевина, конфекција и друге привредне организације.

У току грађанског рата на подручју бивше општине Приједор није било директних оружаних дејстава, изузев инцидента из маја 1992. године, када су муслимански екстремисти ноћним продором из правца Љубије покушали да заузму град. Брзом акцијом војске и полиције напад је одбијен. Приједорчани су потом активно учествовали у одбрани свог града и Републике Српске, као борци Пете козарске и 43. приједорске моторизоване бригаде.


Седам ѕанимљивости о Приједору

1. Када говоримо о Приједору, не можемо а да не споменемо Сану, а кад причамо о Сани једна легенда каже да су јој име дали Римљани, који су је тако наѕвали ѕбог нјене љековитости (санус'-здравље)

2. На подручју града Приједора налазе се највеће залихе гвоздене руде у Европи

3. Мада, оно по чему највећи број људи препознаје околину овога краја, је прелијепа планина Козара, дугачка 75 километара која се простире између токова ријека Саве на сјеверу. Врбаса на истоку, Сане на југу и Уне на западу.
Иако спада у ниске планине н нјена прелијепа природа заједно са повољном климом чине је идеалном туристичком дестинацијом.

4. Мало је познато да се у селу Зецови, седам километара јужно од центра града, налазе остаци непознатог утврђења из бронзаног доба. Локалитет је познат као Градина и још увек је недовољно истражен, што га чини одличним местом за све љубитеље археологије и историје.

5. У непосредној близини града налази се и Центар за физикалну терапију, рехабилитацију и здравствени туризам Бања Мљечаница. Туристичку понуду употпунјује и извориште чистине воде Љешљани, чија је банја позната по својим љековитој води.

Постоји чак и једна занимљива легенда везана за то, која каже да је некада овде живео један сељак, а његов коњ је имао страшну кожну болест. Пошто није могао да му нађе лекове, он је свога конја пустио на милост и немилост шумама Поткозарја. Лутајући, коњ је наишао на извор воде Љешљани и након неког времена се свом газди вратио жив и здрав”.

Јесте да су легенде увијек биле легенде, ал је доказано да љековитост Банје Љешљани досеже још од Римског периода.

6. Приједор је у вријеме Југославије био једна од омиљених локација за снимање филмова о Другом свјетском рату или . Тако су, током година, снимани филмови: Козара, Доктор Младен, Партизанска ескадрила, Турнеја, Свети Георгије убива аждаху и Непријатељ.

7. И за крај једна занимљивост којом се град баш и не може похвалити. Можда нисте знали, али Приједор је готово четврт године прекривен маглом и након тога је најмагловитији град, не само у земљи, већ и на просторима бивше Југославије



Приједор нуди Коѕару ,Сану ,бројна језера,Манастире и прије свега добре људе
Хвала свима на читању и подршци,са временом се надам да ће садржај бити занимљивији и квалитетнији.