SJeB Sindikat proslavlja prvi maj

Day 4,546, 03:28 • Published in Serbia Serbia • by SJeB 2


Srećan 1. maja svima
SJeB Sindikata kao sindikalna organizacija posebno proslavlja ovaj veličanstveni radnički praznik. Datum koji je neizbežan u kalendaru SJeB Sindikata. Tim povodom organizujemo podelu za sve eGrađane.

Sindikat je za ovaj poseban praznik izdvoji za svakog građanina po 1000 Q2 hleba, a za svoje verne sindikalce po 2000 Q2 hleba.

Pravo na podelu će imati samo oni koji u komentaru napišu broj vota i naravno poruku našeg tvorca SJeB Sindikata IvketaPivketa, koja glasi vrlo prosto i jenostavno:

“Pravo na sindikalno opredeljenje”
ili jednostavno
“Daj leba, bre.".

Istorija 1. maja

Mnogi danas u Srbiji, a i na prostorima bivše SFRJ ne znaju pravi razlog proslave ovog radničkog praznika. Razlozi za neznanje su mnogi ali zato je tu SJeB Sindikata da podseti, a mlađe priraštaje približi pravu istinu prvog maja.

Sve je počelo te davne 1886. godine prvog maja u Čikagu kada je više desetina hiljada ljudi stupilo u generalni štrajk. Zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli "tri osmice" - po osam sati rada, odmora i slobodnog vremena. Međutim ti zahtevi su bili daleko od toga da će biti ispunjeni tog prvog maja te davne 1886. godine i ako su sa predlogom bili upoznati vlad-kongres SAD-a i poslovdavci.

2. Maja nastaju sukobi između štrajkača i policije. Da bi već trećeg maja došlo do ozbiljnih sukoba koji je izbijo u "Mek Kornik Riperu " ( eng. Mc Cormick Reaper ). Sukobili su se radnici koji su bili članovi sindikata, koji su štrjkovali i bili sprečeni da dođu na posao sa novim radnicima koji su ih zamenili kada su stupili u štrajk. Na ovaj sukob je regovala policija koja je ubila četri člana Sindikata i povredila mnoge.

Nakon ovog incindenta, grupa anarhista predvođena Avgustom Spajsom i Albertom Parson, pozvala je radnike da se i sami naoružaju i u utorak uveče (4. maj ) učestvuju u masovnim demonstracijama na Trgu Hejmarket (Haymarket). Izgledalo je da su demonstracije sa samo 3000 učesnika bile potpuni promašaj. Ali pred kraj osoba čiji identitet nikad nije utvrđen bacila je bombu koja je ubila 7 i ranila 67 policajaca.

Gradske i državne vlasti pohapsile su osam anarhista, optužile ih za ubistvo i osudile na smrt.

Dana 11. novembra 1887. godine četvorica, uključujući Parsonsa i Spajsa, su pogubljeni. Svi pogubljeni zagovarali su oružanu borbu i nasilje kao revolucionarne metode, ali njihovi tužioci nisu našli nikakve dokaze da je iko od njih stvarno bacio bombu.

Dok je Parsonova pogrebna povorka prolazila gradom 250.000 ljudi postrojilo se duž ulica Čikaga, kako bi izrazili svoju solidarnost sa pogubljenim radnicima.

Od tada, na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889. godine odlučeno je: „Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“. Od tada se svake godine obeležava tragični Hejmarketovski događaj kao dan međunarodne radničke solidarnosti u vidu demonstracija. Za radnike i sindikaliste širom sveta, Hejmarket je postao simbol potpune nejednakosti i nepravde kapitalističkog društva. Do današnjeg dana, kako u našoj zemlji, tako i u celom svetu, taj dan se obeležava u spomen mučenicima sa trga „Hejmarket“.



1. Maja u Kraljevini Srbiji

Prvi maj se prvi put u Srbiji obležava 1893. godine protesnim skupovima u Beogradu. “Proslavljen” je, u duhu Čikaga, protestnim skupovima i mitinzima na kojima se tražilo poboljšanje prava radničke klase.

Prva velika proslava Prvog maja u Srbiji organizovana je 1905. Godine. Tada je ulicama Beograda prošetalo čak 6.000 ljudi, a svake naredne godine obeležavanje " Prvog maja " ponavljano je na sličan način, sve do početka Drugog svetskog rata i strahota koje je doneo.


1. Maja 1905. godine u Beogradu.


1. Maja 1912. godine u Beogradu, Slavija.

1. Maja posle rata

Posleratna euforija donela je izmene i u načinu na koji je " Prvi maj " dočekivan. Beograd je pretrpeo ogromna razaranja u bombardovannjima, a narod podneo velike žrtve. Nije bilo nikoga protiv koga bi se protestvovalo, pa je odlučeno da, u duhu nove slobode " Prvi maj " postane svetkovina proleterijata.

Tako je 1947. godine za " Prvi maj " održana velika parada na Terazijama u oslobođenom Beogradu.

" Prvi maj " je smatran velikim praznikom u bivšoj državi SFRJ. Za taj dan su organizovane proslave, sletovi itd.



1. Maja 70-ih

Sve do sedamdesetih godina prošlog veka, Međunarodni dan rada je uglavnom obeležavan različitim kulturnim manifestacijama. Duh kolektivizma i solidarnosti dominirao je proslavom Prvog maja, neradnog dana u celoj državi. Zapravo, oni koji su radili tokom praznika dobijali su za to posebnu naknadu koja je išla i do polovine mesečne plate.

" Prvi maj " je bio jedan od najpopularnijih praznika i svečanosti su počinjale još noć pre uz logorske vatre i druženje. Tako je nastao Prvomajski uranak, doček praznika i zbor radnih ljudi u rano jutro.

Sedamdesetih, ovaj običaj se malo izmenio zahvaljujući dolasku i popularizaciji automobila. Umesto celonoćnog bdenja, ljudi su počeli da, rano izjutra, kolima dođu u prirodu i, dok je sa radija u autu dopirala muzika, založe roštilj i naspu hladno piće i tako započnu svoj mini odmor.



1. Maja danas

Crveni karanfili, simbol prolivene krvi radnika koji su 1. maja 1886. na ulicama Čikaga stradali tražeći osmočasovno radno vreme, danas, čini se, odlaze u zaborav. Nema više ni sletova, ni parada. Sve je zamenio Prvomajski uranak uz miris roštilja i nadu da, baš na taj 1. maj neće biti kiše. A Čikago? Da li ga se iko još seti?

Seti se SJeB Sindikata! Zato pozivamo sve da nam se pridruže u Sindikalnoj borbi.



I na kraju još jednom, pravo na Sindikalnu podelu će imati samo oni koji u komentaru napišu broj vota i naravno poruku našeg tvorca SJeB Sindikata IvketaPivketa, koja glasi vrlo prosto i jenostavno:

“Pravo na sindikalno opredeljenje”
ili jednostavno
“Daj leba, bre."

❤𝓢𝓘𝒆𝓑4𝒆𝓛𝒊𝒇𝒆❤

❤𝓢𝓘𝒆𝓑4𝒆𝓛𝒊𝒇𝒆❤

❤𝓢𝓘𝒆𝓑4𝒆𝓛𝒊𝒇𝒆❤