Join the new world

У овом броју:

- Питали сте нас - Упутство за ратовање
- Историјска читанка - Церска битка
- Мини слагалица
- Телеграм

Покретање рата

---

Рат може бити покренут на два начина: објавом рата или одабиром друге земље као природног непријатеља. Када се објављује рат, његов покретач мора да плати у златницима одређени износ, који зависи од броја његовог становништва. Ако је нападнути постављен за природног непријатеља, покретање рата се не плаћа.

Нападање

---

Када почиње нови рат, његов покретач има иницијативу, што значи да може да одлучи коју регију противника ће да нападне. Док има иницијативу, не може да буде нападнут од друге стране у овом рату. Иницијативу ће имати све док побеђује у биткама и осваја противничке регије. У тренутку када изгуби прву битку више нема иницијативу, јер она прелази на страну противника.

Наравно, иницијатива не може бити задржана вечно. Председник има 24 часа да одлучи коју регију да нападне. Чим то уради, битка ће почети, иначе када прође 24 часа битка ће аутоматски почети у једној од регија на коју постоји могућност напада. Само једна битка може бити активна у сваком тренутку, тако да не може бити нападнута друга регија док је битка још увек активна.
Златници нису потребни за нападање.

Ограничења

---

Регија у којој је већ активна битка не може бити нападнута. Међутим, та битка може бити додата у ред чекања окупатора.
- Битка ће почети када се претходне заврше у тој регији и регија не промени власника током борби пре напада;
- Ако након почетка битке нападач изгуби границу са нападнутом регијом, кампања неће бити прекинута.

Механизми рата

---

Ратови имају кампање у којима се две државе и њихови савезници боре за регију: једна је брани, а друга покушава да је освоји. Кампање имају више битака. У свакој бици постоје 5 дивизија, направљене на основу искуствених поена. Свака дивизија има сопствену "мини" битку, одвојену од осталих.

Кампање

---

Кампање су по регијама. Трају од 12 часова до 30 часова у зависности од тога колико битака је потребно да би се освојио довољан број поена да се освоји кампања. Победник у кампањи је страна која прва освоји 94 и моћи ће следећа да нападне у рату. Свака дивизија вреди одређени број поена, што је приказано у табели испод:

Херој кампање је медаља коју за целу кампању добијају 2 ратника: једна за најбољег ратника нападача и друга за најбољег ратника одбране, без обзира на дивизију. Битке

---

Свака кампања има 8-15 битака које трају од 1 час и 30 минута до 2 часа у зависности од тога колико је доминантна једна од страна.

Напомена: битка се аутоматски затвара након 2 часа, чак и да стране не освоје 1800 поена.
Победник у свакој дивизионој бици је страна која прва освоји преко 1800 поена, или страна која има више поена након 2 часа борбе. Сваког минута страна која има доминацију преко 50% биће награђена са Х поена, где је Х:
· 0-30 минута у борби, 10 поена за сваки минут;
· 31-60 минута у борби, 20 поена за сваки минут;
· 61-90 минута у борби, 30 поена за сваки минут;
· 91-120 минута у борби, 60 поена за сваки минут.

Да би се битка завршила, у свакој дивизији једна од страна мора да освоји 1800 поена. Ако једна од дивизија заврши пре осталих, мора да сачека док се не заврше све остале дивизионе битке пре него што почне нова битка. На овај начин све битке почињу у исто време за све дивизије. Напомена: Ако обе земље имају 1800 поена на крају (нерешено је у дивизији), страна која се брани ће бити проглашена за победника. Херој битке је медаља коју добија 8 ратника у свакој бици: по једна за сваког ратника са највећом начињеном штетом у њиховој посебној дивизији, на обе стране. Ако 2 војника начине исту штету, онај са више искуствених поена ће добити медаљу Херој битке.
Количина златника добијена уз медаљу Херој битке зависи од дивизије.

Завршетак рата

---

Постоје 2 начина да се заврши рат:
· потписивањем мировног споразума
· губљењем заједничке границе, када ниједна кампања (ослободилачки ратови се не рачунају) у рату није активна.
Ако две земље изгубе заједничку границу, Природни непријатељ се поништава.

Листа ратова је листа свих освајачких и ослободилачких ратова. Може бити отворена путем менија кликом на "Ратови" или на "Војне кампање" испод Кампање дана на почетној страници.

Овде можете да видите име и заставу учесника у рату.


Наставак у следећем издању.


Славна епопеја српске војске и прва савезничка победа у Првом светском рату. Ова победа је Србији донела симпатије читавог слободарског света и после ње годину и по дана дуго одолевала нападима Аустроугарске империје.

А свему је предходио Сарајевски атентат и Аустругарска објава рата Србији 28. јула 1914. године. Напад је почео топовским хицима на Београд испаљених са брода „Бодрог“ у ноћи 28. јула 1914. у циљу заваравања главног напада Аустроугара који ће следити у западној Србији преко Дрине.



Треба истаћи да је Србија после два балканска рата из који је изашла као победник била исцрпљена и последње што је хтела био је нови ратни сукоб и то са огромном империјом. Поред тога су нам недостајале пушке и муниција. Али када је дошло до рата, показали смо се савршено орни за одбрану отаџбине. Мобилисани мушкарци су долазили на зборна места са рогуљама и секирама, са било чим што су имали, само да би се одбранили од Аустроугарске монархије.
Старешина омладинске организације "Душан Силни" - свира збор током првих дана објаве мобилизације, лета 1914. након напада Аустроугарске на Краљевину Србију

Војне операције Аустроугарске су започеле 12. августа десантом Аустроугарске војске управо преко реке Дрине. Борбе српских предстражних одреда, делова Комбиноване дивизије I позива, под командом генерала Михаила Рашића на Дрини и Сави, који су пуних девет дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно бројнијих и јачих аустроугарских трупа, уз споро одступање. Битка је однела 3000 наших и 8000 аустроуграских живота. Број рањених са српске стране је био 15000, а са непријатељске двоструко више. Такође, заробили смо око 4500 непријатељских војника.
Церска битка је вођена од 12. До 24.08.1914. године у северозападној Србији на планини Цер по којој је добила име. У историографији се помиње и као Јадарска битка, јер су се главне операције одвијале у сливу реке Јадра.

Српска врховна команда је претпоставила да ће главни Аустроугарски напад доћи са севера, преко Саве и Дунава и да ће бити усмерен на долину Мораве. У складу са тим српске армије су груписане на следећи начин: Прва армија којом је командовао генерал Петар Бојовић распоређена је на простору између Гроцке, Смедеревске Паланке и Тополе; Друга армија под командом Степе Степановића распоређена је између Обреновца, Аранђеловца и Лазаревца; Трећа армија којом је командовао генерал Павле Јуришић-Штурм од ушћа Колубаре до Зворника; Ужичка војска под командом генерала Милоша Божановића од Вишеграда до Бајине Баште.

Супротно овој претпоставци Српске врховне команде Аустроугарска војска је била постављена тако да тежиште напада буде преко Дрине. Пета армија којом је командовао генерал Франк била је концентрисана на простору Бјељине, Зворника и Прибоја; Шеста армија којом је командовао генерал Оскар Поћорек требало је да заузме простор Власенице, Рогатице, Калиновика и Сарајева; Друга армија којом је командовао генерал Бем-Ермоли била је концентрисана у Срему и Банату. Предвиђено је да та армија дејствује против Србије само ако би Русија остала неутрална, али како је Русија заратила одлучено је да дејствује против Србије без нарочитог ангажовања. Аустроугарска врховна команда је одлучила да нападне са Петом армијом не чекајући да се Шеста армија прикупи и спреми за дејство. Генерал Поћорек је сматрао да победу може извојевати са Петом армијом уз помоћ Друге армије.

Напад је почео преласком јединица Пете армије преко Дрине у северозападну Србију. За то време Друга армија је снажно бомбардовала Београд, Обреновац и Шабац. Истог дана (јутра) заузети су Шабац, Мачванска Митровица и Ноћај.
Српска врховна команда је брзо уочила да је напад главних Аустроугарских снага не са севера као што се предпостављало, већ са северозапада преко Дрине. Због тога је почело прегруписавање српских јединица. Друга армија је добила задатак да се пребаци у северозападну Србију; Прва армија да заузме простор друге армије, а да Трећа армија за то време свим расположивим снагама задржава Аустроугарско надирање реко Саве и Дрине. Пета армија је наступила према Церу, Јадру, Зворнику и Дрињачи. Ноћу измежу 14. и 15. августа, врховна команда Српске војске је коначно била сигурна да је главни Аустроугарски напад преко Дрине. У складу са тим дејствовале су Друга и Трећа армија тако што је Трећа армија и даље спречавала дубљи продор Аустроугарске војске, а друга армија је усиљеним маршом напредовала према Церу.



Аустроугарска војска је напредовала на фронту дугачком 70 km споро и опрезно. Тек увече 15. августа избила је на северне падине Цера. Ноћу 15. и 16. августа водио се бој између Аустроугарских дивизија и Српске комбиноване дивизије првог позива. Бој је био изненадан за обе стране. У штабу Аустроугарског корпуса који је дејствовао у овом правцу претпостављало се да ће Срби пружити одсутан отпор тек пред Ваљевом, па је служба извиђања била слаба. Комадант Друге армије генерал Степа Степановић такође није имао податке о покрету Аустроугарских трупа, али је на време одлучио да искористи ноћ и заузме Косанин Град. Овај бој је био одлучујужи за даљи ток битке која је потрајала још неколико дана.

Седамнаестог августа, српска војска је заузела положај од Шабца преко источних обронака Цера, Влашић планине, Јадра па све до Пецке. То значи да је Аустроугарска војска у својим рукама држала Мачву и један део Подриња. Истог дана коњичка дивизија је наступала све до Прњавора спречавајући садејство Друге и Пете армије. За то време Моравска друга дивизија жури да преко Ваљева, око Пецке, помогне Љубовијском одреду.



Осамнаестог августа Друга армија од Шабца напредује према Југу између река Думаче и Добраве. Истовремено Тимочка прва дивизија из састава Прве армије добија задатак да усиљеним маршем на Церу помогне Моравској првој и Шумадијској другој дивизији.

Деветнаестог августа у општи напад крећу комбинована дивизија на обронцима Цера, Моравска дивизија преко Иверка, а Дринска прва и Дринска друга дивизија долином Јадра. Напредовали су веома споро и опрезно због чега су пропустили прилику да униште непријатељску девету и двадесетпрву дивизију. Аустроугарска војска је већ бежала у паници. Повлачили су се истим путем, преко Дрине, којим су и дошли. То се догодило двадесет и првог августа.

Због повлачења Аустроугарске Пете армије на одступање је била приморана јединица Друге армије, назад преко Саве. Када је двадесет и девета дивизија из овог састава протерана из Шапца 24. августа завршила се ова битка. Аустроугари су, након заузећа Шапца на самом почетку рата, добро утврдили тај град. Током последње фазе Церске битке, Српска војска 21. августа успева да стигне на западне ободе града, и током тог и наредног дана се ту воде жестоке борбе.

23. августа Српска војска опкољава град и дотерује тешку артиљерију са намером да истера душмане напоље. Сутрадан је наша војска била у чуду: непријатељ је побегао претходне вечери и град је био празан. Срби су се у свој Шабац ушетали. Тиме је била окончана прва аустроугарска офанзива.



У повлачењу, огроман број аустроугарских војника се дословно удавио у Дрини и Сави, бежећи од Српске војске која их је гонила током последње фазе Церске битке. Толика је паника владала у њиховим редовима да један наш извештај каже: "Непријатељ се повлачи у највећем нереду".

Аустроугарска је имала велике губитке, 25.000 војника је погинуло а 4.500 војника је заробљено. Српски губици су били мањи, а погинуло је око 2.100 официра и војника. Заплењено је много топова, пољских болница, пушака, коња и другог војног материјала.

У Церској бици ангажоване су приближно једнаке снаге са обе стране. Аустроугарска војска је претрпела пораз из два разлога: прво, напад је почео само са коришћењем војске Пете армије а да Шеста армија још није заузела своје положаје. Из тога се види да је генерал Поћорек потценио српску војску као противника; други разлог је у томе што Друга армија није ангажована на одговарајући начин. Нити је свом снагом употребљена у Србији нити на источном фронту (коме је била намењена). Церска битка је прва српска, уједно и прва савезничка победа у Првом светском рату. Битка је у народу ојачала веру у снагу своје војске и војне команде. Генерал Степа Степановић је као најзаслужнији у врховној команди добио титулу Војводе.

У ратовима за ослобођење и уједињење, од 1912. до 1918., настале су многе песме, кола и маршеви. Једна од најпознатијих је “Марш на Дрину”. Церска битка, вођена од 12. до 24. августа 1914. Године донела је велику победу српској војсци. Ту, на самом бојишту, композитор и диригент, војни капелник Станислав Бинички, компоновао је један од најлепших маршева које има наша музичка оставштина. Сматра се да је “Марш на Дрину” Бинички посветио неустрашивом и омиљеном пуковнику Стојановићу који је погинуо у бици на Церу.


Станислав Бинички

НОЋ ПОСЛЕ БИТКЕ НА ЦЕРУ

Блистају од звезда плаветна небеса,
Ноћ завила земљу у црну кадиву;
Нечујно са грана бистру росу стреса
Млад воћњак под Цером. На рудину сиву.
Преплашено слеће јато голубова
На ноћиште. Шуме тихо поред пута
Редови бескрајни танких јабланова,
И миришу слатко грозд и бресква жута.
Мукло иду стада кроз мрачне пропланке,
Не певају попци из ниских стрњика;
И Цер не чу ноћас песму фруле танке
Ни звук меденице с овна предводника.
К'о да лебди зраком у глухој тишини
Те јесењске ноћи једна тајна страва, —
Док под ведрим небом, врху на планини,
Уморена бојем млада војска спава.
И чини се к'о да из камених груди
Прича повест стару мрачног Цера стење,
Ил' као да гуслар невидљиви гуди:
... Било једном једно дивно поколење...

(Милутин Јовановић)
1. Од понуђених слова састави најдужу реч.

2.

Први који састави најдужу реч наградиће се са 500 динара. Неће се признати понављање одговора. У случају да два или више читалаца напишу различите најдуже речи са истим бројем слова сви ће добити награду.

3. Реши следећу једноставну асоцијацију:

Награда за прво тачно решење је 500 динара.

3. Реши следећу сложену асоцијацију:

Награда за први тачан одговор је 2500 динара. Уколико нема коначног одговора награду ће добити онај који први реши највише колона.


1. Где се налази археолошко налазиште Лепенски вир?
2. Које године је Србија постала краљевина?
3. Ко је утемељивач српске географије?
4. Ко је упутио ову поруку: "Књиге браћо, књиге, а не звона и прапорци"?
5. Како су поређане боје на српској застави?

Први који одговори тачно на сва питања наградиће се са 1000 динара. Уколико таквих нема награду ће добити први који има највише тачних одговора (сваки одговор - 200 динара).

НАПОМЕНА: Ако неко одговори тачно на све постављене задатке, наградиће се бонусом од 2000 динара.


Позивамо вас да нам се придружите на каналима Телеграма:

Kongres: https://t.me/joinchat/FavW4xVXq732E6HRiXKbxA
eSrbija: https://t.me/joinchat/FavW40-WU3GvYPZDfMye4A
AirSrbija: https://t.me/joinchat/FavW40jxaUzkfXp9bRYFNQ

Ту ћете из прве руке добити информације о устанцима, ратовима који се пуштају и сл. али и пуно ћаскања и забаве. За млађе играче ту су увек спремни старији и искусни играчи да притекну у помоћ.

Организоване су и наградне игре. Наградни шаховски проблеми на каналима Телеграма!
Шах: https://t.me/erepubliksah