[MOС] Изаберимо најлепшу фотографију

Day 4,179, 08:38 • Published in Serbia Serbia • by Ministarstvo Obrazovanja Srba


Са великим узбуђењем прихватао сам сваку фотографију коју сте послали. И заиста су стигли сјајни радови које су аутори поделили са нама. Уживајте и гласајте за три најлепше фотографије.


GLASANJE JE ZAVRŠENO!

1. mesto - Božja svetlost, autor Saša Kostić (red. br. 3)
2. mesto - Slika bez naslova, autor Idefix11 (red. br. 12)
3. mesto - Pre ili posle, autor TrSiCaNaC91 (red. br. 9)

4. mesto - Park prirode, autor Tijana R (red. br. 1)
5. mesto - Viljuška, autor Steve Mekviste )red. br. 5)
6. mesto - Zemun tone u zimski san, autor dekadentbgd (red. br. 10)
7. mesto - Bubamaro let let, autor Ankesenamen Ra (red. br. 14)
8. mesto - Prijatelj, autor Stefan Mauzer (red. br. 4)
9. mesto - Wing Commander, autor vasicakobasica (red. br. 6)
10. mesto - Slika bez naslova, autor Banglades (red. br. 13)
11. mesto - Pauza za ručak, autor bralek (red. br. 11)
12. mesto - Vilin konjic, autor Ratkovo (red. br. 8 )
13. mesto - Pejzaž, autor Nešić Ivan (red. br. 7)
14. mesto - Mirabellplatz, Salzburg, autor Backoovan (red. br. 2)

Čestitam svima koji su učestvovali!

Rezultate glasawa možete da vidite ovde.

]

Кликните на слику као би добили оригиналну величину.

И овде ћемо да применимо исти принцип као и приликом такмичења у поезији и сликарству. Гласаће уметнички жири у саставу Stargazer89, ЛордСрбин, Шљиво, Дејан Рацков 1999 и CHRISTIANE.F, као и читаоци.

Систем оцењивања је такав да сваки члан жирија оцењује најлепшу фотографију по свом избору с 3 бода, другопласиру са 2 и трећепласирану са 1 бодом. И читаоци ће моћи да гласају. Они ће практично бити шести члан жирија.



Багдадска батерија



У Багдаду ирачки археолози радо расправљају о предмету који, верују, потврђује да су њихови преци знали да произведу електрицитет читавих 1800 година пре него што је Галвани произвео довољно струје да се познати жабљи батаци трзну.
Прича почиње 1936. године кад је у лабораторију ирачког музеја стигла пошиљка предмета ископаних на месту где су некада живели Парти.

Посуда је од глине, слична вазни, са одрезаним грлићем који је садржао бакрени ваљак учвршћен асфалтом. У њему је био потпуно оксидисан гвоздени штапић који је штрчао 1 сантиметар изнад чепа и био покривен жуто-сивом, потпуно оксидираном танком облогом од неког метала сличног олову. Дно посуде је било прекривено 3 cm дебелим асфалтом. По мишљењу Немца Вилхелма Кенига, руководиоца лабораторије ирачког музеја, ово је могао да буде једино електрични елемент.

Изгледало је да је то батерија али нађена у рушевинама партског села – а Парти су у том подручју живели између 248. Год. п.н.е. до 226 године наше ере.
Други Немац, др Арне Егебрехт, египтолог направио је тачну копију оригиналних делова. За течност какву је предлагао Кениг употребио је сок од згњеченог грожђа коју је купио у оближној пиљарници. Чим је течност сипао у бакарни ваљак волтметар је забележио пола волта електрицитета.

Ово откриће је значајно јер може да објасни како су некада вршили позлаћивање предмета. Егербехт је и ово експериментално доказао.

Стоунхенџ



Нема сумње да су пре доласка римљана у Британију постојали Друиди. Јулије Цезар их је описао као врло учене људе „који се препуштају расправама о звездама и њиховим путањама, величини свемира и Земље“. Њихови ритуали су обухватали и жртвовање људи. Историчари и археолози нису могли да повежу Дриде са каменим круговима. Савремени Друиди, који стижу на летње солстицијске обреде, дугују своје место у Стоунхенџу романтичним теоријама проучавалаца старина XVII и XVIII века попут Johna Aubereyja и lliama Stukeleyja без икаквих доказа повезивали са тајанственом и окрутном древном друидском религијом.



Заправо нико не зна поуздано, ко је и зашто изградио те кругове од камених блокова, а објашњење је једноставно, градитељи нису имали писмо. Не зна се зашто су баш овде сместили те камене громаде, зашто су помешали камење из околине са другим ископаним више од 200 миља даље, на југозападу Велса,. Зашто су га хиљадама година разарали и поново градили, или зашто су големе камене блокове подизали један на други. Нема никаквог трага чему би Стоунхенџ могао да служи и зашто је кру тако испланиран да се сунчеви зраци појављују на одређеном месту само за време летње дугодневнице.

Археолог Мајк Питс, који је до 2008. био директор радова на Стоунхенџу, показао је да су две највеће стене са спољне стране кружне структуре биле тамо милионима година, тј. пре доласка првих људи.

Тајна магије Стоунхенџа лежи у томе што гледа на место изласка Сунца у време летње дугодневнице. Хил стоун (енг. Хеел Стоне), највећа од стена (30 тона), која показује место на којем се Сунце рађа лети и на којем зими залази, налази се 75 метара од центра кружне конструкције. Ова стена се од осталих разликује по томе што на њој никада ништа није рађено.



Уфингтонски бели коњ



Налази се код енглеског села Уфингтон у Беркширу, на брду дучаком 110 метара. На том брду постоји чудан дубоки ров који изгледа као коњ. Ров је испуњен белом кредом. Уфинктонски бели коњ је чудна, стилизована и неповезана животиња; шиљата глава му више наликује коњској лобаљи, труп је танак и издужен, са само две ноге у галопу прикопчане о бедра. Коњ је недвосмислено древан, али нико не зна колико а ни због чега је тамо.

Археолог Stuart Piggot na osnovu nekih posrednih dokaza veruje da potiče iz keltskog gvozdenog doba (800 п.н.e. – 100 н.e.)


СКАРАБЕЈ

1.

Скарабеј је пре свега познат као египатски симбол. Као циклични симбол сунца био је у исто време и сибол ускрснућа. Он је слика сунца које се само из себе поново рађа: бог који постаје. Такође симболизује сунчев циклус дана и ноћи.

ХАРПИЈЕ

2.

ЈАНУС

3.

Бог с два лица окренута на супротне стране, индоевропског порекла, један од најстаријих римских богова. Прво је био бог над боговима, добродушни створитељ, затим је постао пог пролаза и прелаза из прошлости у садашњост, из једног стања у друго, из једног света у други, бог врата.

Посвећен му је први месец у години, јануар и први дан у месецу. Лик му се налазио на глави кованог новца.



Neverovatna i tužna priča o čednoj Erendiri i njenoj bezdušnoj babi
Autor: Gabriel Garsia Markez

Ова изузетна књига садржи кратку причу с истоветним насловом, као и других шест прича, од којих су све, осим једне, написане у време пуне списатељске зрелости писца. Биле су то године када је Макондо отворио врата магијском реализму. Цедна Ерендира и њена бездушна баба оваплоћују невиност и зло, љубав и изопаченост, а прича истовремено подсећа на средњовековне походе, провансалске или трубадурске напеве, мада, као и увек, зароњене у тај згуснути и плодни свет Кариба.


Габријел Хосе Гарсија Маркес (6. март 1927 — 17. април 2014) је колумбијски писац, новинар, издавач и политички активист.

Родио се у граду Аракатака, департман Магдалена. Углавном је живео у Мексику и Европи. Тренутно највећи део времена проводи у граду Мексико Сити.
Гарсија Маркес се сматра најпознатијим писцем магичног реализма, жанра који решава митове, магију и реалност. Највише је допринео да латиноамеричка литература дође у центар пажње светске културне јавности шездесетих година 20. века. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1982. године.

Његово најпознатије дело, Сто година самоће, продато је у више од 30 милиона примерака. У њему је описан живот изолованог јужноамеричког села где су необични догађаји представљени као нешто најобичније.




Свети Јован - аутор Corsantin

Ратково


Позивамо вас да нам се придружите на каналима Телеграма:

eSrbija: https://t.me/joinchat/FavW40-WU3GvYPZDfMye4A
AirSrbija: https://t.me/joinchat/FavW40jxaUzkfXp9bRYFNQ

Ту ћете из прве руке добити информације о устанцима, ратовима који се пуштају и сл. али и пуно ћаскања и забаве. За млађе играче ту су увек спремни старији и искусни играчи да притекну у помоћ.

Организоване су и наградне игре. Наградни шаховски проблеми на каналима Телеграма!
Шах: https://t.me/erepubliksah

Тим МOС-а еСрбије