Поздрав, мене нико не познаје ...

Day 4,361, 01:28 • Published in Serbia Pakistan • by Grandmaszter Dio Radenko


Такорећи, непознат сам.
Невидљив.
Неприметан.
Непостојећи или
Једва постојећи.

Претходни чланак ми се звао "Око 5 изјутра", али нисам га издао.



Говорио је о сазвежђу Орион које сам видео сваког јутра док се није померио сат.
И Битлђусу који је можда (од)већ мртав.
Али та информација још увек није стигла до нас.
Треба јој 800 година.

Tool је издао новог албума.



Кандидоваћу се за председника.
Овде је све помрло.

Јако је депресивно, некад се овде долазило по утеху.
Сада је гробље.
Нема никога.
Ништа се не дешава.
Нека тиха бука у магли.
Неке небитности ходају.
Ложе се.

Све је мртво, види се.
Нико не реагује.
Не даје знаке живота.

Прати стазу помрлих.