[МОС] Уводно обраћање

Day 4,186, 18:21 • Published in Serbia Serbia • by Ministarstvo Obrazovanja Srba


Поштовани суграђани, саборци, српски родољуби и остали еРепубликанци,

Рад који смо започели у прошлом мандату настављамо и наредних месец дана.
Одлуком новог председника еСрбије, Српска Саборна Странка је поново добила част и обавезу да води Министарство образовања. Надамо се да ћемо својим радом оправдати указано поверење.

Протеклих месец дана су били велики тест за нас. Покушали смо да изађемо из устаљених оквира и поставимо нове стандарде у раду МОС. Пробали смо много нових садржаја, како би утврдили које области интересовања и забаве вам највише одговарају, да би игру учинили занимљивијом. Колико смо у томе успели – на вама је да оцените.

Тим МоС-а ће у наредном изборном периоду радити у саставу:

Саша Костић - министар
бралек - сарадник
CHRISTIANE.F - сарадник
Дејан Рацков 1999 - сарадник
Велики Душан - сарадник
Енрих V - сарадник
SeRbIaN.EAgLE - сарадник
ЦрниОрао100 - сарадник




Ghost booster (G😎 је представљен играчкој заједници 3046. дана. Сваког дана је могуће зарадити по један GB, након што обавите дневни задатак.(рад+тренинг). За испуњење дневног наређења GB се НЕ ДОБИЈА.
Након што је укључен, GB појачава снагу вашег ударца 30% учесника који има најјачи ударац у истој дивизији у којој сте, у оквиру исте битке и на вашој страни.

Примери:
a) У хипотетичкој битки учесник А има најјачи ударац од 1 000 штете по ударцу. Када активираш GB, твој ударац ће износити 300 штете (30 посто играча А) + твој основни ударац.
б) Учесник А има ударац од 18 000 штете по ударцу када користи q7 тенк и Појачивач штете од 100 посто. Учесник Б има ударац од 2 000 штете по ударцу. Ово значи да је ударац најјачег играча 9 000 (одбија се Појачивач штете), па ће ударци оба играча бити: за Учесника А 18 000 (9 000 увећан за појачање) + 2 700 (30 одсто од најјачег играча, у овом случају самог себе) = 20 700, а за Учесника Б 2 000 + 2 700 = 4 700.
Рок трајања:
Дужина трајања GB износи 1 минут.

Складиштење:
GB немају рок трајања и у складишту могу да стоје неограничено дуго.

Услови:
• GB није могуће употребити у бици на страни државе чији сте држављанин.
• Морате бити у земљи за коју желите да се борите са GB, јер се не може употребити преко Пакта о међусобној заштити.
• GB је могуће употребити у бици када се борите у устанку на страни ослободилаца.
• Појачивачи штете и Појачивачи базука немају утицаја на максимални ударац у бици, нити утичу на GB.
• GB нема утицаја на штету коју узрокују мале и велике бомбе.

ОД 1750. ГОДИНЕ П.Н.Е. ДО 717. ГОДИНЕ П.Н.Е.



О Хетитима у 18. и 19. веку није било историјских извора иако се релативно често спомињу у Старом завету. Ондашњи историчари су намеравали да дискредитују библијски извештај и негирали постојање тог народа.
Један од догађаја који описује Стари завет је опседање Самарије хордама Сиријаца које су биле решене да освоје престоницу Северног израелског царства. Очекивао се масовни покољ.
Преко ноћи цар Израела је начинио савез са царем Хетита. То је изазвало такав страх код Сиријаца да су побегли.
Из овога се може закључити да су Хетити представљали једну од великих сила током много векова.
Међутим, догматски критичари су не мало били изненађени када се дошло до доказа о постојању Хетита. Иако посрамљени и демантовани није забележена ни једна оставка на универзитетима (како ме ово асоцира на данашња времена).
Арчибалд Сејс (1845-1933)

Арчибалд Сејс је 1876. године у Хами и Алепу у Сирији пронашао сликовито писмо на каменим блоковима. У Турској је пронашао то исто писмо урезано у стене. Те године је утврдио везу између Хетита из Старог завета и Кета који се помињу у египатским текстовима.


До тада је било познато да су Кети били једна од „великих сила“ историје а спомен о њима је записана на древном египатском камењу. Познато је да је један Кетски цар начинио уговор са Рамзесом II а из садржаја тог уговора било је јасно да су Рамзес II и кетски цар били равноправни.
Одговор на питање који је то народ био тако моћан попут Египта у врхунцу своје славе дају стручњаци после 1876. године. А. Х. Сејс и В Рајт су одредили старост хетитских натписа које је открио Сејс на векове између 1600. и 700. године п.н.е. Тек 1947. године је Босерт успео да дешифрује Хетитске хијероглифе и од тада је историја Хетита била доступна.
Хуго Винклер (1863-1913)

Међутим, давно пре 1947. године схваћено је да су Хетити били значајна сила. Између 1906. и 1912. године хетитску престоницу Хатушаш (сада Богазкале) ископао је Хуго Винклер. Налази се око 160 километара ваздушном линијом источно од Анкаре у Турској. На великом узвишењу археолози су откопали огромни дворац, храмове, јавне зграде, велике бедеме и статуе од црног базалта. Кипови представљају мушкарце дуге косе која пада на леђа, са високим калпацима на глави, кратким сукњицама и шпицастим ципелама.
Мировни споразум из Кадеша

У току својих ископавања, Винклер је наишао на архиву хетитске царске породице. Плоче су биле написане хетитским клинастим писмом, које су Хетити користили поред хијероглифског писма. Због своје сличности са вавилонским клинастим писмом, хетитско клинасто писмо је дешифровао чешки стручњак Хрозни већ 1915. године. Десет хиљада плочица са хетитским клинастим писмом пронађено је у царској архиви у Хатушашу. Оне који су већ знали за уговор са Ремзесом II, фасцинирало је откриће хетитског примерка тог истог уговора!
Било је јасно да су Хетити били цивилизован народ a њихови писари су били способни да пишу на седам различитих језика (варијанти клинастог писма).
Хатушаш - уметниково виђење

Ископавање хетитске престонице Хатушаш завршено је током педесетих година двадесетог века. Површина града је била око 120 хектара. Био је то добро изграђен град од камена и опеке, са скоро несавладивом одбраном. На његовој источној страни била је висока стена која је служила као утврђење. Унутар града откривени су остаци пет храмова. У царској архиви су пронађени и дешифровани детаљни описи хетитског ритуала обожавања, замршене и дугачке религијске службе.


Симбол Хетита био је лав. Велики ликови лавова били су постављени са обе стране капије Хаташуша.

Хетитски градови су ископани и реконструисани, а такође и државе којима су они управљали у северној Сирији. Пронађени су и неки градови са којима је Соломун трговао, као на пример Зенџирли и Каркемиш (или Харкемиш).


Утврђено је да је успон Хетита до велике силе почео 1750. године п.н.е., и да је, упркос значајном културном утицају и после тог времена, моћ хетитског царства нагло престала око 1200. године п.н.е.
Око 1640. године п.н.е. краљ Табарна је ујединио неколико малих градова-државица након ратовања. Резултат је био богато и моћно Хетитско царство.



Коришћење двоглавог орла на хетитском сликама тумачи се као „владарска ознака”. Монументални хетитски рељеф двоглавог орла који граби два зеца пронађен је на источном стубу Сфингине капије у Алаџа Холуку.



Двоглави орао се употребљавао и раније, па се може наћи и у месту Богазку (Турска), где се налазио древни град народа Хетита и потиче из 18 века пне..

Двоглави орао један је од најстаријих српских симбола и попут оцила, симболизира спајање два света - духовног и земљаског. Симболизира и прожимање истока и запада, као у оној познатој реченици која се приписује светом Сави: "Србија је исток на западу и запад на истоку." Налазимо га већ код Хетита у Малој Азији у другом миленију прије нове ере. Хетити су били народ сродан Србима и Славенима, који су данашњој Турској наметнули своју власт локалним семитским и хуритским племенима. За време римског царства користили су га и римски цареви. 19 римских царева рођено је у Србији. Једино је у Италији рођено више римских царева, него у Србији. Један од њих био је и Гај Валерије Лицинијан Лициније, познат по Миланском едикту који је кршћанству дао равноправност, којег је донео заједно са још једним римским царем из Србије, Константином из Ниша.

Хетити су обухватили неколико племена и као што је речено говорили чак седам језика. Један од њих је био језик Хетија, првобитних становника Анадолије. Језик Хетита је припадао великој индоевропској породиции био је у блиској вези са итало-келтском групом. Хетити су били први народ који је обрађивао гвожђе. Током много година су контролисали производњу гвожђа.

"Тада ћете јести хлеб и пити воду"

Ти ратоборни људи су користили кочије што им је пружало велико војно преимућство. Није случајно што је један од њихових богова био бог олује. Опустошили су Вавилонију 1595. године п.н.е., мада су се после тога повукли у Анадолију. Постепено су освојили Анадолију, Сирију и Левант (Либан), доводећи у питање премоћ Асираца и Египћана у том региону.

Хетити су цивилизоване вештине попут писања прихватили од других народа. На Блиски исток су довели и коње из Кине. У друштву су доминирали мушкарци, који су били и богати и пуно су путовали. Хетити су врхунац достигли око 1300. Године п.н.е. Међутим, и други народи су се досељавали у тај регион и то је довело до пада Хетита. Хетитско царство је преживело многе претње, али су га коначно заузели Фригијци који су дошли са Балкана. О Хетитима се никада више није чуло, али су извршили трајан утицај на своје суседе.

Захваљујући записима у Старом завету нећемо погрешити ако кажемо да су Хетити, за оно време, били изразити џентлмени. Имали су великодушну природу, издашнност и вештину у руковању новцем.
Из неких разбацаних библијских белешки произилази још једна занимљивост: Хетитке је одликовала велика привлачност и зрачиле су неком необичном лепотом којој Хебрејци нису могли да се одупру. Често су их узимали за жене, без обзира на то што су им племенски обичаји и религијска правила забрањивали да се жене женама туђе крви.

У храму Рамзеса у Луксору је рељеф са ратном сценом пуном динамике. После дешифровања хијероглифа сазнало се да Рамзес који је приказан у двоколицама како гони побеђеног непријатеља на тај начин велича своју победу над Хетитима у бици под зидинама сиријског утврђења Кадеш. Египтолози су израчунали на основу календарских прорачуна да се та битка одиграла 1286. године п.н.е. Међутим Хетити тада нису били поражени а доказ за то је што су они остали на бојном пшољу а не Египћани.
Због опасности и претње од Асираца, Рамзес II и Хетитски цар су склопили уговор о трaјном пријатељству.
Асирски натписи у Месопотамији потпуно су потврдили да су се Хетити много населили у северној Сирији. За време владавине асирског краља Тиглатпилесара I (око 1100. године п.н.е.). Сирија се назива „земљом Хатије“ а престоница је био утврђени град Каркемиш.
Хетити су имали своја првобитна насеља у јужним пределима Русије, почетком другог столећа п.н.е. решили су из неког разлога да се преселе и кренули су са свим својим иметком преко Кавказа на југ Анадолије. Ови индоевропски ратници су покорили околно становништво и наметнули своју власт. Један њихов огранак су били Хетити, чија је држава која је постала светска сила. Други огранак, Касити, после обарања акадијске династије Хамурабија, представљао је у периоду од 550 година владајући слој аристократије у Вавилону. Можда је најинтересантнија била трећа група индоевропских племена, звана Аријевци. Један део ових ратника се населио у Месопотамији и у горњем току Еуграта створио велику државу Митанију која је пала као жртва најезде Хетита и Асираца.
Године 1525. п.н.е. узурпатор Телепинус који је био велики државник и ратник успоставља наследно право. Пре тога су владари били бирани. Од тог времена у хетитској држави су владали аутократски монаси који су истовремено носили титуле врховног комаданта војске, као и највишег судије и свештеника. Њихов симбол је било крилато сунце а преписку су почињали изразом: „Ја сунце...“
Богиња Сунца

Највише обожавано божанство је била богиња сунца, која је имала надимак „Краљица неба, земље и државе Хатис“. Огромним бројем божанстава владао је бог сунца. Хетити су поштовали божанства покорених народа.


Око 1380. године п.н.е. на хетитски трон је ступио Шупилулиума, велики ратник и управљач, консолидовао је државу, опасао престоницу Хатутас одбрамбеним зидинама које су до данас опстале, потукао до ногу Митане и освојио северну Сирију.

Битка за Какемиш је последњи догађај у историји Хетита. Асирци су 717. године п.н.е. под вођством Саргона II разорили град. Тако нестају без трага са историјских мапа, утапајући се у локалне народе.




Село Кандован налази се у северозападном делу Ирана у покрајини Источни Азербејџан, 50 километара јужно од Табриза. Село је названо по речи ‘Кандо’, што значи ‘пчеле у кошници’. Смештено је на 3.500 метара надморске висине на планини Саханд.
Иако је изоловано, туристи из целог света редовно посећују једно од најнеобичнијих села на свету.
Након ерупције вулкана Моунт Саханд настале су необичне купасте стене са пећинама. Оно што је природа направила човек је искористио пре више од 700 година. У 13. веку, како легенда каже, овде су се населили први становници бежећи од инвазије Монгола. Околина је била богата лековитим травама и изворима воде. Брзо су схватили да је живот у тим стенама био угодан. Лети је било свеже а зими је било потребно минимално догревање. Микроклима у домовима је била изузетно повољна и изузетно енергетски ефикасна.
Током година су људи надоградили своје домове. Многи од њих имају два до четири спрата, тремове, врата и прозоре уклесане у стени а предузетни становници су увели и струју. Управо то је оно што ово место чини посебним а посматрано из даљине изгледа као гигантска колонија термита.
Становници се баве узгојем воћа и поврћа док се у хладнијим данима баве ткањем сагова и израдом разних предмета које могу продати туристима.
Поред овог јединственог села постоји само још једно слично у свету, а то је Кападокија у Турској с тим што је Кандован много аутентичнији и мање комерцијалозован.

Галерија слика:



Сатански стихови
Салман Ружди
Роман „Сатански стихови“ англоиндијског писца Салмана Рушдија, једно је од најпознатијих дела објављених у последње две деценије.

Роман је 1988. изазвао талас протеста у исламском свету због, по њиховом схватању, увредљивог описа пророка Мухамеда, који је представљен као обичан човек од крви и меса. Ирански верски вођа Рухолах Хомеини изриче 14. фебруара 1989. године фатву (смртна пресуда) за Салмана Руждија и обећава награду од четири милиона долара за његове убице.

Суочен са претњама смрћу и фатвом, Ружди се скрива готово читаву деценију уз помоћ британске владе и полиције, појављујући се само спорадично у јавности. 1998. године тадашњи председник Ирана Мухамед Хатими повлачи фатву.

Међутим и данас се могу чути заговорници тезе да се исламски верски закони не могу мењати и да је фатва за Салмана Руждија и даље на снази

Сер Ахмед Салман Ружди (енгл. Sir Ahmed Salman Rushdie; 19. јун 1947, Бомбај, Индија) је англоиндијски романописац и есејиста.

Рођен је у муслиманској породици средње класе у Бомбају (данашњи Мумбај). Као једини син угледног пословног човека и учитељице школовао се најпре у Бомбају, а потом у Енглеској на Краљевском колеџу у Кембриџу, где је дипломирао на одсеку за историју 1968. године. За време рата између Индије и Пакистана, његова породица се сели у Пакистан. По завршетку студија једно време ради на телевизији у Пакистану, а затим одлази у Лондон, где се бави глумом и маркетингом и упоредо објављује свој први роман „Гримус“ (1975) који пролази прилично незапажено код читалачке публике и критичара.

Салман Ружди је добитник многих награда и признања за своје стваралаштво укључујући и „Аустриан Стате Призе фор Еуропеан Литературе“ (1993) и „Аристеион Литерарy Призе“ (1996).
Ради као почасни професор на Институту за технологију у Масачусетсу. Члан је „Роyал Социетy оф Литературе“. Био је председник „ПЕН Америцан Центер“ организације од 2004. до 2007. године.
Краљица Елизабета II на службеној прослави поводом свог 81 рођендана у јуну 2007. године одликовала је Салмана Руждија титулом витеза, највишим одликовањем британске круне.




1. Коме је посвећен споменик у Орашцу?

2. Коју тврђаву су Турци назвали Фићир-бајир (брег за размишљање)?

3. Где се налази Археолошки парк Виминацијум?

4. На којој планини се налази видиковац Бањска стена?

5. Миџор је врх које планине?

Сваки тачан одговор награђујемо са по 200 динара.


Позивамо вас да нам се придружите на каналима Телеграма:

Kongres: https://t.me/joinchat/FavW4xVXq732E6HRiXKbxA
eSrbija: https://t.me/joinchat/FavW40-WU3GvYPZDfMye4A
AirSrbija: https://t.me/joinchat/FavW40jxaUzkfXp9bRYFNQ

Ту ћете из прве руке добити информације о устанцима, ратовима који се пуштају и сл. али и пуно ћаскања и забаве. За млађе играче ту су увек спремни старији и искусни играчи да притекну у помоћ.

Организоване су и наградне игре. Наградни шаховски проблеми на каналима Телеграма!
Шах: https://t.me/erepubliksah