Источна Рашка је срце Србије

Day 4,898, 23:37 Published in Serbia Serbia by Strahinjic lll
19.4.2021.

Овај чланак је одавно требало да напишем још када се десила чувена битка у Рашкој али одмах иза ње десили су се банови који су осакатили како нас, тако и наше савезнике и ти банови су постали централна тема свих тадашњих, а малтене и садашњих дешавања и битка за Рашку је, макар медијски, прошла готово незапажено.

Тај изостанак одговарајућег чланка који би пропратио дешавања у Рашкој сматрам својим пропустом јер би онда јучерашња дешавања у Источној Србији била врло једноставно објаснити али, с обзиром да то нисам учинио тада, из мог угла ћу изанализирати обе битке, односно дешавања која су пропратила исте.

Чланак ће бити поприлично дугачак али не постоји начин да се другачије изнесу сви потребни подаци како би се разумела ситуација у којој се налазимо. Макар из перспективе из које је ја видим. Стога, чланак сам поделио на неколико целина од којих неколико представљају увод у целу причу који је неопходан ради бољег сагледавања целе приче:

- Поштовање војних наређења
- Тренинг ратови у оригиналним српским регијама
- Захтеви за чистим оригиналним регијама
- Битка за Рашку
- Битка за Источну Србију
- Последице и закључци



- Поштовање војних наређења -

Да смо нормална заједница, најнормалнија ствар би била да војна наређења и приоритете постављају људи који су за то добили легитимитет путем победе на председничким изборима, односно председник и тим који је исти изабрао. Такође, најнормалнија ствар би била да сви наши грађани поштују та наређења и приоритете и ударају у складу са истим, колико год се неко не слагао са одабиром председника и политике коју он спроводи.

И то је функционисало у релативно дужем периоду игре. Да не залазимо у даљу прошлост, вратићу се негде у 2019. годину када смо били последњи пут обрисани са мапе света. Од тог периода, па све до битке за Рашку, војна наређења су била поштована осим у изолованим инцидентима изазваним од стране појединаца чији војни утицај није био значајан, те стога није могао пореметити војну политику државе.

То што ти појединци нису могли значајно утицати на ремећење нормалних војних државних активности, не значи да се такво понашање требало правдавати и утицати да се исто сузбије. И те ствари су се и радиле од стране власти, у мањој или већој мери, у зависности од тога ко је био председник државе. Са друге стране, постојала је група играча, која је деловала из опозиције, а којој је политички одговарало да оне који су својим пуцањем контрирали држави подстрекују да такав начин игре и даље практикују јер су таквим видом саботаже, јер то се може сматрати само као саботажа и ништа више, сматрали да ће добити одређену политичку корист.



- Тренинг ратови у оригиналним српским регијама -

Овај параграф је неопходан како би свима било јасно шта су радиле све владе од ослобођења 2019. па до мог последњег мандата у фебруару 2021. У оригиналним регијама Србије смо организовали тренинг ратове са савезницима о чему је већ писано у ОВОМ чланку Министарства образовања Србије.

Резимираћу 3 кључне ставке због којих смо ми организовали тренинге у својим оригиналним регијама:

1) Ротирање граница (у сврхе дефанзивних/офанзивних стратегија према противнику)
2) Извлачење пореза
3) Сакупљање (фармање) златника и медаља истинитог родољуба

Значај тренинг ратова у оригиналним регијама за нашу државу је био изражен управо овим редоследом, најбитнији су били због стратегије којим смо те регије користили са савезницима за одбрану или нападе ка Хрватској, БиХ, Монтенегру, Албанији и Мађарској, односно противничким државама које се са нама граниче. Тек споредни али такође позитивни ефекти су били извлачење пореза и пуњење НБС и тзв. фармање.

Међутим, појединци који су се налазили са друге стране српског политичког спектра су у јавности поменуте тренинг ратове представљали као да су организовани искључиво из једног циља - фармања, односно богаћења појединаца, што је једноставно била лаж којом се заједница тровала дуго, дуго времена зарад стицања јефтиних политичких поена код људи који једноставно нису толико активни да би схватили праву истину.



- Захтеви за чистим оригиналним регијама -

Да напоменем да се Рашка десила 18.2. на 19.2.2021. а да сам ја, као председник државе у првом од 3 везана мандата (негде око 20.12.), са утицајним појединцима које сам поменуо у претходном параграфу разговарао пре тога о прављењу одређене врсте политичког компромиса чиме би се смириле тензије у држави које су у том периоду постајале све веће и веће и претиле да експлодирају.

Од њих сам добио одговор да је услов да се уопште "седне за исти сто" на коме би се разговарало о компромису морало да буде чишћење оригиналних регија (енгл. core) од савезника. Ове слике сам већ објављивао:




Да појасним, тог децембра данашњи председник Живанчевић још увек није био активан, опозицију су заправо представљале странке Уједињена еСрбија (Фрее Ареа) и Акциони Покрет (Угац), а војна јединица Рефунд је била војно крило те политичко-војне симбиозе. Односно, да будем потпуно поштен и објективан, није цела јединица стајала иза овог захтева, стајао је њен командант Никол000 и, вероватно, још неколицина играча из његовог блиског окружења као што су игајуниор, елмињо и Црни Ловац.



- Битка за Рашку -

У овој битки долази до промене на терену и играчи који су до тада, углавном само вербално подржавали или подстрекивали ударање контра државним наређењима, у Рашкој организовано "тенкују" противно наређењима државе. Разлика између овога што су урадили и деловања нејаких појединаца описаних у првом пасусу је у томе што тзв. "тенковање" подразумева изручење велике количине штете која није карактеристична за тренинг ратове са савезницима или неутралним државама већ за праве ратове, против наших противника.

Увод у разраду представља чланак МИ у коме се најављује да ће Рашка бити укључена у ротације у тренинг ратовима и где се позивају играчи са фирмама у истој да се јаве држави како би им с епомогло око пресељења фабрика. Дакле, ништа другачије од онога што је до тада рађено у свим осталим регијама које нису биле ресурсне, Војводини, Западној Србији, Источној Србији и Космету.

Међутим, ова најава постаје алиби играчу да "брани Санџак", његово пребивалиште, користећи у свом објашњењу тровачку реторику о којој сам већ говорио. Да ствари буду још јасније, налог Фелипе Р. је легенда ХХ коју је добио на поклон од већ поменутог команданта Рефунд јединице, Никол000, што говори о блиској повезаности ове двојице.

Тако се прво одбија првопланирани напад Украјине на Рашку која је тада гостовала у другим оригиналним регијама али да је "одбрана Санџака" била само званичан повод за званично отпочињање саботаже државне војне стратегије показује и готово истовремени устанак у Источној Србији, регији у којој је тада такође била Украјина. Украјинци су, мање више навикнути, почели да, као прави савезник, раде свој посао и покушавају да потру поприлично велику штету коју су правили Фелипе и поједини Рефундовци. У једном тренутку је постало бесмислено очекивати од истих да се бију као у правом рату, у борбама у којима је требало рутински да победе, да је све било нормално. Тако да сам са лидерима Украјине договорио да једноставно препусте борбе и да Србија од њих неће тражити повраћај пореза с обзиром на начин на који су избачени из исте.

После тога се прелази на план Б, односно улазак УАЕ у Рашку. Уколико неко не зна, УАЕ је можда била и најближи савезник Србије у скоријој прошлости. Иако није била чланица Астерије, чињеница да су ту државу водили Срби значајно је олакшавала и комуникацију и спровођење заједничке стратегије, како са Србијом, тако и са другим државама Астерије. Идеја је била да се деструктивне снаге у Србији потпуно оголе и полаже да су да, кршећи државна наређења, упусте у епски рат са савезницима, како би саботажом оставирили своје политичке циљеве.

Линк битке у Рашкој, Србија - УАЕ

Од самог почетка битке, постављен је средњи ниво приоритета, по коме је УАЕ требало да победи у Рашкој, што је уобичајени ниво приоритета у тренинг ратовима када савезник треба да победи:



Прва рунда је прошла глатко и тада се саботери "буде" и организују. Од тада, друга, трећа, четврта (авио) и пета рунда су све биле епске рунде. Показаћу вам само неколико снимака из те битке.









Сами можете детаљно прегледати списак играча који су учествовали у биткама. Видећете играча Никол000, који је јасно наведен као члан МОД тима тренутног председника Живанчевића, видећете министра образовања Кешига, видећете остале играче из Рефунда које сам наводио, играче из држава противничког савеза КОД али и поједине играче који нису били свесни тога шта се дешава и једноставно су се испуцавали у епицима.

У четвртој, авио рунди, до које је УАЕ већ стекао поприличну предност, организован је авио удар:



Занимљиви су били поједини коментари:



Пошто је авио рунда била изгубљена, УАЕ већ искористио огромне количине злата како би се супротставио српским саботерима а жељена поента већ била доказана, УАЕ се повлачи иако су имали предност и после авио рунде, а Србија добија битку. УАЕ тако бива избачен из Србије, као и Украјина дан раније, ротације договорене на нивоу Астерије потпуно поремећене и КОД почиње услед тога да се ослобађа, потпомогнут бановима који су уследили готово само дан касније.

Још један занимљив податак који ћу вам овом приликом дати јесте да се, паралелно са битком у Рашкој, која је, поновићу, требало да буде обичан тренинг рат, одвијала битка између Србије и Хрватске, која је била битка максималног приоритета, што можете видети на слици наређења коју сам раније у тексту поставио. И док су саботери пуцали на савезника, ево ко се борио за Србију против Хрвата у Истри:





- Битка за Источну Србију -

Као што сам рекао, после Рашке ускоро крећу банови Астеријиним легендама, губимо премоћ на војном плану, а у политици се појављује Марко Живанчевић, тотални дилетант кога Никол000, Фрее Ареа и Кешиг искоришћавају за склапање широке коалиције којој се придружује и Само Србија чије вођење де факто преузима Шљиво, још један члан Рефунда који је јако близак играчу Никол000. Живанчевић постаје председник са 20ак гласова разлике, а у Владу на кључна места поставља управо наведене играче који су, како смо већ видели, били перјанице саботирања државе.



Ови играчи су се, као што смо такође већ видели, залагали за чисте оригиналне регије, критиковали су тренинг ратове све време проведено у опозицији, наводили како ћемо се жестоко обрачунавати са Хрватима пружајући им велики отпор иако смо тренутно слабији, без беспотребног плаћања штете (вероватно мислећи на плаћање штете у тренинг ратовима), што се могло прочитати у Живанчевићевој кандидатури.

Међутим, против Хрвата, када год су ови озбиљније пуцали, ниједном нисмо пружили иоле озбиљнији отпор. Штавише, временом је ова екипа почела да ради све оно против чега се наводно борила све време. Почели су да отварају што више тренинг ратова су могли, да плаћају тренинг ударе а кулминација је уследила када су желели да доведу Иран у Војводину који је ту требало да слети преко ваздушног удара. То је било очигледно кршење услова који су као опозиција постављали за нормализацију ситуације. Следи жестоко противљење великог броја играча на чет каналу еСрбије и најава да ће се Војводина бранити. Схватајући озбиљност ситуације, одустаје се од доласка Иранаца у Војводину и закон о ваздушном нападу се одбија.

Након неких недељу дана, Хрвати почињу озбиљну офанзиву на наше оригиналне регије. Јуче, Влада доноси одлуку да Бугари уђу у Источну Србију како би искористили погодност тренинг рата о којој сам већ говорио - ротације регија у сврху одбрамбене стратегије.

Међутим, то је урађено на врло перфидан начин јер је у наређењима на Телеграму а и у МОД чланку стајало да Србија треба да добије ту битку:





Касније ћемо видети да то није била грешка већ да је то урађено с намером како би се прикрила права намера о уласку Бугара у Источну Србију. Ипак, поједини играчи су, на основу резултата у борби и штете коју су Бугари правили, сами открили да је у питање превара од стране наше власти оличено у издавању погрешног наређења. И, када сажмете све оно што сте до сада прочитали, у 11. рунди, при резултату 73:59 за Бугарску, почиње Рашка 2, односно прави рат против савезника у Источној Србији:



Упоредите ипак штету начињену у тој рунди са штетама које су прављене у Рашкој. Ни приближно исте иако се и ове могу сматрати одступањем од тренинг рата.

Прави ватромет ипак почиње у 12. авио рунди па упоредите то са сликама из Рашке:







Не знам тачно у ком тренутку се коначно десила промена приоритета на Телеграму јер је власт видела да ће ствари кренути по злу. Знам само да на државном зиду није било те промене све до тренутка када ја на исти нисам поставио обавештење о рефунду за авио удар на страни Србије. И то је још један показатељ перфидности којим се бави актуелна власт. Једноставно, наређења на Телеграму не види већина гласача чије је Живанчевић покупио на основу демагогије својих чланова владе о "светим српским оригиналним регијама". На државном зиду то виде сви.



На крају, Србија побеђује у тој авио рунди у којој је укупно нанешено преко 260 милиона штете, што је абнормална штета за авио рунду, чак и за прави рат. Поређења ради, у авио рундама у јануарској епској борби у Славонији између Србије и Хрватске, у авио рундама је прављено 200-400 милиона штете. Преостала је 13. тенковска рунда која је била рутинска и Србија је добила целу кампању.

Од додатних занимљивих података вам дајем [img]https://www.erepublik.com/en?countryPost=660701[/img] у коме можете видети признање председника о томе да је наређење с намером било погрешно постављено:





- Последице и закључци -

Последице обе битке су лоше по Србију и Астерију. После Рашке је КОД почео са ослобађањем, после Источне Србије КОД полако приводи крају брисање Србије. У обема су играчи из редова КОД савеза тукли за Србију. У обе битке се тенковало контра наређењима државе. Обе битке су ругло и срамота за нашу државу. Али је чињеница је да банова Астеријиних и српских легенди и да се Источна Србија не би десила да није било Рашке.

Увек сам се залагао за то да не може само једна страна имати тапију на саботаже државе, на нешто што по свему представља ненормално, бахато и саможиво понашање. Или ћемо се сви понашати нормално или свако може да се понаша као ретард. Ја ћу увек изабрати прву варијанту али, да би и друга страна схватила неопходност таквог понашања, морало јој се показати како то изгледа када они воде државу, а друга страна саботира.

Рашка је био преседан који се није смео десити. Преседан који је отворио Пандорину кутију за све саботаже који ће уследити након ње. У Рашкој се власт поставила у складу са ониме за шта се 2 године залагала. У Источној Србији се власт поставила у складу са оним против чега се 2 године борила. Обе битке су показатељ да се политичке ствари морају решавати на изборима, а не на бојном пољу.

*****

Што се мене лично тиче, битком у Источној Србији је затворен круг. Садашња власт, искусила је цео арсенал опструкција које је сама наметнула као општеприхватљив образац понашања док је била у опозицији. Од спамовања државног зида нерелевантним стварима и пљувачином, преко опструкција у конгресу и напуштања чет канала истог до директног међусобног обрачуна на бојном пољу у коме су, ни криви ни дужни, испаштали савезници који су желели да нам помогну.

Волео бих да овде оваквом понашању обе стране буде крај. Да ствари решавамо на изборима а онда да сви заједно поштујемо вољу изабраног председника и његове Владе. Али пре тога се свако мора извинити за саботирања, не једни другима, већ свим грађанима Србије који нису учествовали у истима. А онда наћи начин да се то више никада не понови, ко год био власт, ко год био опозиција.

Међутим, решавање ових проблема је двосмерна улица и мора постојати добра воља у оба смера. Ја је имам, не могу гарантовати за друге. У наредним данима ћемо видети да ли ће решење постати реалност или остати само утопија.