Srpske rodoljubive pesme

Day 3,746, 05:58 • Published in Serbia Serbia • by Markosrbin2


Dan: 3746 Serijal: Srbija i srpstvo
SRPSKE RODOLJUBIVE PESME


1.Otadžbina
I ovaj kamen zemlje Srbije,
što preteć suncu dere kroz oblak,
sumornog čela mračnim borama,
o vekovečnosti priča dalekoj,
pokazujući nemom mimikom
obraza svoga brazde duboke.

Vekova tavnih to su tragovi,
te crne bore, mračne pećine;
A kamen ovaj, kô piramida
što se iz praha diže u nebo,
kostiju kršnih to je gomila
što su u borbi protiv dušmana
dedovi tvoji voljno slagali,
lepeći krvlju srca rođenog
mišica svojih kosti slomljene, —
da unucima spreme busiju,
oklen će nekad smelo preziruć
dušmana čekat čete grabljive.

I samo dotle, do tog kamena,
do tog bedema,
nogom ćeš stupit možda, poganom.
Drzneš li dalje? . . . Čućeš gromove
kako tišinu zemlje slobodne
sa grmljavinom strašnom kidaju;
Razumećeš ih srcem strašljivim
šta ti sa smelim glasom govore,
pa ćeš o stenja tvrdom kamenu
brijane glave teme ćelavo
u zanosnome strahu lupati . . .
Al' jedan izraz, jednu misao,
čućeš u borbe strašnoj lomljavi:
"Otadžbina je ovo Srbina!" . . .
Djura Jakšić


2.Vostani Serbije
Vostani Serbije! Vostani carice!
I daj čedom tvojim videt tvoje lice.
Obrati serca ih i očesa na se,
I daj njima čuti slatke tvoje glase.

Vostani Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala.
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!

Ti vozdigni tvoju carsku glavu gore,
Da te opet pozna i zemlja i more.
Pokaži Evropi tvoje krasno lice,
Svetlo i veselo, kako vid Danice.

Vostani Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala.
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!

Tebi sad pomaže i nebesna volja
I sad ti se pokazuje i sudbina bolja.
Svi bližnji tvoji tebi dobra žele
I daljni se narodi tvom dobru vesele.

Vostani Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala.
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!
Dositej Obradić


3. Ave Serbia
Tvoje sunce nose sad na zastavama,
Ti živiš u besnom ponosu sinova;
Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama,
I zore da zrače na putima snova.

Još si uz nas, sveta majko, koju muče:
Sve su tvoje munje u mačeva sevu,
Sve u našoj krvi tvoje reke huče,
Svi vetri u našem osvetničkom gnevu.

Mi smo tvoje biće i tvoja sudbina,
Udarac tvog srca u svemiru. Večna,
Tvoj je udes pisan na čelu tvog sina,
Na mač njegov reč ti strašna, neizrečna.

Mlekom svoje dojke nas si otrovala,
U bolu i slavi da budemo prvi;
Jer su dva blizanca što si na svet dala -
Mučenik i heroj, kap suze i krvi.

Ti si znak u nebu i svetlost u noći,
Kolevko i grobe, u kolevki sunca;
Ti si gorki zavet stradanja i moći,
Jedini put koji vodi do vrhunca.

Mi smo tvoje trube pobede i vali
Tvog ognjenog mora i sunčanih reka;
Mi smo, dobra majko, oni što su dali
Svagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.
Jovan Dučić




Ako vam se dopao tekst molim vas podržite ga glasom i sponzorstvom , kao podsticaj za dalji rad.