Nisam ja za novinara

Day 3,289, 06:58 • Published in Serbia Serbia • by SBIBMld

Opet je na red dosla misija,i to sad moramo izbaciti 3članka i svaki da se komentariše 25x 🙁 nažalost kako sam i dalje mlad ovde i ne znam koju bi erep temu mogao pokrenuti,ja cu vam u naredna 3 članka izbaciti članke sa nekih drugih RL stvari, u svakom slučaju molim vaš KOMENTAR,
UNAPRED ZAHVALAM
Pošto je moje zanimanje vezano za medicinu evo jedan zanimljiv članak o anesteziji,sada je lako izvaditi zub ili operisati slepo crevo ali pogledajte kako je to bilo pre 2veka i ranije.

Do 19. veka anestezija nije primenjivana u medicini u današnjem obliku, pa su ljudi tokom operacije osećali jak bol. U operacionim salama je postojala osoba zadužena da umiri bolesnika, za vreme izvođenja medicinskih procedura. Da bi smanjio fizičke patnje tokom medicinskih intervencija, čovek je od svog postanka istraživao načine da ublaži bol i smanji patnje bolesnicima. Tako su još 3000. p. n. e. u Mesopotamiji „anestezirali“ pacijente pritiskivanjem karotidnih arterija kako bi oni izgubili svest. Egipćani su primenjivali prvi sneg kako bi rashlađivanjem (hipotermijom) tela izazivali analgeziju. Istočno-kineska kultura razvija akupunkturu kao poseban oblik anelgezije. Šok i sepsa veoma često su usmrćivali većinu onih koji su preživeli traumu hiruškog noža.

Posebno je bilo bolno kada su ljude operisali Grci i Rimljani. Grci su samo ponekad operisali ljude, kada je to bilo neizbežno, tako da su najčešće pri porođaju umirale trudnice i ljudi koji su bili teže bolesni. Često su primenjivali i grube okrutne fizičke mere (gušenje, onesvešćivanje udarcem itd) koje koje su izazivale dubok san, ili smrt bolesnika. Pacijentima su vezivane ruke i noge za operacioni sto, kada su obavljane amputacija ili drugi teški operativni zahvati.

U starim, grčkim i rimskim medicinskim tekstovima Hipokrata, Teofrasta, Aula Kornelija Celzusa, Pedaniusa Dioskoridesa, Plinija Starijeg, pominje se upotreba prvih sredstva za „anelgeziju-anesteziju“ kod bolesnika sa povredama kao što su: mandragora, kokain, marihuana, hašiš, opijum, alkohol. U 13. veku u Italiji Teodorik Borgognoni je koristio razne mešavine lekova sa opijatima kako bi kod bolesnika izazivao gubitak svesti. Razni lekovi u kombinaciji sa alkaloidima bili su glavni oslonac anestezije sve do 20. veka. U Americi je kokain korišćen kao važan anestetik tokom operacija trepanacije (otvaranja) lobanje. Alkohol i njegova vazodilatorna svojstva su takođe kroz istoriju anestezije korišćena u operativnim zahvatima.

Džejms T. Klover 1868. prikazuje primenu azotsuboksida u anesteziji
U srednjem veku prve bolesnike su „opijali“ potapanjem sunđera u mandragoru ili opijum, i njegovim podnošenjem bolesniku pod nos.

U 17. veku hipotermiju (snižavanje temperature tela), kao oblik anestezije među prvima je primenio Marko Auerelio, a nešto kasnije i jedan od Napoleonovih hiruga u zbrinjavanju ratnih rana (tokom amputacije udova)

Nadam se da vam je bilo malo zanimljivo ovo čitati,sledeći članak uskoro...