Najstariji... 🕗

Day 3,839, 10:38 • Published in Serbia Serbia • by Ciciban69

Naišao sam na ovaj članak na netu i reših da ga podelim za vama, možda vam bude zanimljiv! 😃

Većina ljudi zna da Švajcarci već vekovima izrađuju najkvalitetnije satove na svetu, ali je malo kome poznato da su Srbi počeli da se bave časovničarstvom - najmanje 200 godina pre Švajcaraca. Tako je srpski monah Lazar Svetogorac još 1404. godine napravio prvi javni mehanički časovnik u Rusiji, dok su švajcarski časovničari osnovali svoj esnaf tek 1601.

Štaviše, hronološki gledano, od oko 1.200 znamenitih časovničara Evrope, Lazar Svetogorac se nalazi između drugog i četvrtog mesta.



Lazarov mehanički časovnik na tornju Kneževog dvora u Moskvi, jedan od prvih 10 takvih satova u Evropi, merio je vreme punih 217 godina, kada je zamenjen novim, koji je ubrzo nestao u velikom požaru. Izrađen je po narudžbini velikog kneza Vasilija Dmitrijeviča i tada je koštao koliko i velika bogataška kuća.

- U to doba, kako piše u ruskim izvorima, Lazarev časovnik je bio pravo tehničko čudo. Kao što se može videti na jednoj minijaturi iz 16. veka, imao je tri tega: jedan za pokretanje kazaljki, drugi za otkucavanje časova i treći za otkucavanje njihovih četvrtina, što je bilo dodatno čudo za ono vreme, kada minuti u drugim sredinama nisu imali značaja. Naravno da se monah Lazar nije smeo usuditi da ode na noge velikom knezu moskovskom a da pre toga nije izradio bar desetak, možda i više sličnih časovnika širom Balkana. Uostalom, i sa minijature se vidi da je bio sed i da nije mogao imati manje od 55, 60 godina. Moguće je i da ga je velikom knezu moskovskom preporučio lično despot Stefan Visoki.

Iako Lazarev časovnik iz Moskve nije sačuvan, jedan sat koji najverovatnije potiče iz tog doba i danas se može videti na Hilandaru. To je, bez sumnje, najstariji časovnik na Svetoj gori i, uopšte, našim duhovnim prostorima zanimljivo je da on još funkcioniše.



Časovnik se, inače, pominje i u Hilandarskom tipiku, a kako je Sveti Sava završio ovaj spis 1199. godine, može se zaključiti da se njegovo otkucavanje čulo i koju deceniju ranije. Čak i pod pretpostavkom da nije reč o mehaničkom, već o časovniku na vodu, ovaj podatak ne gubi na senzacionalnosti, jer se prvi takav sat (ručne izrade) u Zapadnoj Evropi pojavio tek 1251. godine, dakle najmanje pola veka kasnije, ne računajući onaj koji su Karlu Velikom poklonili Arapi.

Zanimljivo je i da je srpski istoričar i enciklopedista Stanoje Stanojević u svojim istraživanjima došao do podataka, iz turskih izvora, da su Osmanlije, ulazeći prvi put sa vojskom u Skoplje zaticali časovnike na visokim gradskim kulama iz, kako su govorili, „neverničkih vremena“. A da su naši preci i te kako dobro znali koliko je sati, vidi se i po drvorezu Volfanga Resa iz 1521. koji prikazuje časovnik (najverovatnije domaće izrade) na jednoj od despotovih kula Beogradske tvrđave, kao i sličnom bakrorezu iz Pećke patrijaršije.



Izvor: blic.rs