"...come raining down like visitors from Heaven hallelujah!!"

Day 3,680, 02:56 • Published in Serbia Serbia • by Stargazer89

Трансмисија започета!

Осећај несигурности прену девојчицу из сна. Језа је прожимала сваку ћелију њеног бића и чинила да благо дрхти. Полако је придигла главу са јастука и осврнула се по соби. Мрак је био готово потпун и њеним очима је требало пар тренутака да се привикну. Уши јој запара ужасна шкрипа са другог краја собе. Девојчица се трже и прикова свој поглед за отворени стари прозор, прозор који је плесао ношен прохладним пролећним ветром, док су шарке завијале попут вукова и ледиле све што има душу.

Још увек узнемирена, девојчица склања свој прекривач, јако стеже меду и силази са кревета. У ономе што би се једино могло описати као тренутак изванредне храбрости, одлучна је да оде и ућутка тог прегласног проклетника. Маленим кораком прелази преко собе, али пред прозором схвата да није довољно висока да дохвати ручицу. Упире свом снагом да помери хоклицу која се ту затекла, успиње се на њу и за тренутак ужива у осећају који пружа само детиња опчињеност тријумфом.

"Машоо", зачу се метални шапат, а језа дође изнова. Није умела да схвати да ли је шапат био стваран. Једино је радозналост задржала Машу пред прозором.
"Машо, време је", треперио је ниски тон. Маша зачкиљи у ноћ и покуша да распозна било шта, упркос ветру који јој је склапао очи својим налетима, али у томе није успела. А онда се пред њом створи глава чудовишта, велика попут ормара, са црвеним ласерима место очију, без носа и уста. Чинило се да лебди у ваздуху.

Маша је остала укочена, хипнотисана, не производећи било какав звук. Мама и тата су спавали у суседној соби. Нису могли да чују убрзано дисање малене. Глас јој је говорио да изађе на симс, да ће је он чекати ту и да ће све бити у реду. Иако само трогодишњакиња, која је умела и да се посвађа са мамом када би јој ова забранила да гледа Машу и Медведа јер је била немирна, сада је ћутала. У свом срцу је знала да нешто није како треба.

Глас чудовишта је постајао нестрпљив, агресиван. Почињао је да брљави, да греши речи, почињао је да звучи љутито. Машине бубне опне су гореле, осећала је јак бол, испустила је меду како би прекрила уши, али и даље није проговарала. И даље је била храбра. У то, врата се нагло отварају и Машина мама згрануто посматра како Маша стоји покрај отвореног прозора на другом спрату њихове породичне куће, док се ласерски поглед не одваја од малене. Нагонски реагује, панично прелеће неколико метара до Маше, граби је и почиње да бежи ка вратима. Тада настаје хаос.

Глас се претвара у рику и грмљавину која тресе кућу и саме кости Машине маме. Машино чудовиште урла на неком неразазнатљивом језику. Одједном се читав зид урушава, док огромна метална рука покушава да дохвати жену са дететом у наручју. У следећем тренутку чује се гласни звук пресецања метала оштрим сечивом, лице без носа и уста пада на уређени травњак уз тресак, а рука остаје да млитаво стоји.

Машина мама силази у приземље, дозивајући мужа. Онда застаје, изненађена умирујућом тишином. Ум коначно савладава страх и она чује поруку која се емитује на свим фреквенцијама: " ...већ дуго били на трагу десептиконске ударне јединице. Она је сада елиминисана. Немојте се више бојати, опасност је прошла. Можете изаћи, безбедни сте! То вам ја гарантујем! Први официр Блек Рејвен се јавља на дужност! Пријем!"

Машина мама, још увек у шоку, успева да пренебрегне страх и долази најпре до прозора, а потом и до врата. Полако их отвара и искорачује у двориште. Светло на трему слабо разбија ноћни огртач, али она успева да види линију шуме која окружује кућу. Дрвеће почиње да се њише, а из њега се помаљају велике хуманоидне машине, свака независна и мобилна, свака метална и сјајна. И свака емитује исту поздравну поруку: "Аутоботи вас чувају! Пријем!"

Optimus JPP, Serbian Soviet, Strahor 7492, Stellar Drifter, drakonac, eLjubavnik, Strellok, King Filip, Archangeel 333, Anci10, sekicar24 II, NeodoljivNeumoIjiv, Milenko12, Dooomed, Black eagle vojvoda, bugi997, SIMUKA, Stevich, dain II, Gr8player, Srbeendaa, don brankoni, Mladji Referent1111, Maximus M1, Darth Revanchist, zekapfc, moni . kkkkk, Simbandit, zvezbor, Soldier of the Night, Super Steva, GavriloPrincip2, current_PAGE, The black Raven, Stargazer89 - ПРИДРУЖИ НАМ СЕ, ПОСТАНИ И ТИ ЈЕДАН ОД НАС!

Ми смо аутономни роботски организми - Аутоботи!
Наша борбена групација постоји већ 2482 дана, и још их бројимо.
Имали смо своје светле, али и мрачне тренутке.
Наша активност је умањена, али смо још увек ту.
Не жалимо за временом које смо овде оставили, јер оно може бити потрошено, али никако бачено.
еРеп нам је у генима, крви, плућима, и сваки нови удах освежава успомене створене на овом нестварном месту, у овом Новом Свету.


"I am Stargazer89 Prime and I send this message to any surviving Autobot taking refuge among the stars: WE ARE HERE,WE ARE WAITING!"

THINK AUTOBOT IT! PRIJEM!




Трансмисија окончана!