Стање ствари

Day 4,323, 01:02 Published in Serbia United Arab Emirates by Stellar Drifter

У предходник пар месеци је било доста турбуленција, од тога да су нам гасили тренинг ратове, до брисања савезника, нас, па све до губитка конгреса... Шта је, ондносно ко је крив за то, још се не зна (или се можда и зна иза кулиса), али се зна да су људи који су остали ту, дали све од себе. Да ли је могло боље (?), па можда и јесте, можда и није, али је чињенично стање да се није пуно људи јавило да преузме одговорност на своја плећа. Сви су некако чекали да сване и да кажу: "Е ево нас, сад ћете да видите како Муса дере јарца..." .

1.1 САВЕЗ

Више пута до сад(у последњих пар месеци), разни људи су покретали питање савеза, односно његове сврсисходности. Тако се чак дошло до идеје да Србија треба да изађе из њега, јер ипак ми смо као народ познати да волимо све да ломимо преко колена. То што се буквално нема са киме правити нови савез, није важно, важно је да ми урадимо нешто...
Сва срећа, па се изабрало ново руководство (руководство савеза) које није одмах кренуло са победама, али ситуација на данашњи дан изгледа много боље.



Шта нам ова слика "говори" ?

Као што видимо, ослободили су се Македонци и Бугари. Следеће је питање, како? Кад су успешно добили своје устанке, објавили су рат Румунима и побегли у срце њихове територије где су колико-толило безбедни. Поред тога, направљен је и возић [нешто што "CODE" савез обилато користи) који сами механизми игре омогућавају. Колико је лако/тешко направити возић тако да он заправо и ради, не могу вам рећи, пошно ни сам нисам схватио како функционише и ко, кад и кога треба напасти(мада се нисам сувише ни упуштао у ту тематику), али суштина је направити неко "затворено коло" које доста добро успева осујетити и саму могућност потенцијалног напада противника.
Такође, и ми смо се ослободили. Поједине наше регије су како због користи савезника, тако и због наше, под туђом јурисдикцијом. Румунија тренутно представља "живи зид" који нас штити од напада Хрвата. До када ће он функционисати, остаје да видимо у будућности. Тај зид нам је потребан јер хтели ми то себи да признамо, или не, Хрвати су тренутно доста јачи од нас, и треба избегавати отворен рат са њима докле год је то могуће.
Лепа вест је и то да су пре неки дан Аргоси избачени са Балкана, а да је Литванија успешно слетела, а док куцкам ово, и Португал је на добром путу.
После овог краћек реферата, моје мишљење је да савез показује знаке живота и да му треба дати шансу, а шанса не значи само то да ми чекамо њихову помоћ, већ и да ми улетимо за њих, без резерве!

1.2. ДОМАЋА СЦЕНА

И овде је било доста бурно. Преко фаме око пакета, до пада владе, постављања питања (а зашто дикатура), па све до наше тактике и ослобађања... Нормално, ја ако пишем - пишем све, нема стављања под тепих одређених тема (јер нису погодне), гледања у другу страну, али има одређене дозе метафоре, театралности и двосмислености(ваљда нисам контрадикторан?)

Постоје људи који воле да се питају(одлучују) и који воле да им се подносе извештаји, без да су то својим гестом/вима заслужили или својом моћи, у било ком облику. Такође, постоје и они који прво бију, па питају. А кад неког пребијеш, зашто би ти он одговарао?
Питање као питање је легитимна ствар, али начин на који постављаш није...
Морамо порадити на култури говора, што у игрици, што у реалном животу.

Ми, наше оригиналне регије и Хрвати

Немали број људи је био за то да ми не треба да дижемо устанке против Хрвата. Главни разлог је био тај да кад нам детерминација довољно скочи, ми ћемо мало дужи период бити мирни, односно они нас неће моћи освојити. Ту се очито заборавило на могућност да те зато друге државе могу обрисати (или смо ми свемогући, па можемо одбранити три ваздушна напада, а можда би и више њих скочило на нас, да смо играли на ту карту) + не би били у могућности да заиста помогнемо савезу + мало ТП битака... Сва срећа, па заговорници те струје (којих је заиста било доста и из разних странака; овде не "таргетирам" уску групу повезаних људи, већ више њих) нису победили (а опет, моје лично мишљење је да је то добро што нису успели - да ли сам управу, време ће показати).
С обзиром да је било критика на то да ово са Хрватима изгледа као тренинг рат (који је у њиховом интересу - тај део нисам разумео) и како овако не треба, неко се сетио и да понуди решење. Један од њих је био "Nikol000" ,коме и овим путем пружам руку јер је бар нешто понудио. Сложивши се да су Хрвати јачи, он је рекао како би могли напасти Црну Гору и мучити их. И све би то било океј, да сам не мислим како је то немогуће. Прво, ми већ двадесетак дана покушавамо да њима објавимо рат и не успевамо у томе. Друго, ако би извршили ваздушни напад на њих, и чак успели да слетимо (у смислу да им савезници не нападну све регије и тако онемогће наш напад уопште), колико би се ту задржали? Два дана, три? Колило би Хрватима требало да нас јуре и ухваре, а бацио си ваздушни напад?
Суштина овога је да ја не кажем како је ово што сад радимо добро и како све цвета, али не видим другу могућу функционалну идеју.
Па како смо прошли у Северној Америци? Објавили рат Тајланду, к***или се што смо слетели (!?!?!?) и добили ногу у задњицу следећег дана...

2.1. СТРАНАЧКА ПОЛИТИКА - АПЕЛ ЗА ПОМОЋ ;МОЈА ЧИЧНА ПРОПАГАНДА ТЕКСТА (ваљда сам толико заслужио)

СПЛ се у последњих пар година више пута нашао испод црте(ван топ5 странака). И то не зато што су нас чланови странке изневерили, или што смо ми њих, већ зато што су се друге странке служиле прљавим средствима - мултијање.

Стање на данашњи дан изгледа овако:


Сматрам да треба и да заслужујемо да будемо у топ 5. Не чак ни зато што смо ми као неки дисиденти, или зато што добро обављамо свој посао, или зато што као без нас не може (а заправо и мислим да је све од овога тачно хехе), већ зато што по члановима то заслужујемо. Губили смо неретко изборе, али сваке изборе које смо изгубили на поштен начин, смо достојанствено поднели и увек били сврсисходни. Невезано да ли ће остати диктатура или не, позивам све оне чије странке нису угрожене и који могу, да дођу код нас пред ове конгресне изборе и спрече евенталну изборну крађу у виду странака. Нећете добити злато, а ни тенкове, можда се мало отворим са хлебом, али рачунајте на "часицу разговора".

ЗА КРАЈ - КЊИГА

Заврила се и ова факултетска година (на жалост неславно, ал терамо даље...), а следећи рок је тек у јануару, па ми остаје мало времема за одмор. Пошто се нећу одмах бацити на стручну литературу, занима ме има ли неко од вас има да ми препоручи књигу? Не тражим неки роман (типа трилер - да ме запањи са причом, акцијом, обртима...), већ неку књигу после које ћу ставити прст на чело и добро се замислити.

Толико од мене за ово јављање. о7