Рат за шапат

Day 4,209, 09:50 • Published in Serbia Serbia • by Strahinjic lll
30.5.2019.

Поздрав свима о/

Нисам писао чланак на еРепу скоро годину и по дана, што је за мене невероватно. Недостатак времена и недостатак тема донекле, учинили су то да се манем писања. Ипак, сада бих хтео да поделим са вама песме које сам написао током претходних година јер не знам где бих их другде објавио.

Прва песма коју ћу објавити у овом чланку је већ угледала светлост дана на еРепу јер сам са њом учествовао на конкурсу за најбољег поету еРепа и освојио сам високо друго место. Међутим, можда има људи који је нису прочитали, а свакако желим да кроз своје новине објавим све песме које сам до сада написао. Надам се да ће вам се свидети.



Рат за шапат

Док чекам на твој глас,
дрхтим к’о на ветру прут.
Као промрзли сам пас,
што по ињу лежи крут.

А био сам храбар,
поносио се тиме.
Шта вреди кад за љубав нисам кадар,
и изгубим се кад изговориш ми име.

Да војску у рат водим,
на месту би изгинула цела.
По стопама твојим ја упорно ходим
јер завела ме арома твога тела.

Док чекам твој суд,
у раном се магновењу будим.
Јутра, миришу на блуд
и полако почињем да лудим.

А био сам трезан,
ишчекујући нежни шапат твој.
Без осмеха твог тонем у бездан,
за душу моју он савршен је крој.

Војску да водим у рат,
вратио је кући не би’.
Без тебе сваки је секунд као сат,
али вечност ја поклањам теби.

Док чекам на глас твој,
к’о на далек да пошао сам лет.
Кад би’ чуо: „Буди живот мој!“
освојио би’ овај проклети свет.

И био би’ снажан,
к‘о биво по степи пркосно што шета.
Пред свима би’ правио се важан,
тад ништа не би могло да ми смета.

И армија моја најjача би била,
у љубавни бих ја повео је бој.
Анђео пали дао би ми крила
да украдем лакше топли додир твој.

Док страст ме топи
ја мислим на нас.
Осмех твој мозак ми попи,
без разума остах док чекам твој глас.