Три темељне лажи о Србима
Dinarac91
ТРИ ТЕМЕЉНЕ ЛАЖИ О СРБИМА које су креирали други у историји србства – „великосрбска – политика, хегемонија и агресија“
У Србији се често чују мишљења међу обичним народом: “Нећемо ми гинути у новим ратовима, нећемо на Хрвата, на муслимане… за све су криви политичари, они нас хушкају на рат, немојте дати да вас заведу…”
Мени је јасно зашто просечан Србин тако размишља, али просечном Србину није јасно да Хрвати и муслимани тако не размишљају. И није му јасно зашто не размишљају тако. Разлог је врло једноставан, однос Хрвата и муслимана према Србима се заснива на три темеља, три лажи:
1. „Великосрбска политика“
2. „Великосрбска хегемонија“
3. „Великосрбска агресија“
„Великосрбска политика“
“Великосрбска политика” је лаж коју је 19. веку измислила Аустро-Угарска.
Како није имала колоније по свету, Аустро-Угарска је једино могла колонизовати Балкан. На путу Бечких колонијалних амбиција стајала је мала краљевина Србија. Срби су били једини народ који се сам ослободио од Турака. Румнима су помогли Руси, Грцима Енглези, а Срби су потпуно самостално изборили своју слободу. Но, већина Срба тада је живела изван те ослобођене србске државе, углавном на просторима под турском окупацијом.
Како је Турско царство бивало све слабије, било је само питање времена када ће се сви Срби ујединити у једну државу од Босне и Херцеговине до северне Албаније (тада још не постоји албанска нација, само разна племена која ни не причају исти језик) и Македоније (Старе Србије). Србија није имала ни најмање претензије да у своју државу укључи и Крајину и Далмацију које су тада насељене готово искључиво Србима, али је зато Аустро-Угарска хтела и Босну и Херцеговину и Србију, Црну Гору, Македонију. Сваки покушај Срба да се одбране од великогерманске експанзионистичке политике Беча, Аустрија је прогласила “великосрбском политиком”.
Кад је у другој половини 19. и почетком 20. века почело велико католичење Срба и превођење у Хрвате, сваки Србин који би се томе одупирао био би проглашен “великосрбином”. А чак и када би Србија била у границама тзв. Велике Србије, од Македоније до Карловца, то опет не би била велика Србија јер је етнички простор Срба у средњем веку био далеко већи. Душанова Србија излазила је на три мора, према генетским истраживањима, а и језички, северна Албанија, део Румуније и Бугарске је и данас насељен Србима.
Румуни су до 19. века причали славенски(србски), део Бугарске који се наслања на Србију и данас говори дијалектом ближем србском језику него бугарском, северна Албанија је пуна србских топонима који на албанском не значе ништа.
Према томе, за Беч и Ватикан, сваки покушај Срба да се обране од њихових колонијалистичких аспирација био је проглашаван великосрбском политиком.
„Великосрбска хегемонија“
„Великосрбска хегемонија“ је лаж коју су измислили комунисти.
Након што је победничка србска војска ослободила Словенију, Хрватску, Далмацију, Славонију, Крајину, Босну и Херцеговину и Војводину и створила Југославију, где је Хрватима и Словенцима дала пуну равноправност, настала је друга лаж, она о великосрбској хегемонији. Комунистичка партија је по директивни коминтерне (централно тело свих комунистичких партија света) оптуживала Србе да владају Југославијом. Комунисти су као највећег противника свог доласка на власт видели Србе, народ са слободарском и државотворном традицијом који није трпео тоталитарне режиме.
Колико је њихова оптужба о великосрбској хегемонији била сулуда види се из следећих података: Загреб је имао највећи индустријски, популацијски и економски раст у краљевини Југославији и у својој историји за те 23 године „великосрбске хегемоније“ од 1918. до 1941.године. У Хрватској је само до 1932. подигнуто 27 одсто од свих укупних индустријских постројења у Југославији, а у Србији само 14 одсто. Од укупно инвестираног капитала Хрватска је добила 37 %, а Србија 17 %.
Хрватска је просечно плаћала по становнику 713 динара, док је југословенски просек био 777. Порез на земљиште у Србији је био двоструко већи него у Хрватској (5,56 : 10,53).
Иако су Хрватска, Словенија и Босна учествовале у нападу на Србију у Првом светском рату, Краљевина Југославија је немачку ратну одштету равномерно поделила на све делове Југославије.
Хрвати су чинили 23 % становника Краљевине Југославије, а свугде су били заступљени изнад просека.
Од свих судија, Хрвати су чинили 28%, односно касационих судија 40%, судија управних судова 34% и државних саветника 24 %. У читавом низу виших државних служби, Хрвати су учествовали са 29,74 %. Учешће Хрвата међу учитељима народних, основних и виших школа било је 26,1 %, учитеља грађанских школа 41,4 %, учитеља гимназија 27,1 % и учитеља учитељских школа 28,1 %.
Иако је на Београдском универзитету студирало 3.000 студената више, Краљевина Југославија је Загребачком универзитету давала 96% више средстава.
1918. кад је ушао у краљевину Југославију Загреб је био провинцијски градић који није имао ни 80.000 становника. 1941. Загреб је имао преко 300.000 становника.
Краљ Александар изградио је пола Загреба, отворио Загребачку филхармонију, фабрику електричних инсталација, Зоолошки врт, тржнице Долац, хотел Еспланаду, хотел Дубровник, пругу Загреб – Сплит, радио станицу, телефонску централу, католичко сјемениште, градско купалиште, далековод до Карловца, огроман стамбени блок највећи у историји Хрватске (цели центар Загреба), нове пруге, први „облакодер“ у Загребу и Хрватској, комплекс школа у Крижанићевој, Фабрику електричних сијалица, километре трамвајске пруге, нове стамбене комплексе на Трешњевки и Трњу који су до тада били села, железнички мост преко Саве, Ребро…
Према томе, сваки покушај Срба да одрже функционалну Југославију, слободну и независну, био је од комуниста, а касније и фашиста проглашаван „великосрбском“ хегемонијом.
Историја је показала да су Словенци, Хрвати, Муслимани, Македонци (и остале полуизмишљене нације) свој златни период – и економски и културолошки и социолошки – имали само у Југославији. Као што је Европа док је сарађивала са Русијом економски јачала и напредовала, а од када је увела санкције пропада, тако су и јужнословенски народи боље живели у заједничкој држави са Србијом.
Али, Америка Европу плаши Русијом, а јужнословенске народе Србијом.
„Великосрбска агресија“
Трећа антисрбска лаж је она о „великосрбској агресији“ као разлогу за распад Југославије.
По тој лажи коју су измислили Туђман и његови западњачки налогодавци, за рат нису криви Хрвати коју су растурали Југославију, него Срби који су били против растурања Југославије.
За рат није крив Туђман који је избацио Србе из устава, који је извршио етничко чишћење Срба из хрватских градова и агресију на Крајину, него Срби који су се бранили. Није крив Туђман који се борио за уништење Југославије него Милошевић који је био за то да се у уређење Југославије не мења. Срби нигде нису прешли прагове својих кућа, а криви су за агресију.
Срби који су у Книну чинили 96 % становника, извршили су агресију на тај исти Книн, ваљда су сами себе окупирали?
Док су Срби певали о братству и јединству, Католичка црква је организирала оргомне проусташке митинге још од седамдесетих година које комунистичке власти нису забрањивале. 1971. почеле су масовне демонстрације у Хрватској, тзв. Маспок у којем се Србима из Хрватске претило прогоном. Где је био Милошевић 1971.?
На изборима 1990. хрватски народ је гласао за Туђмана и ХДЗ који су у свом програму имали излазак из Југославије, а Срби у Хрватској су гласали за СДП који је у свом програму имао останак у Југославији.
Према томе, сваки покушај Срба да бране своја вековна огњишта у Хрватској и Босни проглашен је „великосрбском агресијом“.
Хрвати и муслимани тврде да Срби већ више од 100 година проводе великосрбску политику, хегемонију и агресију. Зато је данас у Хрватској 4 % Срба, а 1910. их је било 25 % (само православних, без католика који су се изјаснили као Срби).
Зато је данас у Босни 30 % Срба, а 1895. их је било 98 % (од тога православних 43 % ).
Докле год те три лажи буду темељ односа Хрвата и муслимана према Србима, западним центрима моћи неће бити тешко да их покрену у нове ратове против Срба.
Ове три лажи су идеолошки оквир за све ратове на Балкану последњих 100 година.
И за све нове ратове које ће доћи.
Срби, јесмо ли тога свесни?
Comments
Uzvraceno. o7
v+s
o7
Узвратио.Хвала.
nisam sve ni pročitala bilo mi je dovoljno pola da shvatim da i ja tako razmisljam citavog svog zivota bez da mi iko kaze
Драго ми је краљице.Многима ове новине сметају.Већ сам пет пута добијао пријаву.Ал наставићу да објављујем добре и квалитетне текстове.
Ако ништа друго,циљ ми је да људи бар мало размисле о свему овоме што је написано,да схвате да многе ствари нису баш онакве како су их учили,да ми као народ нисмо "тиква без корена",да нам многи које смо вековима сматрали пријатељима и нису баш неки пријатељи(поготово "народи" вештачки створени од нас,Срба) и да једва чекају да нам забију нож у леђа...
@SerbianQueef, sto lazes? Osim ako pricas o tome da i sam mislis o tim lazima kao o istini?
Svaki tvoj potez do sada, pokazuje da ne razmisljas i da si "pozitivni jugosloven".
Prijem!
свака част на чланку, једног дана дозваћемо се памети...
***************************
Neka mu je večna slava
erepublik.com/en/article/2663453
***************************
*
Ватикан и историја
http://www.youtube.com/watch?v=A_H5Wq66g2o
и како смо изгубили државност
http://www.youtube.com/watch?v=4dAtOdz162E
Чим са видео "србски", престао сам да читам.
Научите правопис!
svaka čast za članak, imaš sub, glas, "endors"
Хвала на подршци,узвратићу. 🙂
1953. претплата. 🙂 Заиста имаш и сам јако интересантне новине.
Браво, одавно нисам видео овако добар чланак, суб и глас одмах.
Хвала на подршци,узвратио сам,56. претплата.
o7
Ovoliku kolicinu lazi nisam odavno procitao.
Престао сам да читам код онога да смо се потпуно сами ослободили Турака.
Pa sami, nego? Da, pomogli su ustanci na prostorima ostalih Balkanskih drzava ali Srbi su potpuno sami oslobodili ne samo svoj deo, vec i delove koje je trebala Bugarska da oslobodi, koja nije bas imala neke uspehe u oslobodjivanju. Za razliku od nekih, Srbi se nikad nisu prestajali boriti protiv turkih okupatora. Crna Gora je samo defakto bila pod okupacijom, delovi Crne Gore nikad nisu ni bili osvojeni od strane turske azijske horde. Ali okej, razumem ako si se uvredio sto nije racunao Prvi Balkanski Rat kao pomoc drugih. Imas clanke "najveci srpski mitovi", mislim da su vise tvoj stil nego ove fantazije srpskih megalomana i agresora.
Не знам шта подразумеваш под ослобођењем од Турака, можда се ту мимоилазимо. Али чак и ако би искључио директну војну помоћ друге државе у операцијама на територији Србије, опет не можеш да искључиш остале ратове које су Турци водили у том тренутку. Не можеш рећи да смо ишли 1-1 са њима, кад су они ратовали и на другим странама, а ми само на једној...
Nismo imali direktnu pomoc. To prvo. Drugo, nismo ni mi imali "samo jednu" stranu, kako si rekao. Nase oslobodjivanje srpskih zemalja nije bilo samo pravo pa udri. Da ne spominjem to sto je nasa vojska pomagala drugima, kao sto je pomaganje Srbima iz Crne Gore da zauzmu Skadar koji nam je potom Austrougarska naredila da "vratimo". I okej, slozicemo se, ne zelim da iskljucim vaznost drugih zemalja Balkana u ratu, ali direktnu pomoc nismo imali. Niti smo imali direktnu pomoc u prvom i drugom Srpskom ustanku, niti kad su harambase cuvale hajduke, niti ces cuti jednog jedinog siptara da kaze da se nisu borili protiv Srbije 1 na 1, a Srbi se tukli i sa ustasama i balijama, nesto malo sa zmagom, i sa najvecim vojnim savezom na celoj kugli zemaljskoj. Vec je sve bilo "fer", dok su teroristickim napadima ubijali civile po ulicama. Niti ces cuti ikog da ce spomenuti kako se Srbija kidala sa austro-ugarima tako mala i jadna posle robovanja pod turcima vekovima, a oni morali da dovlace nemce u rat ne bi li presli Drinu.
Okej, mozda je pomoglo sto su se ostali pridruzili ratu. Mozda. Eto, nismo "sami", neka ti bude. Ali cinjenica je prosta, Srbi, dok su jos postojali kao narod, nisu nikad prestajali sa borbom protiv okupatora.
o7
Ma sta ti znas, ti nisi ni srbin, ti si samo srpski megaloman, agresor, pun mrznje.
Početna teza - da ne postoji "Velika Srbija" niti je postojala - ti je tačna (dovoljno je videti npr. Čedomir Popov, "Velika Srbia - stvarnost i mit"; onaj ko kaže da je Popov bio nacionalista nema pojma o životu. Takođe zbornik radova "Velika Srbija - istine, zablude, zloupotrebe", da ne spominjem i Ljušića, Ekmečića, Dimića, Krestića, mada bi neki za njih rekli da njihova istraživanja u tom domenu - domenu razvitka tzv. ideje "Velike Srbije" - nisu baš relevatna jer naginju nadesno).
Sve ostalo je žali Bože... Počevši od "srbski", preko odvajanja pojma "severna Albanija" od "stare Srbije", nepoznavanja šta je "severna Albanija" tada (u XIX veku) podrazumevala, do olakog poigravanja i pozivanja na genetiku.
Могу са овим да се сложим. И мене иритира ово "србски". Тиме појединци желе да нагласе своју хипернационалистичку оријентацију. Позивају се на документа у којима тако пише и хватају се тога као "пијан плота". По тој аналогији да ли би требало да пишемо старословенски јер има много таквих докумената? Наш правопис је овакав какав је и већина становништва говори српски па нема никаквих основа да се изговара погрешно.
Тачно је и да има грешака у тексту (северна Албанија) али се не слажем да је све остало "жали Боже". Изнети су тачно многи статистички подаци. Потрудио сам се два пута да прочитам овај текст и не могу да пронађем шта је ту тако лоше и нетачно написано. Можда си мислио на стил писања, неповезаност појединих пасуса и сл. Али за један кратак новинарски текст је задовољавајуће.
Pa, sad... Ima dosta nepismenih u "srbiji", i mislim da nije pametno uzimati sta je vecina prihvatila kao "ispravno". Jer po toj vecini... pa, neka, ne bih sad da vam kvarim raspolozenje. Iako i sam kazem "srpski", ne osporavam pravo drugih da naglasavaju "b".