Join the new world

УВОД
Ко зна колико би наша култура, мада и културе других народа на Балкану, и то на истоку посебно, попут Бугара и Грка, напредовала да није било Османских освајања. За време Османске владавине Балканом, креће мрачан период по Србе и друге народе освојених крајева. Готово да нема културног, научног и било којег другог напретка овде, а тамо где га је било, био је веома слабо изражен и натеран и прибијен уз Цркву где је једино могао да се развија и која се мучила да га спаси и одржи као и наш народ. Срби под Османском влашћу су пропустили многе велике периоде које су оставили темеље за целокупну данашњу културу - није било ренесансе код нас, нити барока и њима сродних типова.
Други део који је успео да избегне Османску власт, иселио се и исељавао са територија Косова и Метохије, Рашке, Јужне Србије и других крајева и одлазио на територије тадашње Мађарске и Аустроугарске касније. Стара Црна Гора и Брда су, да кажемо, избегла Османска освајања и ослободила се веома брзо, док је Приморје било под Млетачком републиком, али имало среће да може да се развија слободније него под Османлијама. Ипак, за сеобе, сви знате последице тих исељавања, али оне неће бити тема овог чланка. Тема ће бити један човек који је био принуђен да напусти Србију после Косовског боја, за којег је мало ко чуо, али за којег треба да будемо поносни. То је Лазар Хиландарац.

О Лазару Хиландарцу
Лазар Хиландарац, познат и као Лазар Црноризац или Лазар Србин, је био српски православни монах родом из Призрена који је служио у манастиру Хиландар за којег многи говоре да је био Први српски универзитет. Нажалост, веома мало података данас имамо о њему, па нећу бити у могућности више да вам пренесем. Није познато тачно кад је рођен, колико дуго је живео и слично (за то треба роварити по архивима, па ако се нађу подаци, нашли су се).
Након Косовске битке и Османских освајања Балкана, Лазар напушта Хиландар и ове крајеве и одлази у далеку Русију. Он ће бити један од оних Срба који ће поприлично допринети историји Русије. Долази негде око краја 14. и почетком 15. века у Москву. Колико је дуго живео и где је умро, није тренутно познато (макар мени 🙂 ).

О његовом сату
Сада долазимо до дела зашто је он битан за нас, а и за Русе.
Како бележе руски хроничари, почетком 15. века дошао је Србин у Русију и направио у Москви 1404. године први механички сат. Направио га је у палати, на сатној кули која је изгорела у пожару касније. Данас је на том месту у Кремљу Спаситељева кула. Радио је без прекида пуних 217 година што сведочи о прецизности, способностима, вештини и уму које је поседовао Лазар Хиландарац. Такође, како су многи добро закључили, Лазар Хиландарац је био добар математичар, јер је морао поседовати одређено математичко знање да би могао да изгради сат (па, мало размислите - имате зупчанике односно дискове који су се унутра окретали за тачно одређен угао да кажем - значи морао је да познаје разломке, на пример, да би на крају могао да "испуни" 12 сати на кругу). Сат се сматрао у то време правим техничким чудом и био је један од десет првих "напредних" сатова у целој Европи. Готово два века колико је радио, био је једини сат таквог типа у Русији (мада су се касније градили и други).
Дакле, укратко, сат се налазио на кули и механилког је типа. Имао је једну непокретну казаљку док су се дискови где су били исписани бројеви мада се на минијатури види да су то ћирилична слова, који су се окретали. Први диск је показивао земљаске часове, а остали положаје планета тако да многи сматрају да је ово на неки начин био модел хелиоцентричног система, далеко пре Коперниковог (мада опет то су још увек спекулације и не треба узимати за озбиљно док се не потврди, а и одређени Грчки филозофи попут Аристраха са Самоса, још пре Римског царства, имали су овакве идеје - иначе, додао бих да се ради о неким летописима из наше цркве који ово тврде, за Лазара, али то треба проверити).


(Спаситељева кула у Москви, где је био торањ са Лазаревим сатом)

Минијатура са Лазаром и његовим сатом
Иако је сат заједно са неким другим грађевинама у Кремљу нестао у пожару, није сачуван до данас, као и то да не знамо многе детаље о животу овог умног човека, у Остермановскијским списима из 16. века се налази минијатурна слика Лазара Хиландарца како Василију I, Великом принцу Москве (владао 1389-1425, за којег је иначе и направио овај сат), показује, као и двојици његових вазала, овај сат и како ради.


(Минијатура са Лазаром Хиландарцем и његовим сатом)

КРАЈ
Надам се да вам је чланак био интересантан, а у следећем ћу се исто позабавити једним Србином који је после Османских освајања отишао у Русију.
🙂