Pisala sam do jutra

Day 3,491, 15:19 • Published in Serbia Serbia • by Locita Loca
U MRACNOJ SOBI

Mi nismo dovoljno jaki da borimo se
protiv te sile nebeske.
Mi nemamo moc da izbegnemo
puteve bozje koje sledimo.
Mi nismo ti koji biramo
u dugim nocima koga snivamo.
I za nemir ovaj koga da okrivim
kad se plasim i u strahu zivim.
Ne mogu nista reci, a htela bih da zna.
Saljem tiho poruke, sve u siframa.
Da l' razume ili ne, ili samo pravi se?
Da li da mu priznam sve ili da povucem se?
U tami planiram sledece korake.
Pisem mu pesmu i brojim uzdahe.
Kao da njegov glas svuda cuje se.
U mracnoj sobi dusa njime truje se.
I nikom ne odgovaram.
U mracnoj sobi, sama sam.
A neke cudne struje kroz mene prolaze.
Nemir se stvara, strahovi ponovo dolaze.
Taj me glas progoni danima.
Luda sam. Igram se opasnim stvarima.
I nikom ne odgovaram.
U mracnoj sobi, sama sam.

by: Locita Loca (Jeca)