Nekad

Day 2,568, 15:27 • Published in Serbia Serbia • by lggy

Да се разумемо - не бих ово никад објавио, међутим, ова мисија ми зврчи као пањ у оку. Коме се свиди-свиди. Коме не-не. Оставите у сваком случају коментар. Свака критика је добродошла. Хвала.

НЕКАД

У тишини јутра позног лета, кроз прозрачни кулис хинду завесе као да назирем смисао, а чистог смисла нема као што не постоји тек само једна истина. Источно од Едена пламеније су зоре а северно од Хада, где дишемо ми, хладне су зоре и тихе ноћи – ту говоре тешки погледи. У ноћи се много што шта види, шта год да те створи – memento mori !



Некад морамо пасти да би се након уздигли.
Некад морамо ходати по тмини да бисмо знали шта је светлост.
Некад намерно умиремо да бисмо спознали живот.
Некад чинимо погрешно да знамо шта је исправно.
Некад почивамо на дну само да би гледали у далека небеса.
Некад ратујемо да би досегли мир.
Некад рушимо да градимо ново.
Некад уништавамо јер тако постаје креација.
Некад мрзимо да бисмо знали да волимо.
Некад пуштамо крв само да би ценили смирај.
Некад ћутимо јер тако највише казујемо.
Некад закључавамо да би било откључано.
Некад се играмо са пламеном да би се опекли.
Некад скачемо у суноврат само да би осетили ветар који нам шиба у лице.
Некад проклињемо све богове да би изазвали судбину.
Некад пролазимо кроз врата пакла да би пронашли свој рај.


Од почетка времена па до краја наших дана – остајемо оно што постадосмо. Урезано у камену, ветру и вечности, из самица или небеских вратница – мој поглед остаје чио. И када олује однесу све - стајаћу ту и зазивати још силније громове јер – небо никада није било а неће ни бити граница...



Игор Ј.