Join the new world

Mnogi su se pitali zašto je priča o Mariji Kastratović, samohranoj majci, trudnoj, bolesnoj od raka, koja živi u krajnjem siromaštvu i sama čeka novi život, pogodila ceo svet, dospela tom brzinom u sve medije i toliko zaokupila pažnju javnosti. Mogući odgovor našla sam u sebi.
Klonim se tugaljivih priča, humanitarnih akcija, i stranica društvo u srpskim novinama. Klonim se i samih novina, jer mi se čini, ako jednom počnem da plačem, nikada neću prestati koliko je bede, jada i nepravde u ovoj napaćenoj zemlji, u ovom izmučenom narodu.
Ali ovu priču nisam uspela zaobići. A pogodila me toliko strašno da sam plakala zato što ne mogu mnogo da učinim za ovu ženu, a ne znam da li ću ikada biti sposobna da pomognem ljudima poput nje.
Nije rešene pomagati pojedincima, rešenje je promeniti sistem koji je stvorio uslove da se ovakvo mučeništvo javi. Država u kojoj svaki treći radnik radi na crno, bez prava na zdravstveno osiguranje, sutra bez prava na penziju. Država koja trpi užasne gubitke zbog toga ali ne čini ništa da bi inspekcijski službenici počeli da rade svoj posao umesto da pune svoje budjelare. Država u kojoj trudnice ostaju bez posla i bez nadoknade, duševni bolesnici ne dobijaju penziju zato sto su "radno sposobni", a bolesni koji nemaju novca za sve više analiza koje se plaćaju mogu da odu kući i umru. A ako, ne daj bože, imaju i decu, njih će oduzeti svojim biološkim roditeljima, jer oni "nemaju" pravo na jednokratnu socijalnu pomoć za vreme trudnoće ili/i bolesti i dati ih u hraniteljske porodice koje će pošteno platiti i prijaviti i za to će imati novca.
I sve u svemu, shvatih da je Marija Kastratović simbol svih mojih najvećih strahova:
- užasne bede, nemaštine, života u nehumanim uslovima, pukog preživljavanja bez ikakvog zadovoljstva
- toga da neću svom detetu / deci imati priliku da stvorim i priuštim ono osnovno, bezbrižno i lepo detinjstvo i pokoju lepu uspomenu (zbog čega ih i nemam)
- straha da će se moji najbliži razboleti, što je u ovoj zemlji gore od ičega što te može snaći
- i straha da će brz život, puno stresa, loša ishrana staviti i mene medju onih 35 % ljudi koji obolevaju od raka.
Ako sam ja uspela da iskopam sve ovo, da li čudi što je svaki čitalac uspeo da pronadje nešto sa čim se identifikovao?
Marija, ovo više nije samo tvoja borba, ovo je borba za nadu i veru u lepšu budućnost svih nas. I zbog toga istraj.

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/1146724_705341432816189_1353577238_n.jpg