Join the new world

Ono sto vidimo ocima samo je oblak koji nam zaklanja ono sto treba da vidimo dusama, ono sto cujemo usima samo je buka koja potiskuje ono sto treba da usvojimo srcima.
Katkada u jednom danu posetite i dvorac i stracaru. Iz prvog izlazite zadivljeni, iz drugoga tuzni, ali kada bi mogli zanemariti pojave koje culima opazate, vase divljenje ne bi bilo tako veliko, vec bi se u tugu pretvorilo, a na drugoj strani bi se vasa tuga do divljenja vinula.

U toku dana mozete sresti dva coveka. Jedan vam se obraca glasom sto lici na bes oluje i pokretima kao u vojnika dostojna strahopostovanja, a drugi vam govori bojazljivo i stidljivo, drhtavim glasom i isprekidanim recenicama. Ali, kada bi ih mogli videti na iskusenjima, ili u cinu zrtvovanja u ime principa, znali bi da napadna plahovitost nije hrabrost i da stidljivost nije isto sto i bojazljivost.

Zato me ne smatrajte neznalicom pre nego sto saznate moje tajno bice, a ne smatrajte me ni genijem pre nego sto oslobodite moje bice onoga sto sam od drugih preuzela. Ne recite:
Ona je skrtica tesne ruke, pre nego sto moje srce sagledate, ili da sam plemenita i blagodarana pre nego sto saznate sta me podstice na plemenitost i blagodarnost. Ne smatrajte me ni zaljubljenikom dok vam se moja ljubav ne objavi u svoj svojoj svetlosti i zaru, niti me smatrajte praznom, dok ne dotaknete moje krvave rane."

Kucerak, na kraju ulice ili na pocetku secanja, pun uspomena nepovratnih trenutaka. Snovi ili secanje!?!? ili plod maste!?!?
Devojcica i baka, ruka u ruci.Okrece se iza sebe, ne vidi nista osim pruge i kamenog puta ciji niz zavrsava zelenilo zaborava i odlazak od nepoznatog. Ostavljajuci iza sebe vecito pitanje koje ne zna ni koje je…….Tisina ispunjava zbunjenost, a vapaj iz duse ostaje isti. Album secanja ostaje zauvek neotvoren, izgubljen u vremenu i nedostizan za nju.


Mrak je. Ulazi u voz pun ljudi koje ne poznaje.Uplaseno steze bakinu ruku i gleda je u strahu.Njen pogled su primamili ljudi koju su mlatarali rukama i glasno dobacivali nesto. Devojcica je upitala : “Nano, sta rade ovi ljudi?”, na sta je baka rekla “Vidis cedo, oni masu svojim voljenima koji putuju negde bas kao mi sada.

Njoj nije niko mahao, zena koja je ostala iza zelenila zaborava nije bila tu. Devojcica je trazila pogledom njen lik, dok se voz polako odmicao od stanice trazila je pogledom nju i mahala u nadi da je ipak tu. Piskav zvuk I promena ritma ukazao je da se ova devojcica uputila na nepoznatu destinaciju, ne znajuci gde je posla ni zasto.

Da li je lik te zene, naslikan u snovima ili u mastanju devojcice? Da li je odgovor u kreaciju slikovite maste ili u secanju davno proslog vremena urezano je u mislima ove devojcice. Vapaj njen cuo se glasno godinama dok sad cuci u njoj u nadi da ce u pronalasku sebe naci i nju. Seca se samo devojcice i lika zene. Decaka koji joj je poklonio snalu i Nanino toplo udrobljeno mleko.

I dalje ne zna ko je, pronalizi detaje svoje licnosti u sitnicama I danima koji dolaze kao i u secanju koje kapi kise pokusavaju da razbistre I oslikaju njen um i popune prazninu.
Mozda je sve ovo san iz kojeg ce se jednom probuditi, jutro u kome ce osvanuti istina i knjiga proslosti na stolu.
Dok taj dan ne dodje oslanja ce se na zvukove i vrisak dece, hladne noci, shashe koje se njisu, poljane cije su boje izbledele, izgubljen lancic i ljuljasku koja ostaje iza nje, I njen lik negde daleko, na balkanu na tlu predela bez adrese.

Proslost je sramno dopisivati, tako svi to rade, od istorije do uspomena. Ni sadasnjosti se nista ne moze dodati, jer oprezna je i vreba. Jedino ostaje buducnost. Tako da i nemam “neki izbor”. Hteo, ne hteo, buducnost uvek ceka. Vase je samo da li cete rasiriti ruke ka njoj, ili kao mali mrgud gundjati sebi u bradu.. Vreme je da odrastem bar do sopstvenog temena. Bicu velika! Velika devojcica koja moze sama da dohvati dzem sa poslednje police. Koja ume da se popne na drvo, ubere tresnje i stavi ih na uvo. I smejacu se. Svima. Svemu. SEBI..
Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Jos redji oni koji shvataju slobodu granice.

u potpisu

jedna od nas