Join the new world

To my international readers – article is about my experience playing diplomacy. It is written for citizens of eSerbia because that is where I developed my smooth diplomatic instinct.
______________________________________________________________________________

Хај пипл,
Пожелео сам да напишем нешто дужи чланак о својим првим дипломатским ситуацијама и да га онда поделим са вама тако што ћу га објавити.

Ми се на неки начин у овој игри заправо дружимо, то сам приметио.



Дипломатија је занимљива.
Одавно ми је привукла пажњу али сам оклевао да је боље упознам. Слутио сам да ће ме неискуство одлепити и понети у вихор гриже савести који ће ме окретати као палачинку понављајући: „Ти си нуб! Нуууууб!“. Али од нечега мора да се крене.

Десило се да сам се пар дана након објављивања свог првог чланка везаног за дипломатију обрео на месту министра спољних послова. Опет пишем чланак уочи избора и држим палчеве да ћу се поново докопати фотеље, а и да покушам мало да вам приближим ову тему онолико колико ми знање допушта.



Тада сам критиковао савез ONE (Order of the New eWorld).
Ни не слутећи да ћу већ током наредног месеца бити директан сведок кулминације његове инертности. Лично нисам очекивао да ће врата бити отворена за новајлију попут мене, али да ми је неко рекао да толике просторије уопште неће имати врата сигурно бих понео будак. У међувремену је дошло свеже руководство и стабилно је. Али пре месец дана ствар је била напета. Званично су три главна човека у савезу били Гид, Кибла и Балтазар који су се на тим позицијама нашли ни криви ни дужни. Србија је била преокупирана питањем Космета (самим тим је била у центру пажње) да би стигла да се осврне на усијање које је форсирано са циљем да нас представи као себичног пијаног садисту. Пропаганда није наилазила ни на какав одговор услед очигледног премора, сем тога у истом месецу савез је имао и уљеза који је злоупотребио званичне новине савеза а Гид и Балтазар су у једном тренутку били жртве хаковања.

Али на мапи се није осећала криза, напротив.
Мађари, који су држали Румуне под окупацијом изгубили су на једно време иницијативу и након пада пар оригиналних територија и једног оригиналног председника су негде на половини мандата потписали примирје. Македонци су успешно ратовали са Грцима и отворили пут ка Средоземљу обезбедивши себи серију узбудљивих битака. Шпанија се (по обичају) нашла у проблему. Хрвати су их прегазили, то је било очекивано. Бекство Хрвата из кавеза је планирано месец дана унапред. Народ је био припремљен, тенкови у ерекцији, Дида је то обећао. Није их било могуће вратити назад, могли су бити само успорени. Србија је након успешне контраофанзиве у Бугарској издејствовала примирје и затворивши непотребан фронт неометано је кренула у потеру за ресурсима. Јурили смо Хрвате до Италије коју смо покорили и чије смо територије поделили са Словенцима. На Балтазарову иницијативу путања је скренута на север, према Француској, где је освојен и последњи недостајући ресурс - гума. Одатле смо се са Пољацима отиснули пут Америке где битке нису захтевале нарочиту пажњу. Циљ је био продор до хрватских и, зашто да се не каже, бразилских територија.

Појединци који су против савеза управо су инсистирали на томе да савез треба расформирати када је територијална доминација на врхунцу.



Тим МСП је током октобра месеца изгледао овако:
- Зека-Пека, то сам ја. Дао сам оставку већ први дан али нисам одржао реч. Онда сам опет дао оставку после изгласавања Космета и опет нисам одржао реч.
- д00ста, помогао је у анкети али се после ње повукао. Готиван момак али су му Турци начисто попили мозак (мофу мофи из наручја отео је зулумћар).
- Немаањаа, иначе творац Алисе на ИРЦ, се уствари највише исцимао на чату око анкете. Највеће заслуге у вези контактирања странаца дугујемо њему, после анкете се такође повукао.
- Ипипро, помогао је у смиривању ситуације са Турцима. Онда смо ради реда написали да је у министарству.
- Митра33, други по активности члан у том мандату. Доста је био на чату где је на #srb.mofa примао госте, такође је био главни у координацији са МО.
- Душан Настасијевић, попут наших људи у савезу и он се случајно нашао на функцији. Његово искуство је било драгоцено.



Када је стање на фронту под контролом обично је то добра прилика да се јача утицај тамо где треба. Ту пре свега мислим на Шпанију а потом на Иран и Индонезију. Војну помоћ смо пружали. Око две трећине ЦоД је постављано на битке савезника а не на наше битке. Али имајући у виду да је будућност савеза била доведена у питање плашило нас је то што нисмо били у јакој дипломатској позицији, ту мислим на план за евентуални хаос. Једино смо знали да смо против поделе савеза на блокове и осећали смо обавезу да ни са киме не смемо да се завадимо јер смо од свакога тражили помоћ у вези анкете. Укратко нисмо хтели да таласамо, што је за последицу имало утисак да је Србија најтврђи бедем савеза.



Толико за сада.
На крају бих поделио са вама нешто што мислим да је корисно:

"У дипломатији се никако не сме лагати.
Али треба знати да увек постоји неколико истина."



Хвала на читању,
Zeka-Peka