Join the new world

Тог дана небо је било сиво као олово. Ваздух је бубњао као да ће експлодирати. Бојан је стајао крај прозора и дуго посматрао нешто напољу. Потом се окренуо и рекао је сину: "Не мирише ми добро, не знам како ћемо нас двоје прегурати овај дан".

Јутро. Хладан октобарски ветар суши ознојана чела оца и сина док с искрзалим, тупим ножевима секу зреле плодове винове лозе. Посао није лак, поготово за падесетосмогодишњег Бојана и његова слаба крста. Зравље му се нагло погоршало када му је пре четрнаест година, на порођају, умрла жена. Малом Марку је лакше купити гроздове за својим оцем, пале на влажну земљу. Већ је постао имун на жар коприве тако да без презања пружа руку и вади набубрео грозд. Зенице су се повећале и уста отворила те је Марко принео плод устима. Колико су му се попуцале усне опет спојиле, одзвонио је груб глас виноградом: "Сто динара мање!". Дечак се скамени од страха и полусажвакани грозд испаде из његових уста. "Стоко једна! Не плаћам вас да бисте ждрали овде, него да радите!".

Виноград није њихов. После једанаест сати бербе добили су хиљаду и три стотине динара уместо хиљаду и пет стотина. Газда им је одузео сто динара и због кашњења јутрос. Сутра је Марков рођендан, те се Бојан и не љути због синовљеве грешке. Од зарађеног новца планира му купити нов џемпер и чоколаду.
"Чекај овде,", рекао је отац сину на повратку кући, "сад ћу да се вратим". Бојан је отишао у продавницу. За чоколаду није имао довољно. Мало се двоумио па је одлучио да украде. Плативши џемпер, кренуо је ка излазу али није стигао до њега. Спречио га је продавац масивном храстовом мотком. Бојан се подигао и рукавом обрисао крв са усне. Вратио је чоколаду, изашао и наставио пут са сином кући. После целодневног рада и два сата пешачења, стигли су кући, уствари, у напуштену шупу у којој су се настанили. Марко је, од изнемоглости, одмах пао на оронуо под, сместио сламарицу под главу и утонуо у сан. Бојану су се на лицу појавиле давно изгубљене боре када је скинуо своју раздерану блузу и покрио сина. Преврнуо је и стару котарицу и нов џемпер ставио на њу. С муком је легао у угао на старе, сламене џакове и једва је заспао. Ребра су му поломљена.

С првим петловима из удаљеног комшијског дворишта, Марко се пробуди и, видевши поклон, очи му се истог трена напунише сузама. Он устаде и приђе оцу. Завуче руку у џеп и из њега извади изгужвани лист винове лозе. Из листа полако извади онај полусажвакани грозд и постави га поред оца. "Тата, кад видиш ово, знај да ти више нисам дужан. Извини".

Бојан никада није видео синовљев поклон. Марко је остао без оца. Остао сам сам.

---

Јеремић Игор, 2011.