Покер са Темпларима Србије

Day 2,255, 08:28 • Published in Serbia Serbia • by Lupus domini

“Плаћам твојих 6 малолетника и подижем за још 6 али невиних ” задовољно рече зуци надајући се да ће као и сваки добар папин поданик истоме однети на дар дружину мале дечице.

“Магарац, знаш и сам да нисам више са вама и да играмо у паре а не у малолетнике које ћемо да водимо папи ! Јел плаћаш или не?” Могао сам да видим како се у моменту ражалостио; ипак сећам се још увек папиног беса када му не бих довео макар 4 дечака. А недостаје ми то време. Бити део папиних поданика, ако ништа, било је занимљиво.

“Ех, а што баш мора увек у дечаке, зар нисмо могли некад и у мале девојчице? ” скоро па тужно рече СсТХЦсС ; неко ко је доста пута био кажњаван јер је педофилију спроводио, уместо над дечацима, на цурицама.

“Несрећо једна, оћеш опет на дружење са Пресветим у његовим одајама? Ћути и играј.” упозори га зуци. “Идем ол ин.”

Требало ми је времена да покушам да препознам да ли ме блефира, али СсТХЦсС поче да ме омета.

“Јеси размишљао о повратку у Темпларе? Знаш да си некад доводио папи најбоље дечаке. А и недостаје ми неко чији плен могу да присвојим на покеру.”

“Нека хвала, променио сам веру. Не могу да кажем да није била част набављати папи малолетнике заједно са вама, али доста је било. Нисам ја више за ту причу. Мада не верујем да би ми папа опростио што сам отишао.”

“Ма не лупај бре. Знаш и сам да ће оберучке прихватити сваког, само да му одаје буду пуне мале деце. Тебе већ и познаје, средићемо ми да прође све без проблема.”

Није да ми није падало на памет да се вратим, али кад сам већ забаталио све то, не бих могао да им допустим да ме подхебавају како нисам имао карактера да останем при својој одлуци до краја. На крају крајева барјак, мач и шлем и даље чувам испод кревета.

“Ништа од тога. Него да наставимо ми ово наше. Пратим па шта Бог и папа дају. Надам се да ће да дође нешто, дугујем још две рате оном секси шопу где сам облачио децу пре него их проследим.”

“Ко те хебе кад си волео да им купујеш маркиране ствари. Оп, оп ево скале” рече зуци. “Замисли да сада играмо као некад у дечицу. Како би вам покупио све то што сте нашли и радосно пратио како се иживљавају на вама.”

“Хебите се више и ви и дечица. Управо сам изгубио цели штек.”

“Ма шта се бринеш? Знаш ли да је Дуке оф Белграде прошле недеље изгубио 10 дечака кад је испратио Дон Оријев ал ин?”

“А јој, нисам знао. Није ми ништа јављао. Штета баш, њега сам волео највише од свих вас. Него доста је било за данас. Немам ни цвоњка више у џепу. Видимо се следеће недеље.”

“Ајде, ајде и срећно. Следећи пут пробај и ти једном да победиш” подрубљиво узврати зуци.

“Ајде брат па да се нађемо следећи пут и одиграмо у пар малолетница. Ебеш папу и његове дечаке” рече СсТХЦсС.

Правио сам се да не обраћам пажњу. Последње што сам чуо биле су зуцијеве речи да ће да га оцинкари: “Друже како си ти у најави нахебо!!!”