Последња цигарета пре спавања.

Day 1,900, 20:02 • Published in Serbia Serbia • by Letva


Искуцао сам цео текст, кренуо да напишем наслов, који је требало да буде то величанствено лоше, и лоше предобро пиће. А онда сам запалио ову последњу, некако се борачорбасто осмехнуо, запалио је... Па бегам у кревет за пар минута.
Уживајте.


Вињак.
Гледао сам тај рубин у праху, како ми се лагано таласао у чашици. Ускоро ћу се таласати и ја, помислих и... Екс.
Јебига, увек некако пијем жестину на кеца. Мушки.
Не подносим људе који нешто сркћу ракију. Не ваља то, и показује каква је особа, у великој мери.
Да је вињак нека зајебана алегорија, био би предивна курва која те изјебе као последњег мушкарца на свету, да би следећег дана скапирао да си добио сифилис. И њене гаћице, додуше.



Да, мамурлук од вињака је паклени доживљај. Поготово што нас та ракија од грожђа, слатки нектар лоших избора – тера управо на то. Лоше изборе.
Немали се број пута млађани јунак окуражен већом количином те течне ђавољеве работе, пробудио поред лоших изговора за женско. Углавном прави изговор касније буде ''Али, имала је сисе, нема везе што је дебела'', ''Не зезај ме мајмуне, уби ме глава'', док је тужна чињеница да нас вињак уведе у тај свет где не постоји сутра, где су сисе заиста сисе, и где је јутро нешто што ће се десити неком другом. Мисли иду некако овако ''Ко га јебе, мени је лепо''.



Гледао сам филм пре неки дан, Генерација П. Читуцкам нешто касније о филму, покушавајући да схватим везу између пропале руске економије 90тих, гљива лудара, богиње Иштар, компјутерски генерисаних три-де политичара и вавилонске митологије. Опасан, интелигентан и провокативан филм, додуше по мом личном мишљењу слабо схватљив западној публици. Неко ко није прошао кроз јад и беду периода транзиције тешко може да разуме исту.
Углавном, налетим на неки цитат, не мислим да је из тог филма, али је од писца књиге по којој је рађен филм. Иде некако овако:
''Сваки пут када се пробудимо, опет се појавимо ниоткуда. Као и све остало. Смрт значи само замену уобичајене јутарње шетње са нечим другим, нечим немогућим за поимање''
Е па, цепните превише вињака, и све се ујутру појави ниоткуда на поприлично болан начин за очне нерве. Реченица ''Дал си бре нормална врати те ролетне ОСЛЕПО САМ БРЕЕЕ!!!''.



Питање за читаоце.
Ко је најбољи пријатељ мамурлука ?



Елем, ово пишем некако по сећању. Вињак већ годинама не пијем.


Мрзим кад се овако на крају сетим да би чланак могао да ми буде обрисан због спама ако не поменем ово занимљиво говно од игре.
Тако да...
еРеп, еРеп. Горући заебани проблем је...
Економија.
Ето, Летвин неозбиљни предлог како да се реши та ситуација.
Уведите еВињак !
Гарантује се масовна потрошња, а и продукција. Оно, кликнеш на Дринк еВињак, следећи екран ти изађе замућен и са Платоном кога мокрим целером по леђима шиба она Лела, Лила тј. Тренинг Центар еРеп риба док им обезглављено пиле држи свећу. Ако ништа друго, људи би се смејали. А и волим те Ало Ало фазоне.





Штета за те старе британске серије. Мен Бихејвинг Бедли (пардон мај србнајзд инглиш, ал либо ме искрено нећу да мењам на латиницу), Мућке, Црна Гуја... Мислим да ни сам Бог не зна шта је са нама Србима и телевизијом – од најшаблонскијих ТВ сапуница до интелигентног хумора, од холивудских просеравања до руских генијалних филмова. Шта год да нам сервирају, на неки начин се повежемо и сконтамо поенту.
И ту је негде крај овог текста. Није да ме је пустила инспирација, али вероватно сам рекао барем пар ствари које су ми на уму, а и испоштовао коментаре пар људи који су чекали текст о вињаку.

И да... Има печат, жемо неки глас и шаут ?