Никад није касно за добар епилог

Day 1,517, 16:34 • Published in Serbia Serbia • by Krindendo
"Our only response was to keep on going and f**k everything. Pile misery upon misery, heap it up on a spoon and dissolve it with a drop of bile, then squirt it into a stinking purulent vein and do it all over again. Keep on going: getting up, going out, robbing, stealing, f***ing people over, propelling ourselves with longing towards the day it would all go wrong."





Међу пријатељима имам једног Украјинца. Добар је момак и драг ми је. И ја сам њему драг, што ће се касније позитивно одразити на расплет ситуације. Када сам ноншалатно поставио онај шаут тај момак га је видео и на чату такође ноншалантно фотокопирао једном другом, опет не нарочито злом, Украјинцу (којег немам међу пријатељима). Шаут је садржао моје податке за улоговање. То је у ствари класично хаковање. И жртва сам завере која се припремала годинама.


Две недеље пре тога.
По трећи пут сам потврдио тикет којим сам захтевао брисање налога. Ако се не варам последњи пут сам се улоговао 27-ог децембра као министар за корњаче. Цео мандат сам био активан и добијао похвале, али сам пред Нову годину ишао на неки пут и комплетну надлежност, уз сагласност господара Дезерта, поверио Душану Настасијевићу и поларним светлима по планети. Поред те функције имао сам још једну – посланичку. Свега пар дана након посланичких избора морао сам да направим паузу (наводно до Божића), о чему сам такође обавестио неке играче.


Очекивао сам да ће Зека у међувремену угинути, јер је све време, а и нешто дана раније, био на нула здравља. Након крепавања обично уследи и бан од стране администрације. Бан који сам захтевао месецима уназад. Али до тога није дошло. Ђубре не само да је било живо већ ме је тизинговало меканим репићем и бацало у искушење да наставим да играм. Хтео сам да га се отарасим. Потхитно.


Поставио сам пар реклама да га продајем, то је тачно. То је било мислим 5. и 6. јануара. Јавили су се неки играчи, али све са неким роковима од пар дана. Био сам нестрпљив. Пало ми је на памет да ћу се лакше отарасити беде ако га једноставно поклоним. Нудио сам нашима, Енглезима и Иранцима. Пошто нисам добијао корисне одговоре решио сам да га поклоним некоме од пријатеља из своје листе пријатеља. И оставио сам шаут, рачунајући да добро познајем своје пријатеље.

Све се одиграло муњевито. Сценарио који је уследио није сценарио који сам очекивао. Сценарио који је уследио је потврда Марфијевог закона.


Десило се то да је налог пао у руке непознатој особи.
Украјинац је одмах предложио штетан закон и поделио прву туру држављанстава. Златаналексић ми је после рекао да постоји начин да се напусти посланичко место аплицирањем за туђе држављанство. То нисам знао раније али сам зато без успеха покушавао гомилу других трикова да се отарасим посланичке функције. Све сам радио брзоплето и неуспеси које сам гутао у покушајима да најпре часно а касније све мање и мање часно напустим игру су стимулисали моју неуротичност и бахатост.


Наредних пар дана нисам био за рачунаром, али сам са налога свог другара успео да се огласим. Када сам се вратио мој киднапер је зачудо и даље био на слободи. Уследио је трајни бан од 24 часа, два дана паузе за Украјинца и потом нови штетан закон и нова тура држављанстава. Био је посланик до пре некако, тј. док није аплицирао за украјински пасош. Мој пријатељ са почетка приче је уствари највише утицао да ми се Зека врати, чак је слао по себе штетне тикете где објашњава да је све његова кривица, ваљда га је гризла савест. Заказао ми је неколико разговора са хакером. Обојица смо показивали јасне знаке да нас налог не занима претерано сад кад је штета већ нанета, али мој пријатељ је инсистирао.


Напорно и бесциљно дописивање са админима још увек је у току.
Последња три дана ништа нису радили, ваљда због викенда. И даље се надам да ћу бити ликвидиран, мада је то сада мање битно јер је Украјинац (хакер!) обавио шта је желео.


Жао ми је што је овако испало.
Обично нисам тај који прави глупости.


Zeka-Peka