Време је да Србија угради нове колутиће

Day 1,410, 03:17 • Published in Serbia Serbia • by Krindendo


Када се својевремено наш економски ПеђаТ одважио да напише свој други по реду чланак одабрао је упечатљив наслов (бар је мени упечатљив, без обзира на садржину чланка):

Игра се мења, мењајмо се и ми!
(ставио је и неки смајли после тога, да се боље смејемо)

Одзвања без шећера, зар не?
И често ми падне на памет док се саплићем о своју и нашу играчку инертност.
Истетовирао сам тај наслов негде на слузокожи једног реферала.

ДОБАР ЈЕ БАШ НАСЛОВ ТО!



Хтео сам да анализирам неке промене у игри али сам се предомислио. Рећи ћу укратко.
Највећа промена на свету је укидање правила да држава остварује приходе од отсечених колонија. Остале промене нису највеће промене на свету и оне углавном воде ка томе да се играч посвети себи и својим проблемима, а на рачун заједнице.

Најотежавајућаска околност је што нисмо нарочито богати играчима који би са речи прешли на дела и жртвовали се за заједницу у оној мери као што је некада био случај. Никада као баш сваког месеца ове одлазеће 2011. (зар је већ 2011-та?) није се већ након 2-3 недеље мандата осећао толики замор механизма.

Склони смо да верујемо у приче о моралним ускрснућима.
Многи имају и визију које планете треба да се поклопе да би до ускрснућа дошло, и чекају.
За већину играча политичке вероисповести то поклапање планета (да не кажем морала) се заиста и деси. Али ускрснуће изостане.
Лично сматрам да је разлог томе недостатак енергије која би бар делимично поткрепила вицеве из кандидатура (o rly?).

У време док пишем чланак налазим овде занимљив коментар:
nikol000, Day 1,409, 23:37
“Interesantno je jos da mi uvek pocinjemo da gubimo pred kraj CP mandata (od 25 u mesecu).”



У бујици актуелности о свему и свачему страсни гејмер не стиже да се информише о приликама у нашем савезу. Савез такође представља неку врсту заједнице и самим тим је, попут државе, у великој мери маргинализована и угрожена категорија, превазиђена.

Чак и да нам уопште није стало до савеза (а уствари нам је много стало) сматрам да је ред да ради нас самих преиспитамо ко смо и шта смо у том савезу и да сагледамо да ли овај савез или било који представља платформу на којој се ратни модул и цела игра у том смислу могу учинити занимљивијим.

> Наш тренутни савез се зове ONE.
> За неупућене Order of the New Eworld.

Да се не лажемо, не могу постојати 2 најјаче силе.

У једној књизи о ратовању је описана ситуација када се боре две земље од којих је једна јача а друга слабија од твоје. Посматрамо ситуацију након окршаја. Ако си јаком помагао при сатирању слабог, након победе ти му ниси потребан. Ем му твоја помоћ није била довољно потребна ни у првобитном савлађивању слабог, ем је сада ситуација да је он опет јак а ти преузимаш улогу слабог. У случају да си помогао слабом на добитку си у случају победе и у случају пораза.

ONE савез је наводно настао услед засићења логиком да јаке и слабе треба комбиновати. Наши представници су били шкрти на информацијама тако да је оно што сам сазнао отприлике да смо били присутни развоју саме идеје пре тачно годину дана, да смо утихнули око Нове године када су Мађари и Пољаци ударили прве темеље и да смо за време Мрлетовог бандата чекали формални позив у већ формиран савез.

Суштина је да смо били превелике пииии да јавно кажемо старим пријатељима да сада имамо нове пријатеље. И да кажемо ненагојенима да сада преферирамо дебеле. Наш начин уласка у савез је био јадан, имамо стила за те ствари.

Пољаци су још за време симулираног Другог светског рата са нејаким Швабама и тада грандиозног бебећег бума себе прогласили за најјаче и од тога више нису одступали. Себи су створили одлично окружење. Пољска је #1. Пољска је #1.

Мађари су сплеткароши. Још увек верујемо да су нам потребнији него ми њима, осећа се нека врста страха под теретом наводних старих дугова (у међувремену се јавише и нови). Много лажу.

Шпанци су шпанска села, а били су кул тип. Верујем да ни дан-данас не умеју да објасне (себи, осталима могу) поенту апсолутно сваке битке коју су водили откако је савеза. Чуо сам да им се војска распала.



Стварно смо били супериорни.
Понашали смо се бахато и алаво, као права светска сила.
Не могу рећи да ми је то сметало.

see my vest

Смета ми како се сада понашамо.
И даље смо бахати али овога пута само према себи.

Србија нема куд.
Окружени смо неким чудним државама које нам раније уопште нису биле чудне. Прича о додавању Албаније је додатно забринула наше тактичаре. Не само да Албанци нису за потцењивање него је и забрињавајуће колику су жртву неке земље из окружења спремне да дају ради јачања Албанаца.

Било је ситуација када су Румуни, Босанци и Бугари, па и Грци, представљали изузетно нестабилне карике непријатељских ланаца. Нисмо то искористили, сада нисмо у могућности да их смарамо нити окупирамо те могућност љубави на десети поглед може да нам буде звезда водиља али не по цену затварања у "мирнодопски кавез".

Таворење у тесној арени је нешто што Србија није у стању да претрпи.
Мађари и Хрвати (како складно звучи) су навикли на то, ми нисмо.

Србија заслужује да прва начини потез у новом правцу.

Пољски апетити и њихово бусање у груди нам могу ићи на руку јер ми полако престајемо да личимо на светског полицајца. Многи полако заборављају епизоде наше гордости и не треба нам превише цимања да се преобратимо у фине дечаке и које чију браћу. Ту пре свега мислим на односе са ситним земљама (али и на пар крупних) које смо запоставили а којима би то много значило, поготово што на пар фронтова можемо да глумимо спасиоце и те форе.



Не знам да ли сам успео да укажем на хитност решавања проблема.

Ко ће са нама да се бори против Албанаца?
Црногорци, Македонци, Грци?

Идеално би било макар за почетак пребацити овај врућ кромпир у њихово двориште.

Причамо о доласку нове државе. Не би било паметно да из целе ствари изађемо као негативци. Уместо става "ја ћу да кажем нешто паметно, ај да да видим ко ће да противречи мојим аргументима", далеко је кориснији став "радићу онако да стекнем нечију подршку". Штрчимо, само то радимо.

Сем тога, нисмо у ситуацији да себе гурамо у први план јер за то немамо никакво покриће. Нити у војној нити у дипломатској моћи, а дубоко смо укопани у фикс идеје.



Хвала на читању,
Zeka-Peka