Себичан

Day 1,141, 20:50 • Published in Serbia Serbia • by Krindendo

Када сам се пре нешто више од годину дана упознао са овом игром имао сам утисак да сам искључиво грађанин еСрбије, а не “citizen of Erepublik”. еСрбија је била изнад свега. Било ми је велико задовољство да пратим како нам популација расте, како се развијају наши најбољи играчи и како се гради углед будуће светске силе.





Од мене се очекивало мало, али сам се трудио да пружим више. Да камиказирам, да субујем све новине наших играча и да наговарам своје друштво да почну да играју. О новцу уопште нисам размишљао и бар једном недељно донирао сам плату држави. То сам радио тако што бих је прво пребацио у злато јер сам знао да је држави злато као валута било потребније. Наравно, новац сам мењао само код наших играча, као што сам и производе куповао само од наших играча.

При једном од устанака у Хејлонгјангу, који су у то време држали Мађари, са овог орга слате су карте Србима који су у том тренутку били улоговани. Битка је била на врхунцу а ја никако нисам могао да дам отказ јер сам се баш тог дана запослио. Иако је моја снага била мала, било ми је криво што нећу моћи да је искористим. Извинуо сам се Мађарима, вратио им карту, донирао 1 свој голд и пожелео срећу у борби.

Када је започета акција продора до Синда највећи проблем државе је био недостатак новца и тада сам донирао скоро сав свој капитал. Када смо ослободили Синд био сам један од првих који су се тамо преселили и то сам урадио о свом трошку. Били су то најслађе потрошених, уједно и последњих, 6 динара.





Две ствари су пресудно утицале да почнем другачије да размишљам о виртуелном новцу и солидарности.
Првa је увођење напредних тренинга (опција четири пута бржег напредовања).
Друга је крађа у Валети и отварање теме препродаје злата за прави новац.

Ако сте били играч који игра 3 месеца разочарало је то што ће вас за месец дана надјачати беба. Још ако сте српски играч разочарало вас је и шта се ради са народним парама. Многи су постали опседнути тренинзима и злато је добило далеко већи значај. Трговина златом на црно се интензивирала и од тада вучем тик да је 100 златника (20 мапа са благом!) исто што и 2500 динара, односно да златници нису виртуелни.

Нисам ни помислио да нелегално купујем злато. Пало ми је на памет да то урадим помоћу картице али ни то нисам, мада се понекад ломим. Решио сам да почнем да озбиљно штедим и зарађујем.





Трговао сам валутама, давао сам позајмице (кредите) и отварао фирме. У фирмама ни један једини пут нисам платио порез на приход. Једно време су и моји радници избегавали порез на плате, а екстра зараду смо делили пола-пола. Пошто сам данас ја нечији радник, исти начин пословања се примењује и према мени а у договору са мном.

Држави више не донирам а што се борбе тиче од в2 сам свега пар пута искористио свих 300 здравља у бици за еСрбију. То углавном радим када јурим БХ медаљу по Пакистану. Скупи тренинзи ми неким чудом више нису интересантни, јер боље да то злато употребим за здравствене пакете ако ми загусти у трци за медаљу. За државу ударам гологуз 4-5 пута на дан и чекам да испуним услов за неки рефунд за цивиле. О војном рефунду бих размислио само ако бих добијао бустер за рад у војним фирмама јер ми је и радни скил императив, пошто профил не може бити довољно леп ако се било шта на њему запостави.

Ето, када сам био беба било ме је срамота да питам некога за гифт а сада када имам паре за јурење медаља са Q3 и Q5 оружем није ме срамота да се нудим за рефундирање. Мене. Који месецима ни један златник нисам уложио у еСрбију.

И одакле уопште дилема да ли и колико треба да се жртвујем?

Дозволио сам себи да ми пар ружних догађаја баци у други план државу и државне интересе. Заборављам једну ствар. Да није еСрбије не би ни мене било овде, а да није мене она би и даље била ту.