Winehouse Ejmz

Day 2,264, 10:26 • Published in Pakistan Serbia • by S t e i n b r e c h e r


Subha Ba-khair



Е тако она плаче.
По старом.
Не у смислу понављања.
Него као хвалитета.
Вина.

Као вина.
Хвалитета као вина.
Винска мушица.

Koi baat nahin

Једном сам неког чекао на аеродрому.
Можда се то није десило.

Знаш како клошари немају страха?
Мислим да је то лаж.

Додај ми цигарету, горе је.
Донела је рум и шоколаду.
Ухватила ме где померам тело.
У складном ритму.

Опрости ми, зашто не дохватиш нож?

phir milaiyin ge

Приметио сам по филмовима да све пропалице увек имају за пиво и пљуге.
То питање се дољрца не поставља.

У Србији кад имаш за пиво и пљуге, ти си јака средња класа.

Опет то питање класа.
Касти?

Тако ови овде.

Pakistan bahut achchha mulk hai

Потребна је потврда.
Мораш да се намећеш.
Да вичеш "Гори сам".
Онда они грцају.
Знаш тај глагол?
Кад ти изађе на уста.

Шта мислиш о мени?
Нисам ти се јавио од тог дана.
Било ме је срамота због туђе кривице.

"When i wasn't making too much money .."

Ох.

А сав је тај свет исти.
Држим дуже нокте.
Не бих ли неговао ту дистанцу.

Ако дођеш ..
Овог пута.
Неће бити битно.

Звони и
звони и
јављају се
и очекују

Уносиш ми нервозу.
Не зови више.


I don't want nobody else.
I don't need nobody else.

Ох.


Сва си у црном.
Али не као ови што плачу на гробљу.
Повремено се смејеш.
Виде ти се крајеви ушију на ветру.

Образи су ти здрави.
Познавао сам болесне.
Сасушене.

Рамена су ти у равни.
Обрве су ти олистале.
Срце пуно.
Имаш мале лукове.
Око уста.
То је лепо.

Исијаваш боје.
И људи буду мирни.

Shab Bakhair