Join the new world

Večna Vatra Slobode - 1008. - Ko smo mi?

- Uvod: Prošlo je više od mesec dana kako sam napisao jedan zaista ozbiljan članak koji bi mogao podsetiti starije igrače na ono staro ime po kojem sam bio "poznat" ranije u sferi novinarstva. Ovo je moj dar za razmišljanje i čitanje svim igračima eRepublika ali i iskupljenje zbog kičerajskog štiva koje sam skoro plasirao.



- Zvezda je rođena: Dan koji je mnogim igračima promenio svakodnevicu, dan koji svako od nas pogleda sa ljutnjom, sa zahvalošnoću ili nekom sličnom emocijom. Dan u kome smo bili dovedeni u ovaj hrabri "Novi Svet", dan u kome smo stali iza nicka (imena) i izabrali avatar koji će reprezontovati vašu ličnost u mometnima zbivanja pred pozornicom tog novog Sveta. Svi mi koji smo se registrovali u eRepublik došli smo nespremni na ovaj svet, svet koji je bio toliko jednostavan i drugačiji od svega ostalog na šta smo navikli ili pak doživeli direktno ili indirektno. Došli smo u hrabri Novi Svet na preporuku drugih, neki su došli uz nagovor prijatelja i društva, drugi u medijskim člancima i reportažama koji su pričali o naciji punoj uspeha i problema u kome je baš vaša pomoć preko potrebna. Naravno mnogi ljudi su brzo doživeli razočaranja, teške grimase i ostale refleksije nezadovoljstva ovim Novim Svetom, ti ljudi su svakako otišli odmah u zaborav ali reč ovde nije o njima nego o ljudima koju su ostali tu među nama.

* Mi koji smo došli, doživeli smo buđenje znatiželje, osetili intrigiranost svetom oko nas, poneli ushićenje uz nesigurno istraživanje ovog sveta i ironično zaista jesmo svi bili eBebe Novog Sveta. Počinjali smo život u jednoj totalno novoj sferi, nikad pre istraženoj i svakim korakom i danom rasli i dobijali iskustvo kojim smo gradili svoju ličnost, dvosmisleno zar ne? Pa ipak svi smo iz nekih svojih razloga prihvatili novo okruženje i hrabro otpočeli istraživati i juriti ciljeve koje smo osetili bliskim i dovoljno vrednim da željimo ih ispuniti. Trenuci te lične spoznaje rodile su zvezde u ovom nepreglednom univerzumu Novog Sveta.



- Granica realnosti: Kako je istraživanje aspekata Novog Sveta bilo sve intenzivnije, sticali smo mogućnosti da se oprobavamo u svim onim stvarima koje su nam zagolicale maštu. Svakim novim danom, svojim postupcima i gestovima počeli smo stvarati sebi reputaciju svesno ili nesvesno i tim svojim potezima počeli privlačiti sebi slične ljude ali i odbijati od sebe druge, opet svesno ili nesvesno. Ljudska priroda teži socijalizaciji i interakciji a samim tim otvaramo svoju ličnost prema drugima kako bi se u što većoj meri zbližili. Ovaj gest ljudske prirode možemo ispoljiti i pozitivno ali i negativno prema onim osobama koji nisu nam slični u pogledima, idejama, idealima pa i mišljenjima. Ovo činjenica uvodi nas u igru između našeg ličnog karaktera i osobina sa onim što želimo biti u ovom Novom Svetu. Ta igra iziskuje iz nas žongliranje između granice realnog i virtuelnog.

* Sociološki aspekt koji u ovom Novom Svetu nedostaje jesu inače nezvanično opšteprihvaćene društvene norme koje se očekuju od nazovi modernog ljudskog bića. Te norme ali zapravo klasifikacije su ljudsko godište, pol, veroispovest, rasa, materijalni status, stepen obrazovanja i tako dalje. Jedan primer koji idealno opisuje ovu činjenicu u najbanalnijoj varijenti jeste da komentar recimo u novinama mogu da ostave osvajač Nobelove nagrade za književnost i jedno nekulturno dete od 11 godina (jeste zabranjeno pravilima eRepublika koji se svakako ne poštuje), ta dva komentara u svojoj važnosti imaju identičan uslov i jedina stvar koja će pridati veću važnost jednom od ta dva komentara je lično viđenje toga. Podsvesno ili ne , ovaj virtuelni svet ljudima daje krila u slobodi misli ali i nastupu pred drugim, ne postoji strah, bojazan, sociološka predrasuda prema starijim, snažnijim, uspešnijim i time svako dobija puno pravo govoriti ono što misli bez ikakvih posledica po njegovu ličnost (ovim baš pri vulgarnom izražavanju i vređanju).

* Barijera između realnosti i virtuelnog, toliko je tanka i gotovo neprimetna a opet sa druge strane u toj meri izražena da prosto nije moguće osetiti ko je ko zaista. Svi mi delimo ovaj Novi Svet sa hiljadama drugih ljudi koji stoje iza svojih monitara, ne znamo ko su oni, odakle su, šta rade, niti koliko su dobri ili loši ukoliko se sami ljudi ne pokažu samovoljno u onom svetlu kakvi jesu, do tada svako mora sklapati neku svoju ličnu percepciju o osobi na osnovu nepotpunih fragmenata koje dobijamo iz njihovih kratkih rečenica, avatara, članaka pa i dela koja čine i opet ne možemo nikad biti sto posto sigurni da li je to istina ili laž, namerno glumljenje ili jednostavan nedostatak neke ljudske osobine. Granica stoji pred svima nama dok sami ne odredimo kada i koliko želimo preći na drugu stranu.



- Sedam grehova +: Nabrojaću one čuvene grehove koji su opšteprihvaćeni kao smrtni iako realno nije to baš tako ali to je već neka druga priča. Pročitajte pažljivo svaku od navedenih reči i pre nego što pređete na drugu vidite jel možete to pronaći na ovom mestu ali i kod sebe: ponos..... zavist..... prejedanje..... požuda..... bes..... pohlepa..... lenjost. Ironično iako čak i teoretski nije bilo moguće izvesti prejedanje, nove promene u igri su nam dale čak i taj deo da svi marljivo činimo. Nažalost ljudska priroda uvek dolazi do iražaja kada ima mogučnost za tako nešto, toga nije pošteđen ni ovaj Novi Svet.

* Tamo gde je čovek, tu su uvek i sukobi jer tužna činjenica ljudska kroz celu svoju istoriju nas uči o tome. Svakako Novi Svet je itekako preplavljen sukobima jer monotonost pacifizma ovde svakako donosi napetost i nezainteresovan i time svi mi čak potajno priželjkujemo neke sukobe kako bi podstakli svoju razonodu i motivaciju zarad nekoliko klikova mišem. Dakle iako nas odgoj, društvo, sredina i moral današnjice govore da je to pogrešno, onaj glas savesti opravdava način radi ispunjenja cilja i time zaista opasno plešemo po podsvesnom razumu ali uteha barem leži u činjenici da sve ovo nije stvarno i da je ovo samo igra, zar ne?

* Da se vratim malo one grehove. Kao što sam u nekom od prethodnih pasusa i pomenuo, ljudi na ovom mestu svi do jednog imaju potpunu slobodu svoje ličnosti koju u stvarnom svetu realno malo ko ima u tolikoj meri zbog hiljadu jednog faktora. Ovaj paradoks u realnom i virtuelnom često izvlači iz ljudi najčešće lošije osobine koje su gore navedene jer život koji ih okružuje iziskuje nemoć koja se ovde manifestuje upravo ispoljavanjem toga na največi mogući način. Često imamo prilike videti neke osobe koje prosto vape frustracijama sopstvenog života koji na ovom mestu idealno opisuju prethodno pomenutu stvar i zarad iskaljivanja toga uvek su spremni učiniti nešto loše drugome radi sopstvenog ispražnjenja u trajanju od nekoliko minuta (možda i sati). Nažalost ova činjenica previše odbija one ljude kojima se servira to jer ljudi koji plasiraju takve stvari najčešće su i najupornoji, što svaki prag tolerancije može pre ili kasnije dovesti do tačke ključanja ili odustajanja, samim tim kao i realnom svetu koji nas okružuje možemo najviše možemo primetiti negativnih osobina i tek poneku dobru osobu u moru toga. Granica realnosti i virtuelnog zaista ume biti tanka zar ne?



- Blago ljudskosti: Naravno nije sve tako crno kao što deluje u prvi mah jer ponekad je baš loša situacija ta koja najviše ujedinjuje ljude. Svakako prva asocijacija na prethodnu rečenicu meni doziva istoriju i početak naše eSrbije, vreme kada nije mnogo se pitalo ko su oni ili ovi jer situacija kada je najteža daje najveće kompromise ljudskosti i pored svega što se desilo nakon tih dana, sa ponosom može večina reći da su temelji ove eSrbije sagrađeni najboljim stvarima koje su u čoveku.

* Najveća snaga ove zemlje jeste upravo bila društvena povezanost među ljudima, radost i tuga koje su se delile sa drugima u teškim i blistavim vremenima jer upravo je to ono što najbolje spaja ljude, deljenje emocija. Nažalost ipak ovo društvo nije jedna velika srećna celina ali ipak smo nekako svi naučili nespretno raditi i postojati kao skup manjih grupacija koja čine tim eSrbije i time smo došli na krov Novog Sveta. Ova naša zemlja kao takva je najlepši primer kako biti najbolji u igri koja zahteva društvenu povezanost.

* Svakako jedna od stvari gde se najviše oseća ova povezanost ljudi jeste pričaonica (čet) eSrbije u kojem naši građani u svako doba dana i noći razmenjuju svoje misli, poraze, pobede, gde se priča o suštini života i boji pertli jedno kraj drugog, mesto na kome je provođenje vremena posvećeno zabavi i ulepšavanju dana. Naravno najdragocenija stvar na koju možemo biti ponosni svi jesu ogromna okupljanja ljudi koji gaje strast prema eRepubliku ali i zabavi, ta kombinacija se uživo u nebrojeno situacija pokazala kao dobitna kombinacija. Roštilj, klopa, pivo, kafe, muzika su ukrasile mnoge momente osobama koju su se po prvi put upoznali sa ljudima koji su sa one strane monitora. Mnoga druženja u igri su prerasla već u ogromna drugarstva, ponegde čak i u prijateljstva, tako su mnogi ljudi skloniji dobrom duhu i avanturi stekli nešto dragoceno i u realnom svetu iz koga mi potičemo svi.







- Sudar svetova: Kada se sumiraju stvari, vidimo koliko zaista ume ponekad biti tanka linija koja deli realno i virtuelno a što je najbitnije svi mi imamo reakcije na događanja koja nas okružuju. Samim tim svaka negativna stvar koja se zbiva i koju nam drugi ljudi daju svojim postupcima i rečima ostavljaju posledice po nas u većoj ili manjoj meri. Nažalost samim tim dolazi previše puta do ružnih reči, uvreda, psovki koje nikome nikad nisu prijale (ne računam sadomazohiste) i time dobar deo ljudi samoživo kvari drugima dane i raspoleženje bez ikakvog realnog opravdanja za tako nešto ali i to je valjda ljudski deo prirode koje ne može dozvoliti drugome sreću kada ni oni sami nisu srećni, što se kaže da i komšiji crkne krava.

* Ipak srećom po mnoge od nas, tu su oko nas svi oni ljudi koji nam ulepšavaju dane i momentne svojom pojavom i zbog kojih smo i dalje tu gde jesmo. Dragocenost toga ne može se opisati rečima ali ko se ikada družio ovde i završavao dan uz osmeh zbog tih ljudi, zna o čemu pišem. Svakako najlepše je kada svi odemo iz svojih stolica i krenemo ka nekom okupljanju, da se provodimo sa onima kojima delimo vreme igrajući eRepublik, tada se po ko zna koji put sudaraju svetovi realnosti i virtuelnog ali ovaj put uz pesmu (kao ovu dole) i provod...

* Svi smo mi ljudi kojimo delimo doživljaje u ovom Novom Svetu i samo od nas lično zavisi koliko ćemo lepo provesti ovo vreme ovde i time možda zadržati druge ljude, neke ohrabriti da dođu tu. Našim potezima možemo promeniti ovaj Svet i uz malo dobre volje svima nama ovo može biti idealna sporedna stvar u životu koja nam daje osmeh uz naše prijatelje i drugove. Pružiti drugoj osobi osmeh je najveći dar ćoveka koji može dati nekome, a ne košta puno zar ne? 🙂



- Ko sam ja?: Ja sam EternalFlameOfFreedom, novinar i urednik "Večne Vatre Slobode", političar, vojnik, ponekad i biznismen, građanin Novog Sveta. Ja sam sve ono što želim biti, sve što mi inteligencija dozvoljava i sve što moja kreativnost pokazuje, vaš kolega, vaš sugrađanin i samo jedna osoba u populaciji eRepublika.

- P.S.: Ovaj put neću vam tražiti ni vote, ni shout, ni sub. Ovaj tekst kakav jeste, rekao je sam po sebi dovoljno a neka Vaš karakter i ličnost prosudi sama koliko je Vama zaista vredan ovaj tekst.
Iskreno Vaš



Forum eSrbije tema