POSLEDNJE PRIPREME ZA MATURU – ILI eREP MATEMATIKA

Day 1,282, 05:56 • Published in Serbia Serbia • by Pokac II Reinkarnisani

Posle prošlog teksta koji je pobrao „standing ovulations“, pardon – „standing ovations“ širokih narodnih masa, našao sam se pred nezgodnim zadatkom da makar delimično opravdam poverenje svojih čitalaca. I onda sam se setio jedne teme o kojoj bih mogao da pišem, ali me je e-život „naterao“ da se malo bavim matematikom. E-Rep matematikom.

Pošto je matematika egzaktna nauka, to znači da barata samo činjenicama, bez upliva emocija ili nekih drugih stanja duha i tela. Ona je pritom i izuzetno korisna, jer vam daje mogućnost da na papir stavite pluseve i minuseve koji prate neku odluku, a zatim proverite da li vam se rezultat sviđa.

Dakle, hajde da čisto matematički (ako je to moguće) proverimo odluku o „primirju“, „miru“, „paktu o nenapadanju“, „sporazumu“, „dogovoru“ između eSrbije i eHrvatske. Kao osnov za računicu poslužiće saopštenje našeg MSP.

MSP kaže da su ovo uslovi mira:

• Хрватска напушта претензије према Црној Гори.
• Србија добија све регије Босне и Херцеговине, искључујући регију Брчко.
• Хрватска добија словеначку регију богату металом, Прекмурје.
• Србија плаћа 50 голда за гарант не дизања ослободилачких ратова на територији БиХ.
• Хрватска плаћа 50 голда за гарант не дизања ослободилачких ратова у регији Прекмурје.
• Мир је договорен на 3 месеца, након чека може, а и не мора бити продужен.

Ovo je ono što dobijamo (na osnovu tumačenja MSP) :

• Конкретно, добијамо могућност да коначно играмо игру, без ланца од 45 милиона штета око врата који нас вуче назад. Сматрам да су људи којима је рат са Хрватима и даље главни извор забаве у мањини, радимо то годинама без престанка, те се смучило нама и њима. Отварају нам се нове опције, и могућности, и сматрам овај тренутак заиста великим искораком напред и за једне и за друге. Знам да ће многи сада спомињати мисије и 500 поена здравља дневно, али преговори су отпочети пар дана пре тога. Истина, вероватно је да би обрисали хрвате уз овај поклон админа, али шта онда? Наставља се исти досадни рат? Уверавам вас да ћемо имати на кога да стучемо те ударце, ако нам нечега не мањка - то су непријатељи. Између осталога, замислите о циљевима ових нових мисија, и закључићете додатне информације.

I na kraju, ovo je ono što ovaj „dogovor“ ne znači (opet je izvor MSP):

Не значи да се било ко предао, устукнуо или ишта слично. Не значи да смо сада наједном постали пријатељи и да се нећемо борити једни против других преко МПП-ова, сходно интересима својих савеза. Једноставно ћемо једни другима дати мало простора, и обострано профитирати од тога.

Dobro.

Ako uzmemo ovo kao matematički problem, to znači da ga prvo moramo dobro analiziratu i izvršiti postavku činjenica koje će poslužiti za donošenje zaključka.

PRVA ČINJENICA
Samo Ministarstvo nije baš sigurno šta je tačno postignuto, da ne kažem “dostignuto”. Da li je to sporazum, mir, dogovor, primirje ili nešto deseto?

DRUGA ČINJENICA
Sporazum (nazovimo ga tako), ne sadrži odredbe o garancijama i sankcijama. Naravno, igra to i ne omogućava, što nas vodi ka tome da se radi o “dobroj volji” potpisnika. Nažalost, ne znamo tačno ni ko su potpisnici – mada se iz teksta može naslutiti da se radi o VD predsednici i VD MSP. Ostali učesnici su misterija. Garancije o plaćanju sume od 50 zlatnika (sa obe strane) su prilično neodređene – jer se ne vidi kome se tačno plaća, kao ni na koji način će, recimo, vlade eBiH ili eSlovenije sprečiti nekog (čak ne mora ni biti eSlovenac ili eBosanac) da podigne ustanak. Takođe, garancije se odnose na “ne dizanje” (kako reče MSP), ali ne i neučestvovanje u pokrenutim RW. A nedizanje i nepodržavanje nisu iste stvari.

Jedina sankcija, logički gledano, za prekršioca/e sporazuma je – vraćanje na staro. Što može da usledi i za nedelju dana npr. Ili dolaskom na vlast nekih drugih garnitura, u bilo kojoj od 5 e-država koje su obuhvaćene ovim sporazumom (eSRB, eHR, eBiH, eSLO, eCG)

TREĆA ČINJENICA
MSP navodi da ovim potezom jedni drugima “skidamo okove” od nebrojenih miliona dmg po bici, i da sad, i mi i komšije, možemo da se okrenemo nekim novim izazovima. Lepo. Ali da li je tačno?

eHR, ako ne udara prema eBiH, eCG i eSRB može samo prema eMađarskoj, eSloveniji i eMKD teritorijama u Italiji. To su sve naši najstariji i najverniji saveznici (pored eTuraka) i ne verujem da ih mi u tom slučaju ne bi branili. Dakle, eHR ostaje put preko “rentiranog” Prekomurja prema srednjoj Evropi. Možda postoji i tajni deo sporazuma, ali ja iz onoga što je napisano ne vidim šta će se desiti ako eMađarska ili ePoljska odluče da spreče taj put i prodor eHR? Koja je naša pozicija u tom slučaju? Naravno, bijemo za saveznike. Ili ne?

Ako se to ne desi i eHR “ode” negde u Jevropu, Aziju, Amerike il’ gde već, kako će održavati most od “matice” do novih kolonija? Ako npr. Nemci odluče da dignu RW hoćemo li mi učestovati u tome? Kako ćemo sprečiti npr. paravojne jedinice (naše ili komšijske) ili pojedince/tenkove iz bilo koje e-države da sruše taj most? Mada nisam bio u igri preko 3 meseca, čini mi se da sad važi pravilo da u tom slučaju kolonije ne daju nikakav bonus matici – što je pretpostavljam svrha osvajanja tih kolonija (novi resursi)

Slična je priča i sa nama. Gde ćemo mi? U Italiju, pa u beli svet? Malo rizično zbog toga što moramo stalno čuvati leđa od eBLG i eROM. A i na tom putu bi morali ili da korisitimo eCG (ako se vrati na mapu) kao most za swap, ili da prekinemo MPP sa eMKD da bi mogli da se “šetamo”. Ako odemo na eBugare, gde posle? U Aziju? Preko eTUR i gomile drugih do Sinda? Ako je duhovnost u pitanju, i želja da se Muertu vrati njegova inspiracija, onda ok. U svim drugim slučajevima ostaje problem eKine i pokorenih eBUG. Ili bi njih lakše držali pokorene od eHR? Aha… A opet, eBUG su saveznici eHR, kao i eGrci, pa im se možda naš plan ne bi svideo, te bi možda eHR svojski tukla za njih.

Preko eROM ne vredi ni da krećemo. Sve i da napravimo odlično koordinisani napad sa recimo Poljacima, Turcima i Madjarima na ovu e-silu, ishod se zna. To je Adminland i tu trajnog uspeha nema. Neću se čak truditi ni da objašnjavam to.
Dakle, ako realno gledamo, ni mi ni eHrvati nismo skinuli “okove” višemilionskih šteta. Jedino što se nećemo tući u eSlavoniji i eVojvodini, već u nekoj drugoj e-regiji. Meni je to i dalje ping-pong bez obzira što smo promenili sto na kojem igramo.

ČETVRTA ČINJENICA
Jedan određeni deo i naše i ehrvatske igračke populacije smatra naše virtuelne sukobe najzanimljivijim delom ove glupe, ali poučne igre. Kao i u RL. Da igraju npr. (naučna fantastika trenutno, al’ čisto primera radi) Zvezda-Dinamo na Marakani, ona bi bila krcata. Za meč Zvezda-Ajaks već nisam tako siguran. Bez obzira što je Ajaks bolji i svetski daleko poznatiji i uspešniji tim od komšija. To ima veze sa RL problemima koje vučemo, ali i sa činjenicom da Holanđani ne razumeju šta im vičemo sa tribina. A ni mi njih baš ne kontamo mnogo. Dakle, propada deo navijačkog užitka. To nema veze sa nacionalnom ostrašćenošću.

Moji su poreklom iz sremačkog sela Krčedin, a Krčedinci, fudbalski gledano, se najviše “primaju” kad igraju protiv susednih sela. Verovatno se tako vole i Borča i Krnjača npr. A znam da se tako vole Liverpul i Mančester, ili zapadni i istočni London. Stoga, ako i izbacimo “ostrašćenost” koja nažalost jeste, i još će dugo biti, prisutna u našim odnosima – ostaje ta “komšijska” ljubav koju oseća čak i Torcida prema “purgerima” – svaki put kad se sretnu. A iste su gore list.

ZAKLJUČAK
Ako su sve ovo činjenice, a voleo bih da mi neko ukaže ako sam negde u nabrajanju istih pogrešio, onda ovaj sporazum REALNO samo kaže sledeće:

Do sledećih izbora, trenutne vlasti eHR i eSRB će pokušati da ne napadaju originalne teritorije jedni drugima. Potpisnici se slažu da ni na koji način ne mogu sprečiti bilo koga (pojedinca, grupu, edržavu ili savez) da ovaj sporazum naruši. Potpisnici se slažu da će i dalje maksimalno tući jedni protiv drugih, za račun svojih saveznika, i da će do isteka sporazuma pokušati da ojačaju svoje pozicije za novi ping-pong rat koji nam sledi za 10-100 dana. Potpisnici neće bojkotovati ratove, niti zahebati admina na bilo koji drugi način, osim što će umesto hrvatskih i srpskih sada malo više RL novca davati (npr.) grčki, turski, kineski, poljski … tenkovi. Vidimo se uskoro opet, a dotle – ko koga zahebe.

Ovo je moj zaključak naravno. Donet na osnovu gore iznetih činjenica. Čisto matematički i bez emocija. Ako su premise pogrešne, verovatno je i zaključak, stoga bih hteo da me demantujete. Očigledno postoje i druga viđenja ovog “problema” i ja bih iskreno voleo da ih vidim u komentarima.

Ipak, postoje i pozitivne stvari svega ovoga.

PRVA – od trolovanja (koje se kreće od peckanja do otvorene mržnje) smo stigli do dijaloga. Lepo, pametno i korisno. Protivnike uvek treba poštovati. Ne kaže se džabe da vrediš onoliko koliko ti vrede neprijatelji : )

DRUGA – definitivno je dokazano da “ideologije” ne igraju nikakvu ulogu u jednoj igri (kao što je i normalno, ali se često tvrdi suprotno da bi se pokupili jeftini e-politički poeni). Iako ne znamo učesnike pregovora, sa naše strane oni definitivno dolaze iz nekada dve najčvršće “desničarske” stranke (SKS – sada kao dela UeS, i SNO) koje trenutno vladaju eSrbijom.

TREĆA – krenulo se sa razbijanjem leda ka MOŽDA nekoj budućoj saradnji tipa saveza balkanskih država (mada lično ne vidim da je to ostvarivo u skorije vreme). Projekt naših MI, kao i ovaj sporazum MOŽDA su uvod ka tome, jer jedino na taj način “skidamo okove” jedni drugima. Sve ostalo je čisto zavaravanje i zahebavanje.

ČETVRTA – proba se sa nekim novim vidom zabave, verovatno neuspešnim, ali je to svakako dobro, jer igra (ovakva kakva je) relativno brzo dosadi ako se ne menja.

NAJLOŠIJA STRANA cele priče je ponovno etiketiranje igrača na “ove” i “one” (kao da neko ima tapiju za bilo šta), kao i prostački komentari koji dolaze sa raznih strana. Ukrštanje mišljenja i argumenata je i poželjno i potrebno, ali psovke i razna druga vređanja su samo dokaz da ste intelektualno slabiji od svog “protivnika”, ne daj Bože da ga nazovemo sagovornikom. A i ne doprinose bilo čemu, sem stvaranju animoziteta.

Čak su i kao uvod u tuču jako glupe, jer se sećam jednog momka koji je svojevremeno krenuo da mi nabraja širu familiju kao deo rituala pred tuču. Pošto ja nikad nisam bio konzervativan u tom pogledu, i ne držim se nepisanih pravila “prozivki”, gurkanja i sličnog sr..nja – dok je stigao do tetaka već je imao slomljenu ruku. Ali tad sam bio mlad i glup.

Danas više nisam mlad.