POLAKO LJUDI I BEZ SEKIRACIJE – OVO JE VREME TREĆE GENERACIJE!

Day 1,335, 15:55 • Published in Serbia Serbia • by Pokac II Reinkarnisani

Brate, već tri godine kako igra šteka
Mnogi ste se navukli i nema vam leka.
Ništa vutra, gudra, tabletice, cuga,
Ovo vas, bre, udara kao oni s Juga!

E-rođaci moji, gledam vam profile,
Mišići k’o Rambovi, a tozla na kile!
Medalje vam razne na grudima jezde,
Skoro da vas poštujem i više od Zvezde!

’Oću, brate, i ja tako, i to ’oću o’ma’,
Evo dajem levi bubreg, ili evra soma.
Libo mene racku šta će ko da kaže,
Muda su mi ogromna, a oni svoja traže!

Sklonite se miševi, evo ide baja,
Glasaće za mene ortaci iz kraja.
Vi ste kao najprvi, kao neka krema,
Kad precednik postanem ima da vas nema!

Šta mi bre tu kukate, šta me prozivate?
Ja sam Srbin, vi ste čkepi i to dobro znate!
Možda srBski NEZNAM, a od škole imam kuru,
Al’ serem vam se na poštenje i vašu kulturu.

Ko me, brate, ne voli, neka me se kloni
Zveknuću ga Deglom vugla – ima sve da zvoni.
Veliki sam vernik, brate, jer znam crkva gde je,
Išao bi’, ali tamo matorci mi bleje.

Na Fejsu sam ja član grupe SRBI PRE AMEBA.
I lajkujem sve SrBkinje, jer to tako treba!
Jedan sam od najvećih internet ratnika,
Svaki izlog svet je meni, gde god ima patika!

Neću više da vam pričam, jer sve dobro znate,
Delim pare i tenkove da me izglasate!
CS ću da prodajem, jer najjača smo nacija
Zapamtite moje ime - TREĆA GENERACIJA!

Znam, nisam kao Đus. Beogradskom Sindikatu ne mogu ni da primirišem, a rime su mi starije od Grua, ali eto... Moram da pratim duh novog vremena.

U suštini, primetio sam da većina nas „pametnih, vrednih, ozbiljnih, poštenih, matorih i ne znam ni ja već kakvih“ igrača, posmatramo ove „klince“ na isti način. Kao polupismene, neobrazovane, nekulturne, amoralne, sebične i samožive.

Verovatno jedan dobar deo njih i odgovara ovom opisu, ali da li nam to daje za pravo da ih osuđujemo? I kakvo smo to MI, ako sebi dajemo za pravo da to radimo? Ova pitanja nisu upućena vama, čitaocima, već sam to pre svega pitao sebe. Ovaj tekst je neki moj put ka rešenju problema koji tišti eSrbiju u zadnjih par meseci. A vi pitajte sebe i pronađite neki svoj odgovor. Mislim, ako imate problem sa ovim što se dešava. Ako vam je dobro – onda ništa.

Dakle, na osnovu nekog mog viđenja, eSrbija se trenutno nalazi u vrtlogu borbe generacija. To nije prvi put. Prvi put se borba između dve esrpske generacije odigrala po sticanju e-nezavisnosti. Barem se meni tako čini.

Prva generacija, od apatrida, pa do oslobodilaca eSrbije u junu 2009. godine, je imala jasan cilj – stvaranje, a zatim i oslobađanje eSrbije. Verovatno su i tada postojali oni koji su igrali za sebe, ali nekako mi se čini da je tada ova naša virtuelna zajednica bila najjedinstvenija.

No, čim je eSrbija oslobođena, prvi cilj je postignut. Samim tim, javila se potreba za nekim novim motivom. A šta je bolji motiv za mladu i tek oslobođenu e-naciju, nego borba za svoje mesto u eSvetu? I to ne bilo koje mesto, već ono koje nam pripada kao e-nebeskom narodu. Mesto na vrhz eSveta.

Tu je došlo do sukoba prve i druge generacije eSrba. Mlade snage su se nekako morale nametnuti, a one stare su se morale suočiti sa tim da su im zahvalni na postignutom cilju, ali da je vreme za nešto novo. Sukob je bio surov i trajao je od juna do decembra 2009. Kao i najveći broj sukoba „mlade“ i „stare“ garde, i ovaj se završio pobedom Druge generacije.

Od decembra 2009. pa do, recimo, januara ove godine, neprikosnoveno je vladala Druga generacija eSrba, gušeći s vremena na vreme pokušaje „matoraca“ iz SeS-SDF da se trajno vrate na vlast. Naravno, Druga generacija se uvlačila i u ove partije, ali recimo da su glavni predstavnici ipak bili SZR i UeS (SKS i Reforma).

Cilj Druge generacije je možda najbolje oličen u čuvenom Mrletovom pokliču – DOMINIRAJ! Za vas koji tada niste bili e-rođeni, reći ću samo da je i ovaj cilj postignut više nego uspešno. Nikad nismo bili e-država sa najviše teritorija, ali u svim ostalim parametrima ove igre smo bili vodeća sila.

Od februara ove godine, bar mi se tako čini, na scenu stupa Treća generacija. Hiljadu i jedna promena pravila i modula, političke borbe, lični razlozi iz stvarnog života, „zamor materijala“, a možda i neuspeli bojkot doprineli su da mnogi igrači napuste igru ili odu u tzv. „dvoklik“.

Iako mi tvrdimo da su skoro svi novi igrači multiji, ipak se desilo da se slika naše e-nacije promeni. Sve veći broj, sve mlađih igrača je počeo da preuzima stvari u svoje ruke. Takođe, i pravila „fer-pleja“ su se umnogome promenila. Tačnije, potpuno su gurnuta u stranu. Došlo je novo doba sa svim svojim manama i kvalitetima koje neko novo doba nosi.

Tome je značajno doprineo Admin, ali i mi sami. Svaka od pomenute tri generacije je imala svoje „velikane“, ali i negativce. Svaka je išla napred na neki svoj način i verovala da je njen put jedini ispravan. Svaka se sukobila „na krv i nož“ sa prethodnom generacijom (tj. onom koja dolazi) i svaka je rasla i osipala se s protekom vremena.

Teško je danas reći koja je generacija postigla najviše. To je stvar ličnih razmišljanja, ciljeva, motiva. Stvar pristupa igri. Ono što je jedino evidentno je to da su se vremenom menjala nepisana pravila zajednice vezana za „e-moral“.

Danas više nema sramote ni u jednom postupku bilo kog igrača. Ako se i javi, ta „sramota“ je prolazna, a nekada veoma moćna osuda e-zajednice sada ima uticaja kao ubod komarca na kretanje slona. Dakle, skoro nikakvog.

Mnogi igrači sa tim ne žele ili ne mogu da se pomire. I to je normalno. Tako je bilo i prilikom sukoba prve dve generacije, samo što mnogi to zaboravljaju ili se prave da se ne sećaju. Naravno, način suočavanja sa problemom zavisi od pojedinca do pojedinca, kao i od već pomenutih motiva za igranje ove igre.

Iako sam i ja sam, po prirodi e-rođenja, na strani onih iz „Druge generacije“ – a po nekim stavovima čak i na strani „Prve“, moram priznati da ne delim baš sve stavove igrača iz te dve, fiktivne, grupacije.

Mi smo ovde preneli svoje stavove, navike, ubeđenja iz stvarnog života – neko više, neko manje. Ali smo preneli i jednu osobinu našeg naroda u celini, a to je da možemo sto puta promeniti vlast, ali jako retko i sam sistem. S druge strane, jednom stvoren sistem postaje gotovo živo biće koje se trudi da sebe održi što duže u životu.

Možemo da raspravljamo danima zašto smo danas tu gde jesmo (a neki će reći na krovu e-sveta, u savezu koji ne gubi nijednu bitku i gospodari nad svim drugim e-državama), ali moje mišljenje je da je temelje današnjeg stanja udarila još ona Prva generacija, kao i Admin, naravno.

Sa prvim nekažnjenim multijima, sa prvim zombi-glasanjima i zombi-radnicima, sa prvim odvajanjem na „vojnike“ i civile, sa prvim vatrenim političkim sukobima – počela je i priča koja danas izgleda ovako kako izgleda. Ne postoji „strana“ koja je u pravu. Svako ima svoje viđenje, a to je i dobro i loše u celoj priči.

Ja više nemam osećaj da smo zajednica. Možda je to samo moj osećaj, ali mi se nekako čini da sve veći broj igrača igra ovu igru za sebe. Ne kao deo celine. Cuca bi se naravno radovao, ali on i jeste uvek imao jednu veliku manu, a to je što je poistovećivao jednoumlje sa postojanjem kolektivnog cilja. Biti poseban se može i u zajednici, ali biti okrenut samo sebi – šteti čak i samom tom pojedincu.

Štaviše, nismo se mi oslobodili nekog jednoumlja – što se vidi i u tome da pripadnici stranaka i vojnih jedinica često prate ili podržavaju postupke svojih „kolega“ bez obzira na to da li se intimno slažu s tim i da li je to štetno za e-društvo u celini.

Tu smo gde smo. Mnogi ne vide ovu sliku u bojama u kojima je ja vidim. Mnogi se bore protiv toga na način koji se meni lično ne sviđa, baš kao što mi se ne sviđa ni današnji izgled eSrbije. Mnogima se, naravno, ne sviđa ni moje palamuđenje. Najveći broj aktivnih igrača ga ni ne čita. I to im je pametan izbor.

Bilo bi, ipak, dobro da svi zajedno shvatimo da je ovo jedno sasvim normalno stanje. Dolaze neki novi klinci, nameću se i traže svoje mesto. Možda će ceo e-Svet ofarbati u narandžasto (boju eSrbije), a možda će je i tako „opraviti“ da ni kamen na kamenu neće ostati. Ali to je njihova stvar.

Znam da je za „starije“ igrače to teško da prihvate, ali protiv toga se možete boriti samo tako što ćete to prihvatiti kao neminovnost. Ne pokoriti se tome, ali prihvatiti tu sliku. Ako želite da se borite protiv toga, onda smislite i pravi način. Kukanje i prozivanje očigledno ne donosi prave rezultate. Čak ni sarkazam.

Pronađite neku energiju u sebi. Neku iskru koja NIJE uperena PROTIV nekog ili nečeg, VEĆ KA nečem ili nekom. Pokažite da se razlikujete od onih kojima zamerate ovo ili ono, ne tako što ćete im nabijati na nos njihove mane (koje oni čak i ne vide kao takve) već tako što ćete koristiti kvalitete koje posedujete.

Ako to ne možete ili nećete, onda pronađite sebi neki novi cilj. Zašto ne bi „posetili“ neku drugu e-državu? Zašto ne bi oformili neku svoju vojnu jedinicu? Zašto se ne bi okrenuli nekim drugim ciljevima u igri?

Ima nas dovoljno e-matorih koji smo dosta toga e-videli i e-proživeli. To je naš plus, ali nema potrebe da ga nabijamo na nos novim generacijama. Ako stvarno volite eSrbiju, volite je na duže staze. Baš kao što današnje kongresmene boli ona stvar za eSrbiju i mehanizme igre, tako i vas može da boli uvo za njih. Ne trudite se da promenite jedni druge, menjaje sebe. Ono prvo svakako ne bi nikad uspeli. Čovek se menja na osnovu svog iskustva, a priče da se uči na tuđim greškama su za malu decu.

I zato, po ko zna koji put ponavljam istu stvar. Ili se borite za svoje ciljeve na pozitivan način, ili se nemojte boriti uopšte. Jer, na duže staze, gubite. Klin se klinom izbija, ali između njih razlike nema. Pa je onda svejedno koji klin zakucavate. Ako nemate snage, volje, vremena da se borite – a vi se igrajte na neki drugi način. Ako ni to nećete, onda uživajte u letu, jeseni, zimi, stvarnom životu. Neka vam ovo bude samo lepo sećanje, a kontakte zadržite i negujte.

U suštini, radite šta god hoćete, ali se nemojte nervirati. Jer samo ste tada zaista pobeđeni. Kada dozvolite da vas virtuelna eSrbija realno izbaci iz takta.

Zar vas život u onoj stvarnoj Srbiji ne nervira dovoljno?

P.S: Ako je odgovor na ovo poslednje pitanje – NE, obavezno se kandidujte za predsednika eSrbije. Trebaju nam osobe sa pozitivnom životnom energijom.