Pegicini monolozi 12... ИЗ МОГ УГЛА

Day 1,726, 11:16 • Published in Serbia Serbia • by Beast from Asprovalta

Као прво: Људомрсци стоп. Пегицомрсци такође стоп и само јеленским скоковима довиђења...

Музичка подлога.

Узимам сокић од грожђа...

Сви знамо како ова игра у сегменту Хероја Битке функционише. БХ осваја играч са највише нанешене штете у рунди.
Да ли је то тако једноставно? Јесте. То је правило игре. Често се неколико становника еРепублике боре за то место. Часно или не. За своју, туђу земљу, савезнике, непријатеље, из разноразних разлога. Сложићете се, свима требају голди, и троше се чим их имамо.
Кроз разне верзије, Наполеон и Лана су прожимали ту, да кажем привилеговану теретану, а онда временом остали само легенда... Њих двоје су само спаковали кофере и нестали на медени месец са свим голдима које смо мукотрпно зарађивали на све могуће легалне начине и улагали у скупе теретане. (Они који су се бавили илегалним радњама су кажњени за то... Велики админ све види...)

Дакле, Тенкови морају да имају свакодневни тренинг са свим расположивим тренинзима. То кошта 3,47 gold. У једном моменту је сама БХ, као средство плаћања свих тренинга, постала релативно лако доступна нама, играчима који смо гањали максимум од једног налога.

Оно, морам, за тренинг...



У том неком прелазном периоду, користити максимум вијајући БХ или не... Само се запитах... Стани, желим ли ја да будем БХ ловац? Одговор је инстинктивно клизнуо низ мисли... да, желим.
Такав ловац да увек имам злата, и тим златом што сам уштедела ударајући по вуко... за савезнике, овом снагом коју имам, помоћи ћу кад затреба Србији у битним биткама. А на шта бих друго и могла трошити те паре...
И од тада постојимо ми, вијачи медаља, жаргонски BH hanteri. Да, ми.
Многи су одустали, било им је компликовано, или су мислили да то није толико важно...

као дивајдер као дивајдер као дивајдер

Да ли ја могу другачије да зарадим да и даље будем тенк и идем у корак са осталим тенковима?
А да при томе не будем „пластиканер“.

Свим јачим играчима је надаље у једном моменту постало исувише лако да узму две, чак три медаље на дан... Како се велнес допуни, тако правац на слободну БХ. И покоју ЦХ ако се испуне сви услови и уз наравно, мало труда и мало среће.

Онда су на еСвет дошле базуке, да зауставе нашу моћ на терену.

Доласком базука на еСвет је настао проблем. Свака еБеба је исто одједном пожелела БХ, чим јој се отворила таква могућност, па је направила план, марљиво месец, месец ипо дана скупљала базуке и чоколадице да би освојила БХ. А онда, из брзоплетости, неискуства, незнања и недостатка информација да то није баш часан чин, крала у последњим минутима БХ од неког ко је већ сат и по провео пред екраном, пратећи, додајући штету...
И појавио се револт и осећај неправде. Неправда према еБебама- јер зашто их ми не пустимо имамо милион медаља, шта нам баш та значи – а често сам добијала у току битке по 2-3 такве молбе, и пуштала често... Онда сам схватила да то пуштање није баш исправно, па сам саветовала свакоме да крене од минута 1 да се бори. Те је све то постало неправедно и према нама, јаким играчима.
као дивајдер као дивајдер као дивајдер

Много пута сам прочитала, „пусти ме прва ми је“, док су биле прве, онда су постале друге, треће, пете, одједном није постао битан број, „пусти ме ти их имаш много“ бла бла. Не могу рећи да сам била срећна ни кад су ме наше, есрпске девојке престизале нанетом штетом у једној рунди, ето, ја имам 300 комада, и не дај еБоже да је баш ова моја, иако сам ударала од првог минута, јер су ето оне решиле да баш ту ударају. Што би она мене морала да пусти да останем БХ, кад она сматра да је херој онај са највише нанете штете? Мсм, свашта. Нема везе што је зид у плусу и ја га, уз помоћ других играча одржавам таквим. Пуштала сам их, иако су биле бахате и безобразне.



Стари играчи су добили неку предност у односу на тзв Базукаше. Добили су неку дозу части, међусобног поштовања међу јачим играчима, међу онима који то играју дуго. А добили су и нове играче са купљеним налозима.
Базукаши су добили себи равне.
Најгоре су прошли они који су раније форсирали економију, зарађивали на поштеним (и једно време непоштеним) радницима, имали већи број фирми, самим тим је долазило много искуствених поена. Нису гањали ранк и снагу, али су искуствено напредовали пуно брже, што их је већином довело до 4те дивизије.
као дивајдер као дивајдер као дивајдер

Хероји су се углавном временом научили патриотизму и помагању уместо одмагању савезницима. Значи услови за узимање БХ по вуко...нама, подразумевају да удараш за еСрбију или савезника. Ако није еСрбија (а ту је често тешко узети БХ, а да се не закачиш са неким), онда је дакле неки савезник. У том моменту за еСрбију не би требало да буде важних битака, то су оне кад дође Ромпер и сруши снешка. Или кулу од песка на обали.
Ја верујем да играчи који играју ово две три године знају када је битка битна.

А ипак нас прозивају како вијамо БХ по малопре поменутим вуко... нама. Не мешајте изразе попут савезници и вуко...не, мада сам приметила да некад савезнике зовемо браћом, а некад вуко...ном. Није да има смисла...
као дивајдер као дивајдер као дивајдер

Програмери, заправо сценаристи ове игре, осмислили су и у дело спровели дивизије. Проширили су могућности свима. Искрено, допада ми се. Шта су играчи тиме добили? Добили су 4 пута више хероја битака. И, замислите, опет се гурамо. Невероватно. Као да су апетити свима порасли.

Не сметају ми друге женке на терену... сметају ми недорасли мужјаци, који не размишљају о еСрбији, о еРепублици, као једној великој комуни, где је свако битан играч ове игре из свог угла. А ако свако јача себе, јача и колективно...
као дивајдер као дивајдер као дивајдер

Често се на бојном пољу договорим са неким, знате ону ситуацију:
Заједно сте стискали еф пет и чекали тај моменат кад можете кликнути на огромно црвено дугме колико год сте нервозни и померате миша тамо вамо, и почели од прве секунде... Кад одједном ви или неко други на месту БХ.
Нешто касније, ви и даље кликћете на дугменце за борбу, и испуцавате шта сте хтели, а оно - још неко је имао исту намеру и мање-више исти број нанете штете непријатељу.

Причам искључиво о биткама које су не-много-битне, углавном скоро тренинг ратови, где 10 добрих еДуша реши да подржи устанак, који углавном буде угушен, а они враћени на клупу на недељу дана. Причам о биткама за које трошите своје оружје, чоколадице, не решавате ДО, морате се селити.

А кад испуните све услове...

Са обе стране имамо по хероја у свакој рунди. У левом углу видимо свој надимак. Аватар. Предивно. Херој битке.
И ја некад бивам једина на бојном пољу. Оно, грицкам семенке, гледам наоколо, нигде никога. Само она преврћућа пустињска травка.


А опет је то савезник. Често добијемо ту рунду.
као дивајдер као дивајдер као дивајдер као дивајдер као дивајдер

Оно што ме највише изненађују су ипак крадљивци БХ.

Сви смо ми тимски играчи, а не понашамо се баш тако. Никако ми није јасно, како може да се не размишља о другом људском бићу које је са друге стране екрана.
Који су разлози за крађу БХ? Који су разлози за намерну крађу БХ сада међу Д4?
Досада? Чисто зло?
Често се улажe више од вредности саме БХ. Много више. Ето, тако се играмо?

Оно што волим код чланка је што га могу на миру написати. Што ме нико не прекида
...е овде ми је дошла мама и љубила ме у косу. …изгубих инспирацију...

Наставиће се...