Join the new world

Drage moje i svi vi ostali...

Evo, srkućem kafu, zapalio LM-a (hebi ga, nestalo davno AURE) a napolju pada kiša i naki vetar duva i sve nešto zavija, ama pašče da ne isteraš napolje.

Verujte, ama čak ni ja ga ne bih sad da imam, ister'o napolje!

Ono kao pokusao da spavam ali i to nešto neide i prevrćem se, okrećem, ama jok pa sad, da li je krivica u onih 6-7-8 kafa što sam isrkutao danas (ova sad je mislim 7-8 il' 9-ta, mislim, mogao bih tačno da sračunam da mi se hoće ali... neće mi se... a i pomalo me strah od prave cifre) ili sve ono što utovarih u sebe danas pa mi stomak k'o u trudne žabe ili kombinacija svega, šta li je, ne znam...

Ono, TV kao drnda, šaltao tu nešto kanale, sve one moguće kao filmske... sve po x puta već gledao, hajde kao one naučne, i tu neke reprize, hajd' kao one sportske ali sve nešto bzvz a i iskreno, davno nekako batalih praćenje sporta, da gledam neka 22 konja kako za debele pare vijaju loptu sa kraja na kraj terena a ja da se nerviram!!!
One neke XXX kanale davnih dana sam prestao da "pratim", to me još više nervira od jurnjave 22 konja za loptom a i iskreno, kad sam davnih dana ustanovio da, ili moj TV nešto mnooogooo uveličava a nešto smanjuje ili ova moja šaka jada je stvarno samo šaka jada, batalio sam radi svog ličnog duševnog mira...

I tako... šta ću, hajde da navratim ovde, da vidim ko je koga napljuvao dok me nebi ovih par sati, skuvah tu famoznu kafu...
Ništa posebno vidim, Pupavi međedić nas i dalje ubija u pojam svojim BH, CH i level up objavama, vidim sprema se i za predizbornu trku u AP-u, onaj nesretni Škorpija juri tog istog Anastazisa, onaj moj levat od kapetana izbacio onaj suludi članak i peca pajsere ... unačelu sve po starom i pade mi na pamet da bih mogao nešto i da šarnem, da podelim ove moje predporođajne muke, znam da vas iskreno zaboli ali meni kao nešto bolje od same pomisli da ću nervirati ponekoga piskarajući o stvarima koje vas ama ič ne interesuju!

Ali eto, i mene zaboli što vas zaboli pa smo egal što kažu.

Inače, navratio danas kod sestre, pisao joj neke prigovore na rešenja za porez pa hajde da joj odnesem to jer sam zapravo krenuo do banke da uplatim neke parice na kreditne kartice (hebo me moj otac kad sam to i otvarao) pa usput a ko za onu stvar što kaže naš narod, zet moj spremao neki roštilj danas,



Pojima nisam imao, života mi, inače... onda bih namenski, pripremljen došao - ranisan i kesica-dve sode bikarbone, ona mesila kojekakve slane i slatke kiflice i još kojekakve *izde materine koje i nemam pojima kako se zovu ali su, opet što kaže naš narod, ono, "zajebalo vek-mrtva usta da ih jedu" i to preključe pa taman odstojale i usput naravno nego da popijem kafu, prvo jednu za dobar dan, pa posle drugu uz razgovor, pa je posle bilo još dve i hebajga...



Znači, kiflice, pa neka pita sa sirom, pa neka sa mesom, pa kojekakve još *izde materine... to ono kao za usput, predjelo... pa malo roštilja, pa k'o za qrac, stvori se i tegla ajvara, naravno domaćeg po nekom receptu "od Niš" i uhhh...



I onda mi "heba mater" sa oproštenjem, iliti drugojačije rečeno, iskopa mi raku kad onako usput pronese neku čantru od p'o metra brat bratu u prečniku...



Šta ti to?
Podvarak... Hoćeš malo da ti podgrejem?

A ko sam ja da odbijem kad me tako lepo pita?

I sve bih ja to preživeo i uspešno prebrodio... mislim, prebrodio sam ja i ovako ali...

Raka kao što rekoh već, iskopana, red dođe i na sahranu...

E, a hoćeš torte malo?
Pa... može malo...



I stigoše preda me dva parčeta, onako regularna, poslastičarska mera što bi se reklo... dobro, možda malčice veća ali ne previše, taman lepo onako sobaljeni poklopili osrednje velik plitak tanjir... A nemam pojma koja beše, a nisam ni pitao, znam da beše neki čokoladni preliv i tri kore i tri reda fila... i beše tu i lešnika i koječega još... uhhh... ni preslatko, ni preteško, ama milina Božija!

Što kažu, taman.

E onda se zahebah kao što davno nisam a ona pored toga što me pokopa, još i lopatom utaba onu zemlju preko mene!

... A ima i princes krofne...
One domaće, sa ona dva fila... !?
... zar se drugačije i računaju?

I stiže i njeno veličanstvo, princes krofna...



Ni velika, ni mala, potaman... a povisoka, a lepo odstojala pa korice malo upile pa omekšale... uhhh...

Samo sam jednu pojeo... i priznajem, onih poslednjih par zalogaja, nisam siguran baš ali bio je onaj rad... jedem ja nju a ona jede mene.
Ama... kako koji zalogaj ona sve više i jače mlati preko one zemlje i utabava!

Posle toga se malo poduže još sedelo, navrati i druga sestra i njen muž, nešto kao već po običaju pljuvali po državi, ovoj realnoj, oni ne igraju jednu lepu igricu zvanu eRepublik, nešto pričali oko nekog potencijalnog posla za mene pa pade neki načelni dogovor da se po tom pitanju "prejebe" neki lik ali to je već neka druga priča, popiše se one dve kafe još što sam ih spomenuo gore s'početka...

Mojoj sestri se učini da mi grob baš i nije ponajbolje sređen i utegnut, požele još malo da utaba zemlju preko mene ponudivši me sa još nekom princes krofnom ali... na moje veliko žaljenje, stvarno nisam mogao... tugo nesrećo.

Dokotrljah se kući... kao što rekoh, pokušao da odspavam ali jok!

Evo piskaram ovo... inače, ideja mi je bila da vam pišem o mom prvom računaru i lepim uspomenama za sve one dane izdangubljene uz njega ali nedade se... ono, imam ja ideju, i koncept, ama ceo članak u glavi ali ko da vas smara još i sa tim, realno!

Našarah ovde svega i svačega i stvarno bih bio bezdušan da nastavim dalje...

To neko drugo kišno veče a biće ih, tek su krenule. 😉

A ja, sručio sam u sebe čim stigoh pola kesice sode bikarbone, lakše je sad, verujte... 😉

Nešto mi se i one princes krofne vrzmaju po glavi...
Eee, ni sestre nisu više kao što su nekada bile... kako se neseti da spakuje neku... 🙁

Ali se nešto mislim, danas izvisih za banku, uveli i u toj ekspozituri one puste brojeve, ja ušao, čvrknuo onaj taster i dobih broj 032...
A ono dvoje što behu pred šalterom, 009 i 010... ma zahebi, sutra... ali stvarno neplanirano... kao da me dobri Bog svojom rukom izveo iz banke da moram i sutra opet... a red je da onda kad sam već tu, svratim do princ... ops, mislim, sestre!

E tako... eto moja Lilly, zato me nebi danas celo popodne... ono, ni tebe nebi ali znam da se to neračuna već samo što mene nebi... 🙂

Evo, i kafa se popila, da pokušam sad da dremam.

Laku noć.

Mačak

P.S. A inače, da ne zaboravim, imam onako baš poveće šake, što kaže narod, k'o lopate.