KAKO SU MI EREPUBLIKANCI UPROPASTILI SUBOTNJE POPODNE!
Day 1,384, 11:07
•
Published in Serbia 
•
by
•
by Pokac II Reinkarnisani
EDIT: PRE ČITANJA TEKSTA OBRATITE PAŽNJU NA ČINJENICU DA JE MILJICIJI DANAS ROĐENDAN. ONA NIJE MATORA, ALI U NIŠU NEMA TOLIKO SVEĆICA, PA ZATO NIJE PRAVILA TORTU. E SAD. KAD TO ZNATE, MOŽETE DA ČITATE TEKST.
Onog momenta kada sam zatvorio vrata za sobom moj haragei je registrovao da nešto nije u redu. Ako se izuzme sablasno svetlucanje televizijskog ekrana, ostatak stana je bio u mraku. Ruka mi je krenula ka prekidaču, i već na pola puta sam znao da činim grešku. Zlokobni zvižduk jastučića u letu trajao je kraće od sekunde, ali ja sam reagovao kao i uvek – instinktom uginule persijske mačke. Spretno sam okrenuo leđa nadolazećoj nevolji.
Da se razumemo, moja Dunja i nije nešto precizna prilikom gađanja jastucima, ali moju atletski izvajanu guzu je teško promašiti. Pogodak je boleo skoro koliko i poljubac nakon toga. Eh, težak je život kad ga delimo sa onima koji nas vole.
Stoko – rekla mi je umilno, - Zašto si išao bez mene?
Ljubavi, pa to su oni eRepublikanci... – kupovao sam sebi vreme.
Da, pa? – bila je neumoljivija.
Mislio sam da ti nisu interesantni... - glupa odbrana, ali ko je ikad tvrdio da sam ja pametan čovek?
Da li sam prošli put uživala? – inkvizicja se nastavljala
Pa, je... – nisam stigao da završim.
Pazi sledeći put, ovo je bio samo jastuk upozorenja... – kraljevski mi je oprostila
E sad, zašto je uošte došlo do ove scene? Krivi su eRepublikanci, ko bi drugi.
Pošto neki kažu da cilj ove igre nije druženje i zabava, mogao sam i ja kao svaki normalni eSrbin da jučerašnje poslepodne provedem uz kompjuter (recimo kao današnje prepodne). Mi smo takva zajednica da posla uvek ima na pretek. Pogotovo za ljude kao što sam ja, koji vole da komentarišu tuđe tekstove i isteruju neku pravdu. Ali „đavo“ me je terao da to ne uradim juče.
Dobro, nije baš đavo, ali jeste onaj nosati Borčanac. Nemate vi pojma koliko je to zloban čovek. Kažem vam, nije mu bilo teško da me odvoji od kompjutera i da me tera da skoro u po bela dana idem u neki kafić. I ajde što je mene naterao, već su se tu okupili i neki drugi ljudi. Čak se bojim da je to namerno uradio, kako bi sabotirao vojnu snagu eSrbije.
Sve je počelo naivno, par razmenjenih poruka sa tekstom o lokaciji i vremenu viđenja. eVojvodina je još bila pod rumunskom okupacijom i morali smo da budemo konspirativni. Sa svojih sto i .... nešto kila žive vage samouvereno sam ušetao u dvorište Zmaj Jovine broj 7.
Mislim, nemaju oni pojma, ali jedan deo mog detinjstva je vezan za to dvorište. Nekad davno tu nisu bili kafići već samo jedna prodavnica Getaldusa i dvorišni stanovi i kuće. To dvorište je bilo poplačano ciglicama, ali je trava izbijala između njih. Moj otac je tu, u nekadašnjoj Koštani, lokalu koji doduše gleda na Zmaj Jovinu ulicu, proveo 20 godina svog radnog staža. Pošto se dešavalo da on i moja majka rade različite smene, često sam bio gost tog dvorišta. Eh, kakav se tu fudbal igrao... Ili smo bar mi, klinci od 5-6 godina tako mislil. Četiri majice bačene na ciglice, i eto vam 2 cela gola. Lopta je obično izgledala kao očerupana kokoška (ili eNBS posle Elezovih mandata), ali to nam nije smetalo. Bilo je bitno da se igramo i družimo. Jbg, nismo imali kompjutere. Sirotinja raja.
No, da se vratim na priču...
Čekali su me u zasedi. Za kariranim stolnjakom i rasklimanim stolicama sedeli su Jecka89, Toothfairy, DrNatasaNaca, Petar Popara Crni, i pomenuti Vegi – „the pucketa mi“ – Vegi. Mahali su kao blesavi, ali s obzirom na moje oko sokolovo i to je jedva bilo dovoljno.
Ponudili su i meni neku rasklimanu stolicu. Doduše, pre nego što sam ja seo na nju delovala je čvrsto i novo, ali kada sam ustajao primetio sam da je to bio samo privid. Definitivno je bila rasklimana. No, nisam mogao da ih odbijem, morao sam da držim protivtežu Crnom, jer se lokal već počeo lagano naginjati na njegovu stranu.
Čekali smo Dedu. Lucipherosa. Obrada Kerkeza. Kako god hoćete. On je prethodno eskivirao bilijar, jer je kuvao „ljuta paprikaša“. Jes, kad bi mu mi verovali. Pisao je tekst, lola jedna... I to politički! Čekali smo još neke ljude, ali Dedu ipak najviše. Paprikaš je paprikaš...
Došao je. Mislim, Deda, paprikaš nije. I seo pored Jecke. Što stvarno nije u redu. To što je ona njegova devojka, ne znači da Crni i ja nismo željni nežnih dodira i zaljubljenih pogleda, al dobro... Neka mu, na dušu.... Dobio bi nas i sa onim paprikašem, ali... Muškarci.... ePolitičari...
Posle se sve dešavalo kao na traci. Dada1989, slosto, Tiberije, Napolitanka, Paun, Sandra88, Kuguar... Možda sam omašio redosled, ali svakako nas se skupilo taman za 3 stola. Pio se Lav. Mislim pili su ga pravi muškarci. Slosto i ja smo cirkali kolu.
Pričalo se o skoro svemu i svakome. Ogovarali smo one koji nisu došli (ko je rekao Lipec?), one koji su došli (ko je rekao Deda?) i one koji nisu bili tu (Apise, štucaš li?). Da ne lažem, ogovarali smo sve koje smo stigli. Čak smo se i smejali i šalili. Na svoj i na njihov račun.
Šta da vam kažem, za nekoga sa strane, delovalo bi da smo čudno društvo – lepe devojke u društvu ružnih momaka. Dobro, nismo baš svi bili ružni, ali Vegi, Crni, slosto, Paun i ja smo lepi samo na avatarima. Za devojke se to već ne može reći. Možda nismo najpametnija e-nacija, ili najsložnija, ali ako gledam eSrpkinje – onda smo definitivno najlepša. Ali ne bih sad da elaboriram, jer je ipak ovo mali stan, a žena mi se vrzma iza leđa. Kao pruža veš... Iskusno...
Šta da vam još kažem, bilo je tu svega. Nekima se piškilo, nekima se pušilo, neki su bili gladni, nekima je bilo toplo... ali svima nam je bilo lepo. Bar sam ja takav utisak stekao. Znate ono kao kad se skupe ljudi koji dele nešto zajedničko i uživaju u tome. Ne, ne baš prijatelji, ali dragi ljudi.
Zato sam se i setio tog svog fudbala od pre 30 godina... U tom istom dvorištu. Pojma nemam gde su i šta rade momci sa kojima sam tada jurio loptu po ciglicama. Ni ona jedna devojčica sa kikicama i nekom crnokosom lutkom što nas je uvek gledala sa neke mansarde. Nismo igrali za nju, ali prijala nam je pažnja publike. Ipak smo mi bili ozbiljni igrači. Znale su čak i rasprave da se vode oko toga da li je lopta prešla preko zamišljene stative (bačene majice) i ušta u go, ili se pak odbila i otišla u gol-aut. Padale su i teške reči, ali brzo bismo se vraćali igri.
Evo i danas, 30 godina posle, kao da opet gledam sebe u tom dvorištu. Gomila nas juri neku ofucanu loptu i gura se da postigne gol. Prepiremo se oko izuzetno značajnih stvari, koje ćemo, koliko sutra zaboraviti. A onda sednemo zajedno i pijemo sok. I smejemo se i uživamo. To naravno ne leči izgrebana kolena i razbijene iluzije. Ne menja činjenicu da je onaj Pavle večito tukao po našim cevanicama više nego po lopti, niti rezultat koji je uvek varirao u zavisnosti od toga koja ga je ekipa saopštavala. Uf, kako su to dobre svađe bile...
Do sutra naravno, a onda smo se opet igrali. Šta ćete, deca...
I ovde je tako. Znamo da jedni varaju, da drugi kradu, a treći i varaju i kradu. Znamo i ko je najgore dete u kraju. A opet... igramo se. I sedimo zajedno i smejemo se. Možda smo zbog toga glupi i površni, a možda smo samo obrnuli igru. I igramo neku svoju, a ne ovu rumunsku. Možda...
Naravno, nisu svi ovde zbog toga. Normalno je da se mnogi osećaju prevareno i ozlojeđeno zbog postupaka nekih ljudi. I ja sam se tako osećao u prošlom eŽivotu. Bilo mi je važnije da isteram pravdu, nego da uživam u igri. I ljudima.
I šta sam time dobio ili promenio? Ništa.
Da li sam prestao? Pa, nisam.
Ali sam postao bar malo „iskusniji“. Počeo sam da igru gledam kroz ljude. Ako me neko nervira u igri – ne znači da ga moram voleti u realnom svetu. Ali mu ne moram ni dozvoliti da mi kvari igru. Nek’on igra svoju, a ja ću svoju. Svako od nas ima dovoljno mozga da proceni ko mu se sviđa, a ko ne. Pa, i ako se zahebe u toj proceni, nije kraj sveta. Ovu igru igra puno pozitivnih i dobrih ljudi. Ja se fokusiram na njih. Oni će, nadam se, ostati u mom životu i kad ova igra odavno izbledi iz njega.
Meni je to najvažnije. Važne su mi i druge stvari – neću da lažem, ali shvatio sam da mi je baš ova najvažnija.
P.S. Pre par dana sam se ošišao. Dođem kući, a sin mi kaže – Tajo, ličiš na Lipeca!
E to je problem, a ne ovo što su nas obrisali. Mislim, na stranu to što mi dete ne vidi dobro i ne primećuje kilažu, ali ja mom tati nikad nisam rekao da je ružan....
Onog momenta kada sam zatvorio vrata za sobom moj haragei je registrovao da nešto nije u redu. Ako se izuzme sablasno svetlucanje televizijskog ekrana, ostatak stana je bio u mraku. Ruka mi je krenula ka prekidaču, i već na pola puta sam znao da činim grešku. Zlokobni zvižduk jastučića u letu trajao je kraće od sekunde, ali ja sam reagovao kao i uvek – instinktom uginule persijske mačke. Spretno sam okrenuo leđa nadolazećoj nevolji.
Da se razumemo, moja Dunja i nije nešto precizna prilikom gađanja jastucima, ali moju atletski izvajanu guzu je teško promašiti. Pogodak je boleo skoro koliko i poljubac nakon toga. Eh, težak je život kad ga delimo sa onima koji nas vole.
Stoko – rekla mi je umilno, - Zašto si išao bez mene?
Ljubavi, pa to su oni eRepublikanci... – kupovao sam sebi vreme.
Da, pa? – bila je neumoljivija.
Mislio sam da ti nisu interesantni... - glupa odbrana, ali ko je ikad tvrdio da sam ja pametan čovek?
Da li sam prošli put uživala? – inkvizicja se nastavljala
Pa, je... – nisam stigao da završim.
Pazi sledeći put, ovo je bio samo jastuk upozorenja... – kraljevski mi je oprostila
E sad, zašto je uošte došlo do ove scene? Krivi su eRepublikanci, ko bi drugi.
Pošto neki kažu da cilj ove igre nije druženje i zabava, mogao sam i ja kao svaki normalni eSrbin da jučerašnje poslepodne provedem uz kompjuter (recimo kao današnje prepodne). Mi smo takva zajednica da posla uvek ima na pretek. Pogotovo za ljude kao što sam ja, koji vole da komentarišu tuđe tekstove i isteruju neku pravdu. Ali „đavo“ me je terao da to ne uradim juče.
Dobro, nije baš đavo, ali jeste onaj nosati Borčanac. Nemate vi pojma koliko je to zloban čovek. Kažem vam, nije mu bilo teško da me odvoji od kompjutera i da me tera da skoro u po bela dana idem u neki kafić. I ajde što je mene naterao, već su se tu okupili i neki drugi ljudi. Čak se bojim da je to namerno uradio, kako bi sabotirao vojnu snagu eSrbije.
Sve je počelo naivno, par razmenjenih poruka sa tekstom o lokaciji i vremenu viđenja. eVojvodina je još bila pod rumunskom okupacijom i morali smo da budemo konspirativni. Sa svojih sto i .... nešto kila žive vage samouvereno sam ušetao u dvorište Zmaj Jovine broj 7.
Mislim, nemaju oni pojma, ali jedan deo mog detinjstva je vezan za to dvorište. Nekad davno tu nisu bili kafići već samo jedna prodavnica Getaldusa i dvorišni stanovi i kuće. To dvorište je bilo poplačano ciglicama, ali je trava izbijala između njih. Moj otac je tu, u nekadašnjoj Koštani, lokalu koji doduše gleda na Zmaj Jovinu ulicu, proveo 20 godina svog radnog staža. Pošto se dešavalo da on i moja majka rade različite smene, često sam bio gost tog dvorišta. Eh, kakav se tu fudbal igrao... Ili smo bar mi, klinci od 5-6 godina tako mislil. Četiri majice bačene na ciglice, i eto vam 2 cela gola. Lopta je obično izgledala kao očerupana kokoška (ili eNBS posle Elezovih mandata), ali to nam nije smetalo. Bilo je bitno da se igramo i družimo. Jbg, nismo imali kompjutere. Sirotinja raja.
No, da se vratim na priču...
Čekali su me u zasedi. Za kariranim stolnjakom i rasklimanim stolicama sedeli su Jecka89, Toothfairy, DrNatasaNaca, Petar Popara Crni, i pomenuti Vegi – „the pucketa mi“ – Vegi. Mahali su kao blesavi, ali s obzirom na moje oko sokolovo i to je jedva bilo dovoljno.
Ponudili su i meni neku rasklimanu stolicu. Doduše, pre nego što sam ja seo na nju delovala je čvrsto i novo, ali kada sam ustajao primetio sam da je to bio samo privid. Definitivno je bila rasklimana. No, nisam mogao da ih odbijem, morao sam da držim protivtežu Crnom, jer se lokal već počeo lagano naginjati na njegovu stranu.
Čekali smo Dedu. Lucipherosa. Obrada Kerkeza. Kako god hoćete. On je prethodno eskivirao bilijar, jer je kuvao „ljuta paprikaša“. Jes, kad bi mu mi verovali. Pisao je tekst, lola jedna... I to politički! Čekali smo još neke ljude, ali Dedu ipak najviše. Paprikaš je paprikaš...
Došao je. Mislim, Deda, paprikaš nije. I seo pored Jecke. Što stvarno nije u redu. To što je ona njegova devojka, ne znači da Crni i ja nismo željni nežnih dodira i zaljubljenih pogleda, al dobro... Neka mu, na dušu.... Dobio bi nas i sa onim paprikašem, ali... Muškarci.... ePolitičari...
Posle se sve dešavalo kao na traci. Dada1989, slosto, Tiberije, Napolitanka, Paun, Sandra88, Kuguar... Možda sam omašio redosled, ali svakako nas se skupilo taman za 3 stola. Pio se Lav. Mislim pili su ga pravi muškarci. Slosto i ja smo cirkali kolu.
Pričalo se o skoro svemu i svakome. Ogovarali smo one koji nisu došli (ko je rekao Lipec?), one koji su došli (ko je rekao Deda?) i one koji nisu bili tu (Apise, štucaš li?). Da ne lažem, ogovarali smo sve koje smo stigli. Čak smo se i smejali i šalili. Na svoj i na njihov račun.
Šta da vam kažem, za nekoga sa strane, delovalo bi da smo čudno društvo – lepe devojke u društvu ružnih momaka. Dobro, nismo baš svi bili ružni, ali Vegi, Crni, slosto, Paun i ja smo lepi samo na avatarima. Za devojke se to već ne može reći. Možda nismo najpametnija e-nacija, ili najsložnija, ali ako gledam eSrpkinje – onda smo definitivno najlepša. Ali ne bih sad da elaboriram, jer je ipak ovo mali stan, a žena mi se vrzma iza leđa. Kao pruža veš... Iskusno...
Šta da vam još kažem, bilo je tu svega. Nekima se piškilo, nekima se pušilo, neki su bili gladni, nekima je bilo toplo... ali svima nam je bilo lepo. Bar sam ja takav utisak stekao. Znate ono kao kad se skupe ljudi koji dele nešto zajedničko i uživaju u tome. Ne, ne baš prijatelji, ali dragi ljudi.
Zato sam se i setio tog svog fudbala od pre 30 godina... U tom istom dvorištu. Pojma nemam gde su i šta rade momci sa kojima sam tada jurio loptu po ciglicama. Ni ona jedna devojčica sa kikicama i nekom crnokosom lutkom što nas je uvek gledala sa neke mansarde. Nismo igrali za nju, ali prijala nam je pažnja publike. Ipak smo mi bili ozbiljni igrači. Znale su čak i rasprave da se vode oko toga da li je lopta prešla preko zamišljene stative (bačene majice) i ušta u go, ili se pak odbila i otišla u gol-aut. Padale su i teške reči, ali brzo bismo se vraćali igri.
Evo i danas, 30 godina posle, kao da opet gledam sebe u tom dvorištu. Gomila nas juri neku ofucanu loptu i gura se da postigne gol. Prepiremo se oko izuzetno značajnih stvari, koje ćemo, koliko sutra zaboraviti. A onda sednemo zajedno i pijemo sok. I smejemo se i uživamo. To naravno ne leči izgrebana kolena i razbijene iluzije. Ne menja činjenicu da je onaj Pavle večito tukao po našim cevanicama više nego po lopti, niti rezultat koji je uvek varirao u zavisnosti od toga koja ga je ekipa saopštavala. Uf, kako su to dobre svađe bile...
Do sutra naravno, a onda smo se opet igrali. Šta ćete, deca...
I ovde je tako. Znamo da jedni varaju, da drugi kradu, a treći i varaju i kradu. Znamo i ko je najgore dete u kraju. A opet... igramo se. I sedimo zajedno i smejemo se. Možda smo zbog toga glupi i površni, a možda smo samo obrnuli igru. I igramo neku svoju, a ne ovu rumunsku. Možda...
Naravno, nisu svi ovde zbog toga. Normalno je da se mnogi osećaju prevareno i ozlojeđeno zbog postupaka nekih ljudi. I ja sam se tako osećao u prošlom eŽivotu. Bilo mi je važnije da isteram pravdu, nego da uživam u igri. I ljudima.
I šta sam time dobio ili promenio? Ništa.
Da li sam prestao? Pa, nisam.
Ali sam postao bar malo „iskusniji“. Počeo sam da igru gledam kroz ljude. Ako me neko nervira u igri – ne znači da ga moram voleti u realnom svetu. Ali mu ne moram ni dozvoliti da mi kvari igru. Nek’on igra svoju, a ja ću svoju. Svako od nas ima dovoljno mozga da proceni ko mu se sviđa, a ko ne. Pa, i ako se zahebe u toj proceni, nije kraj sveta. Ovu igru igra puno pozitivnih i dobrih ljudi. Ja se fokusiram na njih. Oni će, nadam se, ostati u mom životu i kad ova igra odavno izbledi iz njega.
Meni je to najvažnije. Važne su mi i druge stvari – neću da lažem, ali shvatio sam da mi je baš ova najvažnija.
P.S. Pre par dana sam se ošišao. Dođem kući, a sin mi kaže – Tajo, ličiš na Lipeca!
E to je problem, a ne ovo što su nas obrisali. Mislim, na stranu to što mi dete ne vidi dobro i ne primećuje kilažu, ali ja mom tati nikad nisam rekao da je ružan....
😃
Facebook
Twitter
Discord
Comments
Hahahaha
To su ti tekstovi... x-D
P.S. Pre par dana sam se ošišao. Dođem kući, a sin mi kaže – Tajo, ličiš na Lipeca!
E to je problem, a ne ovo što su nas obrisali. Mislim, na stranu to što mi dete ne vidi dobro i ne primećuje kilažu, ali ja mom tati nikad nisam rekao da je ružan....
ahahahahhaah, kad nisam pao sa stolice zbog ovoga.
FENOMENALNO !!!
Vala ti je mali sasuo sve u oci xD Ko mesa RL i igricu, ne ume da uziva u druzenjima i okupljanjima, sastancima sa tim ljudima kojima ``pretimo`` preko monitora i tastature, taj nije za napolje.
mislim da si propustio da opises ljudima kakvu si lekciju iz muzickog obrazovanja dobio na putu do kuce😃
Dado, u pravu si : D
Saban i Ljuba FTW!
Samo zbog tih druženja van ovog smeća i vredi vraćati se ovde svaki dan.
Ali o tome bih mogao napisati bar jos 2 strane i ko bi to onda citao? : D
haha, votado, sub odavno
zanimljivo :😁
Pravda za taxistu, put do kuce je ucinio zanimljivim😃
obavezno edituj clanak😃 i pecanje na suvom je tu bitan faktor😃
,,Lopta je obično izgledala kao očerupana kokoška (ili eNBS posle Elezovih mandata),, hahahaha 😃
a ovo ti je legendarna:
,,I ovde je tako. Znamo da jedni varaju, da drugi kradu, a treći i varaju i kradu. Znamo i ko je najgore dete u kraju. A opet... igramo se. I sedimo zajedno i smejemo se. Možda smo zbog toga glupi i površni, a možda smo samo obrnuli igru. I igramo neku svoju, a ne ovu rumunsku. Možda...,,
v+s
Dado ne smem... Ako krenem da pisem kako smo razmenjivali znacajne poglede i osmehe u tom taksiju, i kako smo se "ljuljali" u ritmu Ljube Alicica, pomislice ljudi svasta.
A znas kakvi su ljudi. Pogotovo moji citaoci. Citaju i izmedju redova i otkrivaju i ono sto nije eksplicitno napisano.
Neka taj taxi ostane nasa mala tajna...
Ili neka posluzi kao motivacija za TVOJ NOVI TEKST!! Literarna lenstino jedna!
Retko dajem v+s,ali za ovo..V+S
Na ovaj poseban dan, nisi me pomenuo. Cpamota.
Najs (:
Miljice, poseban ti dan! Sve najbolje!
:fejzbukovskilenj:
lepo
Jao, Pokac, napravio si kardinalnu grešku što Miljici nisi javno čestitao rođendan, c c c
E da, ako neko ne zna MILJICIIIIIII JE RODJENDAN.
Molim svakog da joj posalje bar po 37 hlebova, jer toliko godina puni nasa baba Miljicaaaaa!
Neka nam je ziva i zdrava i neka nikada ne Wata za Tankog!
Ima GA ima vote 😁
Ne prihvatam chestitku u komentaru...
eh uvek sve pochne naivno a posle.. jastuci zvizde \o/
Miljice, tekst je promenjen samo tebi u cast : D Reklamacije ne primam, hvala
Hahahah e sad je prava chestitka : )! Hvala najlepshe ♥
Nema rakicholjine nema vote! ... dobro ima vote, al shto bre nema rakicholjine?
Shto je dalji skup vishe me srce zaboli... Shto je skup dalje srce me vishe zaboli... Mesto okupljanja kad je dalje mene srce vishe boli nego kad je blizhe... more j...ti ja ovo ...
Ma duka, nisi nista propustio... Mislim, ti si zenjen covek, a ovo su sve lepe devojke tako da bi ti zena samo zamerila...
Pokac, moram zbog eBEBA da ti pokažem ovo:
NA uzavreloj političkoj sceni eSrbije sam bio drzak da u par komentara iznesem svoje mišljenje, pre svega svoj negativan stav o eglodaru i ostaloj lopovskoj žgadiji i njihovom povratku u javni život eSrbije. Ni 24h od kad sam se opustio i malo šenlučio po komentarima stiglo mi je pismo:
Moderrator to goku011
We have received many tickets about you.Some players told us that account you use is hacked.In order to prove that you are indeed owned of account,send us following informations: e-mail,password,date of birth,and who invited you in eRepublik.
Regards
eRepublik team
Naravno odmah sam odgovorio, ipak je moderator:
goku011 to Moderrator
Ok, immediately I will send you ordered data through pigeon-messanger so please keep the window opened.
A sad i link moderatora: http://www.erepublik.com/en/citizen/profile/5125498
DRAGE eBEBE, NE DOZVOLITE NIKOM DA VAS PRAVI BUDALOM. NIKO I NIKAD VAM NEĆE TRAŽITI PREKO PISMA U eREPUBLICI PASSWORD ILI SLIČNE PODATKE. ADMINI VIDE SAMI TAKVE PODATKE, BILO KO DRUGI DA VAM TRAŽI TAKO NEŠTO MOMENTALNO PRIJAVITE ADMINU.
Dragi lopovi, prevaranti i glodari, ako ste ovako maštovito vodili ovu napaćenu eSrbiju kako ste inventivno meni preoteli acc dobro je da smo samo obrisani, koliko ste nesposobni i uskogrudi čudi me da postojimo na mapi.
goku011,
Ne znam da li su nasi odgovoni za ovo, ali ko god da je - jesu glodari : D
U svakom slucaju dobro je da se o tome govori, jer uvek postoji sansa da se ljudi zahebu
Izvini za spam, morao sam u tvojim novinama zbog velike čitanosti i mislim da tvoje novine trenutno najviše beba čita a mislim da je ovo baš dobar primer jedne od zamki na eRepu.
ja nisam zenjen! : P
Hahahaha, kakva prozivka na kraju :😁
Goku011,
nikakav problem. Pozdravljam to sto si uradio.
Dobar. Kao i svaki. Votado. Sub od pamtiveka 🙂
Delimichno zhenjen al nisam shtrojen be! : D
Kao prvo: MILJICEE SREĆAN TI ROĐENDAN!
E, sad mogu da nastavim!
Morao sam da se ulogujem SAMO da bih ti glasao (i prokomentarisao) ovaj članak! xD
Nema šta, Pokac je GENIJE!
(misli se na Bogdana, dakako, kome si onako bezobrazno ukrao nadimak, da te sada svi po njemu zovu!)
Što se prozivke za nedolazak tiče, nemam šta valjano da kažem u svoju odbranu (tvoj novi nick sve govori)... Mlađi "Lipeci" su mi neplanski (unapred) odredili planove za taj dan, tako da - molim za razumevanje...
Doduše, da sam i ja bio, onda ni ona priča o pivu ne bi imala smisla, jer u društvu još dva kokakoličara, lako bi smo napravili prevagu u odnosu konzumiranog pića na okupljanju...
A i te naše eŽenske...
A jesi video matori sto imam lep, novi avatar? : D
Kao da si ga ti otkrio : D
Video sam, video - nego šta!
Doduše, to je trebala da bude tvoja prva S(L)IKA u novinama, ali ok - može i ovako da posluži... 😛
:😁
Rumuni, nane vam ga spopatrcim, da nije vas, ja ne bi znao koliko divnih ljudi igra ovu igru! Od mene imate oprost za svaku kokosku koja se pojavi! \o/
Pokac je ovaj na magarcu hahahaha
SANCHO PANSA!!! OLEEEEEEEEEEEE!!!
Duka, a mene nisi video?
Ne, nisam (još) spao "sa konja na magarca", mislio sam više na onog lika što "ima nos" za određene stvari...
Ima smajli - ima vote xD
Eh, a kad se vi razbezali dosla i Gayvelin, pa dosao Dzonue, pa Wirtscha.....Jebojsa...
Pa dosla i jedna plava kovrdzava bogtemazokakvalepota (pravda za nju!!!)...
; )
TOO,
sta da ti kazem - prednosti momackog zivota : )
P.S. Cekam tvoj clanak sa slikama, da vidimo ko je sve ostao kad je ta bogtemazokakvalepota dosla : ) A i da vidimo pomenutu damu : )
Mada cenim da nije lepsa od devojaka koje su sedele sa nama (Vile, Jecke, Dade, Napoli...) samo ste vi bili pijaniji : P
Verovatno je tako (za doticnu) kako kazes - bili smo deeefiiiiiiniiiiitvno pijaniji xD
A clanak - jok ja xD
To mi danas rekli na skupu WE u BG, ja im rekao da je mcmoox spreman za jedan takav clanak - u sopstvenom izdanju xD
Miljica ima 37 godina?! : O Ma ja joj ne bi dao vise od 33. (:
Srecan rodjendan, sve naj.
A ti pokac spijunu, nec citam u inat tekst. xP
Uvek vredi procitati😁)
U NS je greh uzeti taksi xD Em je ravan, em je ne mnogo veliki, em su predobre deFojke, khm hocu reci decaci, da bi se taksijem brzinski proletalo xD
Ma lako je bilo dogovoriti se da li je presla preko stative... Problem je bio odrediti precku : DDDDDD
I moram ti reci da imas super suprugu, a klinac je legenda xD Rekao bih ovako iz daljine da mnogi mogu da ti zavide : )
I sledeci put da javite, mozda bi dosli jos neki xD ccc xD Znam, znam, ne volite da se druzite sa Autobotima, ali sta da vam radimo, mi svo deo NAS i ne mozete bez nas : )
think autobot it
prijem
Lajpekjekrivzasve Day 1,384, 17:12
"Mada cenim da nije lepsa od devojaka koje su sedele sa nama (Vile, Jecke, Dade, Napoli...) samo ste vi bili pijaniji : P"
Pokac, a Natasica, a Sandrica? :🙁(
Hmmm, sad obratih paznju na ovaj deo... "ne znači da Crni i ja nismo željni nežnih dodira i zaljubljenih pogleda"
Znao sam da smo trebali da sredimo nekako da sednete jedan pored drugog... 😵
A gde su slike 🙁 ili ne postoji aparat u koji bi stali Crni, ti i ja. Štiglić se opet vadi "nemam šta valjano da kažem u svoju odbranu " ali ipak nije izdržo da se ne opravda.
Doće on jednog dana kad se završe turneje tenisera, kad deca porastu i sama krenu na rođendane i kad se priseti de je ostavio šifru od tajnog mesta gde se dolazi u tajno vreme.
Slosto,
ma to on nama udara ceznju : D