Jedno divno provedeno veče

Day 1,531, 08:47 • Published in Slovenia Montenegro • by Srnica

Polako pada mrak a ja zurim polako kuci da se odmorim od ovog dosadno provedenog dana. Umorna sam od celodnevnog obilazenja dosadnih butika u kojima samo trosim pare kojih ni nemam, kozmeticarke i dosadnih opustajucih masaza i od dosadnih autosalona najnovijih prastarih modela. I dok tako polako premorena od opustajuce masaze setam kuci u novom autu pored mene prolazi jedan parkirani auto. Stane i pita me da me poveze kuci. Malo bolje pogledam kad ono moj pokojni komsija.
- Ju komsija pa odkud ti, zar nisi otego papke neki dan?
- Ma jesam komsinice ali eto vratih se da iskljucim net pa odoh nazad.
- E moj komsija znala sam ja da si ti lud, ali sta ces
- Ajde ulazi u auto da te vozim do kuce, neces valjda pesice tako odmorna
- Budalo pa zar ne vidis da setam autom? Ajde nosi se odavde
E znala sam da je ovaj komsija stvarno lud. Samo nije mi jasno kako je saznao da mu kradem net, hmmm. I kako je uopste uspeo da se vrati nazad? Ma prevarant jedan obican.



Ubacujem u petu brzinu i polako krecem kuci. Kako je lepo setati po ovom prekrasnom kisovitom danu prepunom sunca i zvezda koje padaju. Nadam se da me u hladnoj praznoj sobi jos uvek ceka on. Kako ce biti nocas lepo u njegovom zagrljaju odvojeni jedno od drugog. Jedva cekam da sto sporije stignem i da ga zagrlim.



Stigoh kuci i ispakujem ovih par kutija sto sam kupila po buticima. Mogla sam da kupim bas i nesto normalno a ne samo ove bezvredne gluposti.



Ulazim u dobro zagrejanu sobu na -10 stepeni, bacam stvari u cosak, mahh ionako su glupost, i palim laptop. Vidi pa ova budala stvarno iskljucio internet. Ma bas me briga, neka mu je. Otvaram jos uvek nepostojeci email i vidim da je prepun poruka, uff ko ce to sve da cita. Odoh na chat da vidim sta se tamo desava. Opet rasprave i svadje, sada se ljudi pobunili oko boje avatara. E pa meni uz gacice ide lilavi i bas cu da stavim takav, neka se bune malo.
Nesto mi se bas ne da piskarati po chatu a citati bas i nisam naucila. Kada se stajalo u red za ucenje citanja ja nekako uvek stala pored reda. Nije da sam bas za inteligenciju mnogo puta stala u red, ali za ostale stvari sam uvek stala pored reda.



Non stop udaram glavu posto uporno pokusavam da pogledam kroz zatvoreni prozor. Sta se kog vraga tolko dreci komsinica opet. Nije valjda da pokusava da zadrzi onu krepalu budalu od muza. Boze koje glupe komsinice, ima onog psa pa neka joj on zameni muza ako joj vec tolko fale neke stvari. Bas su neke zene glupe.
Polako prolazi ova divna noc prepuna romanticne svadje komsija. Ja se uvlacim polako u ledeni krevet pored krepalog macka koji mi uporno prede na uho i prepustam dubokom snu jos jedne lude noci koja ce proci bez sna.
Cekam te u krevetu kada se istusiras, tvoja je desna strana.