eVEČE SA IVANOM IVANOVIĆEM – „SVE ŠTO SAD HOĆEMO JE“/“SAMO JEDAN KLUB!“

Day 1,366, 14:28 • Published in Serbia Serbia • by Pokac II Reinkarnisani

Dobro veče eSrbijo!

Kako si ovih dana?

Upeklo Sunce, a godišnji odmori uglavnom završeni, pa eto nas opet za kompjuterima.. Neki se, bogami, spremaju da polažu popravne ispite ili upišu sledeći razred. Ima i onih što foliraju užu i širu familiju kako će u septembru sigurno dati onaj ispit što ga vuku već godinu dana. Neki čak i rade...

Sve u svemu, izgleda da je stanje u eSrbiji redovno. Makljamo se međusobno, sa Adminima, a par puta se desi i da organizovano napadnemo e-protivnike. Na bojištima širom eSveta vlada opšta neizvesnost, jer nijedna e-država nije sigurna koliko će se eSrba boriti na njenoj strani. Mi smo sportska nacija, tako da je ovaj lov na medalje potpuno logična stvar.

A kad smo već kod sporta, je l primetio neko da je Fish stigao do finala u Montrealu? Mislim, tenis je postao kao izbori u eSrbiji. Niko se više ne pita ko će pobediti na turniru, već se gleda ko je bio drugoplasiran, a ko, na zasluženom, trećem mestu. Generalno, meni je taj Novak sve sumnjiviji. Priznao je da ima naloge na skoro svakoj društvenoj mreži. Voli što je prvi reket sveta i trudi se da uvek pobeđuje. Devojci tepa „Jejo“, a uvek ga prati jedan mali beli „maltezer“ (pudlica u pokušaju, za neupućene). Novine su pune njegovih slika sa mora.

Dakle – veći broj naloga, prvi reket, uvek u vrhu, Jeja, „pudlica“ i voli da se brčka?
E, da me ubijete, ako to ne liči na našeg ...

Nego, otresli nas Hrvati u košarci. Dobro, pripreme su u pitanju, ali mislim da je i mesto odigravanja utakmice bilo bitno. London. Ako ste pratili vesti prošle nedelje videli ste da je London pomalo ličio na Beograd iz ranijih dana. Kažem pomalo, jer su oni ipak ispred nas u svemu. Kad pale, pale odmah celu zgradu, a ne neke kioske; a kad hapse – hapse i po jaslicama. Standard je to bato, a ne kao kod nas.

Mada opet, krivo mi je zbog tog poraza. Naši kao da su igrali GAsket. Procenat šuta im je bio skoro kao kod Apisa. I to kad je odmoran i raspoložen za igru. Al’ dobro, ’ajde da ne budem tako surov prema njima. Oni još imaju šanse da se poprave. Sa Apisom je već druga priča...

Sutra će i ovi timovi iz e-provincije Beograd pokušati da ostanu u Evropi. Iz oba tabora stižu ohrabrujuće i optimističke izjave, kao i pozivi navijačima da ih podrže, ali se plašim da će sutra pola Srbije da navija za Ren, a druga polovina za one Irce. Dakle, Admini su nas pravilno procenili kad su uveli onu „p(l)aćeničku“ medalju. Zeznuli su se samo što nisu stavili neku medalju tipa „Ubij 50 članova protivničke e-stranke“. Pa ko prvi to postigne, daju mu status moderatora kao nagradu. Joj, al’ bi se krvca junačka lila...

Kad smo već kod e-stranaka, pojavila se jopet kao neka stranka koja će sve da nas ujedini. SZRUeS. Što se tiče naslova, tu su već pomrili nepomirljivo, ali je problem u njihovom članstvu. Predvodi ih onaj nosati što je umislio da će Zvezda opet biti šampion u nečemu, do kraja ovog veka. Tu je i ona Miljicija što je toliko naWatala Tankog da je zamalo odlučio da još jednom pogleda „Boj na Kosovu“.

Tu je i njena e-ljubavnica Taida, i ona Ravijojla mlečnih zubića, a primetio sam i avatare pojedinih GAyeva i njihovih Partnera, pardon Pantera. I kojekakvi e-gastarbajteri im pružaju podršku, ali najtužnje je što nisu stavili ograničenje na kilažu svojih članova, pa im se pridružio i onaj debeli što misli da je Tolstojevski. Ne znam šta im je plan i kako misle da deluju, ali ih je najbolje opisao Strahinjić – sve su to propali e-političari! (parafraziram).

Posle takve (dis)kvalifikacije njihov broj je narastao na skoro 40. Nije mala stvar biti propali e-političar, ako se zna kakvog su kvaliteta ovi što se stalno time bave. Uostalom, čak i neke akcije koje planiraju uopšte nisu po pravilima igre. No, dosta o njima. Ispašće još da vas nagovaram da im se pridružite, a oni sami kažu da ne žele u Kongres. Dakle, članovi im ne trebaju. Samo ljudi.

Međutim, moram vam još samo reći da tu ima dosta onih iz nekadašnjeg Lajavi i Zli pokreta, kao i iz jedinice SjeB. Zato molim Suhog da ih, pošto su lajavi u najavi, redovno trebi od vašaka koje će se sigurno pojaviti pre ili kasnije. To je jedini način da ih neko ne SJeB-e.

A kad već pomenuh taj glagol, primetio sam da se jedan deo igrača „vladajuće koalicije“ našao uvređen pojedinim postupcima našeg predsednika. Ne znam tačno o čemu je reč, deluje mi da svako ima svoj razlog, ali mislim da to neće na dobro izaći. Prvo je odbio da pojedinim Navijačima omogući da budu neko MoD-o u ovoj igri, a onda je uvredio sve prave eSrbe tako što je dozvolio da eBiH ima više od jedne teritorije.

Na osnovu pojedinih tekstova i komentara, to je dovelo do toga da bi sad neki da ga malo DSSolvuju. Pale su i ostavke nekih kongresmena, a zanimljivo je i da je Kravar iz Pakla (možda samo privremeno) utekao iz NSO. Zašto je azil potražio u SZRUeS to još niko ne zna, osim njega. Možda je odlučio da se vrati svom nekadašnjem stavu o perjanicama ovih stranaka? U svakom slučaju, pošto to sigurno nećemo saznati iz saopštenja, pažljivo čitajte komentare.

Sve u svemu, predsednik nam igra na vrlo tankoj žici. Još samo da zabrani Elezu i Hrčku da distribuiraju pomoć Narodnim kuhinjama, i da Knjazu kaže da je SNO Arčijeva stranka, i ... ugasio je. Udario je onda na ono najsvetije u svakoj stranci koja ga je podržala.

Dakle, za 20 dana ćemo opet imati zanimljive izbore. S jedne strane – ono što je do juče bilo u domenu mitova i legendi – ujedinjenje „opozicije“ polako prerasta u bajku sa srećnim krajem (postoje li još neke?), a sa druge strane – „pozicija“ nam se lagano klima. Doduše, ima još nade za njih. Jeja se vratila, a i Elez je „napisao“ par fenomenalnih tekstova na kojima bi mu i rOGLIC pozavideo. Znači, ne predaju se bez borbe.

I eto, uz ove moje krajnje neduhovite opaske o političkom životu eSrbije dođosmo i do centralnog dela naše emisije, a to je druženje sa našim „dragim“ gostima.

Pošto JEJA NIJE MOGLA DA DOĐE (u prevodu – u nedostatku kvalitetnijih sagovornika), prinuđen sam da vam predstavim dva ljuta protivnika kako na terenu, tako i van njega, to su VEGI.VEGI i DRAGUTIN DIMITRIJEVIC APIS!

JA: Dobro veče momci, i dobro mi došli. Na početku moram da vas pitam da li je istina da ste, posle Pokca, vas dvojica najružniji poznati igrači eRep-a?

VEGI: „Ja imam bolest kojoj nema leka
I koja plaši normalnog čoveka...“

APIS: A Pokac, Pokac : ))))) Hoćeš da kažeš da sam ja ružan??? Vidi, to je sve stvar propagande. Kad Srbin ofarba kosu u plavo, onda mu kažu da je ružan, da je pi..kica, da je GAy, a kad to uradi neki Englez ili Amerikanac, onda je to cool, extra, super... Zašto bismo se mi stideli svojih boja za kosu i svojih šampona??? Zašto bi Head and Shoulders bio bolji od Antiperutina??? Ja se ne stidim svoje ružnoće, jer znam da sam u pravu i da smo mi Grobari ružni na onaj pravi, srpski način, a ne kao ovi nosati Cigani, npr.

JA: Dakle, recimo da se slažemo. Vas dvojica ste privukli pažnju e-javnosti zbog dve stvari. Prva je ta što koristite svaki momenat da se raspravljate na relaciji Zvezda-Partizan, a druga je što ste obojica „apolitični“, a ne zaklapate o politici. Šta vi mislit o tome?

VEGI: „Jutro je, jutro je
kad te nema bolje da se nisam ni probudila
nema mesta na jastuku koje nisam ljubila
Zvezdo moja, Zvezdo moja…”
“Sankcije teške, ceo narod psuje
goriva nema a nema ni struje,
nije mi krivo ni što se Zemlja topi,
već što nisi, Zvezdo, u Evropi!”

APIS: Poznato je da GA kodeks zabranjuje razgovore o politici. S druge strane, ja govorim o principima, o kompleksima, o ljubavi prema sopstvenom narodu, o političkoj volji u Srbiji, o teškoj situaciji u kojoj se nalazimo, o licemerju političara i e-političara, ali nikad o politici. Evo, na primer, kad Strahinjić optuži Gida da koristi firme koje su mu date na čuvanje, ja moram da protestvujem. Pošto, ako ćemo da budemo pravna država, onda moramo poštovati principe tog “civilizovanog” sveta koji nas je bombardovao. Gid nije sklopio nikakav ugovor, nije se obavezao da ne koristi firme, nije dužan da cima za rukav svakog predsednika i da moli da ga reše te zlatne koke. Mislim, to bi bilo isto kao da npr. direktor Kolubare dopusti da mu stara majka umre od hladnoće jer nije prošla na tenderu za kupovinu uglja. To nije u redu. Da se to desilo na Zapadu, svi bi slavili tog direktora kao uspešnog poslovnog čoveka, a ovde odmah nabeđuju da je lopov. Što je pogrešno. Kao što i Lukaza optužuju da je uzeo pare za svoje potrebe i potrebe jedinice. To je njegov jedini greh iz mladosti; “sve ostalo je Dragan Jočić, za koga će vam svako reći da je pošten čovek.”

JA: Dakle, ne odustajete. Ti, nosati, planiraš da malo razmrdaš eSrbiju, i napravio si neku stranku, kao. Okupio si propale političare i samo pljuckate po pravim e-političarima. Šta vi ustvari želite, i da li je istina da ti “pucketa”? A ti, plavušo, pošto si stalno neki faktor u toj tvojoj GAy jedinici, da li misliš da je vojska parazit na telu eSrbije?

VEGI: “Sve što smo želeli,
sve sto smo hteli,
to su nam dali crveno-beli”
“Volim samo stadion, alkohol i žene,
ništa drugo u životu ne privlači mene”

APIS: GA je jedinica sačinjena od prijatelja. Redovno se družimo, skupljamo na raznim mestima ove naše lepe zemlje i učestvujemo u mnogim sportskim takmičenjima, na kojima smo uvek blizu pobede. Činjenica je da nas sudije potkradaju zato što smo iz Srbije i zato što ja navijam za Partizan. Da ti otvoreno kažem – to su kompleksi. Oni znaju da smo mi bolji od njih, što je Novak Đoković, koji takođe navija za Partizan, odavno dokazao. S druge strane, mi smo otvoreni za sve ljude dobre volje, mada nam se desi da neke primimo i greškom. Kao što je to bio slučaj sa tobom. Ali i kada grešimo, mi smo više u pravu od onih stranaca, jer grešimo na našoj zemlji i u našoj državi. GA se uvek borila za eSrbiju, a ne koštamo puno jer radimo u svojim, da ne kažem domaćim firmama. Ni u stvarnom životu mi nikad ne bi radili za firme koje su u vlasništvu stranaca, osim možda u NIS, ali ne zbog plate, već zato što je ruski. GA je apolitična vojna jedinica, iako imamo mnogo bivših predsednika, ministara i kongresmena u njoj. Takođe, želim da istaknem da je u jedinici svaki razgovor o politici zabranjen i ja strogo vodim računa o tome. Dakle, mi poštujemo Ustav ove države i zalažemo se za legalitet i legitimitet državne vlasti.

JA: Jedan skoro potpuno blesav, drugi opširniji od mene. Obojica navijači, obojica apolitični. Imate li vi nešto konkretno da ponudite ovom našem napaćenom e-narodu ili vam je samo bitno da se međusobno prozivate? Postoji li nešto lepo što možete da poručite/ponudite svom sagovorniku?

VEGI : “Lepo je biti uz tebe Partizane,
jer ti igraš pored "Marakane"
komšije tvoje prvaci su sveta
uvek si drugi i to ti ne smeta”

APIS: Eto to su ti kompleksi o kojima sam govorio. Oni navijaju protiv Partizana, protiv nas Srba, a za tamo neke Francuze, Litvance, Letonce, bilo koga… Mi tih kompleksa nemamo, jer smo najbolji i to uvek i dokažemo fer i korektnom igrom na terenu. Mi njih nikad ne provociramo i ne pevamo pogrdne pesme. Naše pesme imaju pomirljiv ton i želju da svi navijamo za isti klub. Onaj šampionski. Da li ima išta lepše što možemo d aim ponudimo??? Evo, vidite:

“Partizan vole samo Delije,
Delije iz ponosne Srbije,
Njegovo ime neka večno sja,
ŽIVEO PARTIZAN I MAJKA SRBIJA!”

Šta da vam kažem dragi gledaoci? Da li je moguće da ćemo uvek imati dve eSrbije? Da li zaista ne postoji “middle ground” na kojoj se možemo naći? Da li bi nam bilo još dosadnije da smo jedinstveniji i ko uopšte ima tapiju da bude ujedinitelj, ili pak neozbiljan, apolitičan, pošten, pravedan, legitiman u ovoj igri?

Gde prestaje stvarnost, a počinje igra? Da li svoje navike, strasti, uverenja iz stvarnog života možemo da isključimo pre nego što pritisnemo “LOGIN”? Ima li uopšte smisla da to radimo?

Ili možemo sve to da jednostavno izbacimo iz glave i potrudimo se da ovu “utakmicu” igramo ne samo radi pobede već i zbog nas samih. Zbog zabave koju osećamo kao navijači. Jer pravi navijači su uz svoj tim i kada dobija, i kada gubi.

Ova igra je odavno izgubila sve drugo. Ako dopustimo da izgubi i ljude koji je igraju, zaista više nećemo imati razloga da dolazimo na “stadion”.

Ne moramo da se volimo, ne moramo da se “družimo”, ne moramo ni da imamo iste ciljeve, ali hteli mi to ili ne, VEĆ ODAVNO SMO SVI MI - JEDNA ISTA EKIPA.