Join the new world

Dobro veče i dobro došli u još jedno izdanje, vama i nama, skoro podjednako dosadne emisije. Srećom po vas, čitanje nije obavezno, a srećom po mene, tekstovi duži od 5 000 reči se još uvek ne naplaćuju.

Razlog zbog kojeg se baš večeras družimo je taj što su sutra izbori, te ne bi bilo u redu da ovakav tekst izađe na dan izbora. Ne zbog korektnosti naravno, već zato što ga ni vas 100 preostalih ne bi ovo čitali. Sutra je sveti dan, kada se treba lepo obući, po mogućstvu u narodnu nošnju, i uz prigodne patriotske pesme, praseće ili jareće pečenje i lako, bestrzajno naoružanje, uputiti ka biračkim mestima. Iako će se rezultati znati tek u sredu, u ranim poslepodnevnim časovima, nema razloga da ne počnete da slavite i ranije, jer u ovoj igri je oduvek važilo pravilo da – “Nije bitno da MI pobedimo, već da VI izgubite!”

POŠTO JE U OVOM SLUČAJU, VAŠ VODITELJ IZUZETNO PRISTRASAN, MOLIM VAS DA I TEKST DOŽIVITE U SKLADU SA TIM!

Kad je već tako, da krenemo sa redovnim izveštajima. Naravno, prvo malo o sportu.

Zahvaljujući tome što je televizor aparat koji prevashodno prenosi slike, čak i oni polupismeni među nama su ukapirali da je juče naš Nole pobedio onog nji’ovog Španca, što non-stop izvlači gaće iz guze.
Rafo, brate, nije da mi smeta, ali mislim da foliraš. Ako ćemo realno, čak se ni Desertu toliko ne uvlače!

Na tribinama Vimbldona primećeni su mnogi lepi i dragi ljudi, a bio je tu i naš aktuelni predsednik. Pa dobro, ako Kauboj može da slavi kad Poljaci, Mađari, Šveđani i Indonežani cepaju Amere, što ne bi Boris slavio Novakove pobede?
U vezi sa tim održana je i sednica vrhovnog tela saveza ONE na kojoj je sa žaljenjem konstantovano da savez ne može da promeni ime u NOLE. Jbg, nisu se stekli uslovi. Nole je izgubio samo jedan meč ove godine, a ONE čak četiri bitke.

Hrvatski mediji su, naravno u svom stilu, izvestili o Noletovoj velikoj pobedi i činjenici da je on sada i zvanično najbolji teniser sveta. Preneli su vest da je Nadal izgubio finale Vimbldona, kao i da više nije na prvom mestu na ATP listi. Ne znam, možda bismo i mi bili takvi, ali nam se ne pruža prilika, jer komšije nikako da osvoje nešto…
Dobro, da ne grešim dušu, imaju oni Janicu Kostelić i Blanku Vlašić, ali i Zvezdaši su prvi u ženskoj odbojci, pa se ne hvale time.

Međutim, ukupna slika razvoja sporta u eSrbiji je veoma loša. Bila je loša i do pre par meseci, ali tada se bar svaki dan igrao ping-pong. Od kada je taj ping-pong ukinut, jer je navodno dosadan, a umesto njega uvedeno ovo besomučno jedenje hleba i razbijanje preostalih četiri-pet protivničkih igrača eSrbija sve više liči na mene.
Drugim rečima, svakim danom je sve šira, ali sa komšinicama samo pije kafu.

Primećeno je i da sve veći broj naših igrača napušta eSrbiju i odlazi da igra za strane e-klubove, ili kači kopačke o klin. Neki kažu da to nije iz dosade nego samo zato što se napolju lakše zaradi.
Ma dajte, nemojte da ste sebični. Pa, po toj logici, i Nole ne bi živeo u Monte Karlu zato što je tamo lepo, već zato što se ne plaća skoro nikakav porez na prihode stečene bavljenjem sportom. Mislim, to ne bi bilo u redu. Ipak smo svi mi navikli da živimo od tuđeg rada i svog nerada. Hoćemo i mi deo kolača! Podsetite me da se posle prijavim u neku vojnu jedinicu.

I evo, sad baš razmišljam o toj našoj e-vojsci, svih fela i imena. Kad su regrutacije obećavaju vam brže napredovanje, oružje, hranu, druženje. A kad neko pomene da će im smanjiti redovne prihode ili da im neće platiti refund, odmah se žale da oni moraju stalno da budu budni, uvek na prvoj liniji fronta, spremni na sve, itd.
Pa, čekaj malo, ko tu koga zeza? Koju god mini-bitku da otvorim, naši vojnici su ili BH ili veoma blizu pomenutog mesta. A nisu sve bitke presudne za savez i državu. Jedini srpski civil koji im parira je onaj sa brčićima i pištoljem.
Dakle, ima se, može se. Braćo i sestre vojnici – ne kukajte. Sami ste birali da imate plaćeno oružje, hranu, Napoleona, da brže napredujete i još da se pritom lepo družite. Vojska nam je profesionalna, dakle plaćena. Iz ljubavi ili moranja se bore samo civili. Uostalom, da je tako loše u vojsci, ne bi nam uvek 90 posto državnog aparata bilo iz vojnih jedinica.
Znam, to je zbog vaše aktivnosti, koju jel’te civili ne pokazuju. Naravno da je to jedini razlog. Pa, ja čak verujem i da su ono prave Jejine slike, a gde vojsci da ne verujem? Dovoljno je samo profile da pogledam bar polovini od vas. Svi pucaju od snage, a HW medalja skoro pa na prste jedne ruke – mada se često nađe koja kongresna, čisto da pokrije razliku. Hoće to od aktivnosti…

Naravno, sa mnogim vojnicima to nije slučaj, i žao mi je što će se oni naljutiti na moje reči. Međutim, oni koji odgovaraju opisu će mudro ćutati. Što je i logično, jer kad kažete za nekog da mudro ćuti, nedvosmisleno je kakav će ishod biti ako progovori. Da nije tako, pa i Elez bi non-stop pisao tekstove i objašnjavao kako je hakovan u prvom mandatu, kako je nestalo oko 300k dinara u drugom mandatu i sl. No, čovek je odabrao da mudro ćuti i nije lepo da mu se mešamo u posao..

Svetska diva JK, iliti Jelena Karleuša je odavno izjavila – “Uostalom, ja da sam htela da budem novinar i bila bih to. Samo bih onda morala da naučim kako se pravilno piše na svih ŠEST padeža”.
Naša Jeja nije otrpela ovakav primer neobrazovanja. U svom stilu je nedavno izjavila – “naravno podvlacim da ikada nikome nisam uzela ni dinar ni bilo sta za bilo kakvu uslugu ne samo za CS... zato vise nema cs-a od mene”.
Jejo, ti znaš da te posle ovakve izjave ja jednostavno volim još više? Ti si jedina koja vrši usluge, a misli i na nas koji nemamo da platimo.

Međutim, i kongresmeni su brže bolje poslušali Jeju (kraj njene izjave) i počeli da naplaćuju CS. Dobro, ta dodela se radila i pre, ali uglavnom za izbore, i to svojim/stranačkim multijima. Sada su pak naši kongresmeni odlučili da se ponašaju kao i oni iz RL. Da li je neko sumnjao da je i ovde, i u pravoj Skupštini, himna ista? Ne, nije “Bože pravde”. To je prevaziđeno. Himna je – Uzmi sve što ti život pruža.

Običnom građaninu, a to je većina nas koja ipak prvo gleda svoje dupe, naravno prija dolazak stranih investicija u naše e-državu. Plate su skočile, a cene robe padaju. Koga briga ko izvlači zlato iz budžeta kad ga većina igrača ionako neće videti na svom računu. Mišković ili Rokfeler – za siromahu je svejedno gde mu pare odu. A e-država? Koja e-država? O njoj nek se brinu oni na vlasti. Ionako se sami guraju da dođu na tu vlast. Naše je da im je posle ogadimo, a njihovo da se ugledaju na prave ideale. Koji god to bili.

A kad smo kod ideala, večerašnji gosti su posebno zanimljivi. Naime, primetio sam da bi eSrbiju mogli opisati u tri generacije. Pošto ja nisam dovoljno pametan da utvrdim da li je to zaista tako, u goste sam pozvao 2 predsednička kandidata na sutrašnjim izborima, kao i jednog čoveka koji je, zaista, kriv za sve.

Red bi bio da i ostali kandidati učestvuju, ali ih nisam pozvao. S jednim od njih sam juče zajedno gledao treći i četvrti set, ali suviše mi je drag da bih izmišljao i njegove reči. U svakom slučaju, već vidite da je sve vrlo pristrasno, što je i logično. Pa, i meni nude ministarsko mesto. Neki.

Elem, pozdravite moje i vaše večerašnje goste – COWBOY FROM HELL (CFH-a), DR.DOOMA I LIPECA

JA: Dragi moji gosti, moramo biti brzi, jer se čitaoci/gledaoci uvek bune da je teksta puno. Da li se slažete sa tim?

CFH: Potpuno se slažem. Ja sam čovek od malo reči, ali puno radim i puno plaćam. Sada baš i ne toliko, pošto nema velikih bitaka, ali zato i dalje puno radim. Moram, jer mi se dešava da pobrkam Litvaniju i Letoniju, Rumuniju i Rusiju, kongresmene i botove, ali to je normalno kod nas na Zapadu.

DOOM: BOYT! Citiraću Marka Aurelija - “Porazno je kada u životu pojedinca pre klone duh nego telo.” i Kamija – “Čovek je više čovek po stvarima koje prećutkuje nego po onima koje kaže.”

LIPEC: Ako sam ja ovde gost samo zato što juče nisam došao u ALO, onda to stvarno nije u redu. Mislim da sam za to najmanje kriv. Što se tiče dužine tvojih tekstova, ja to dam deci da iščitaju kad me ne slušaju. Dakle, tvoji tekstovi imaju edukativnu svrhu.

JA: Dobro. Sutra su izbori. Za koga od vas narod da glasa i zašto? Naravno, Lajpek ne učestvuje, ali on je doživotni Maršal, a i njegovo učešće ovde JESTE kazna za nedolazak na druženje.

CFH: Ja volim lakonske odgovore. Zato ću ti samo reći da kauboji najbolje jašu. Uostalom, e-država nam je šira, sve bitke dobijamo, ONE dominira, svima lepo. Dobro, ima nekih što se bune jer im je dosadno, pa onih što se ljute jer se ne zna gde su pare koje je Elez ukr… pardon, navodno otuđio, pa onih što zameraju da su nam kongresmeni teške budale koje samo misle na ličnu korist (kao da ne znaju da se budalama najlakše upravlja), pa se bune za neka takmičenja i sl. Ali realno, moja vlada nema minuseva koje mi ne možemo pretvoriti u pluseve, a nema ni trolova da nam to nabijaju na nos. Da ponovim, u e-državi je mirno, i vojno i ekonomski napredujemo.

DOOM: GLAS! Ja sam više za Šilerov pristup – “Ta država mora pre ili posle propasti u kojoj većina trijumfuje, a neinteligentni odlučuju.”, Ne volim da se hvalim, ali me svi stariji igrači znaju kao autora Istorje eSrbije, ministra u nekoliko vlada, predsednika SDF i sl. Prozivaju me da sam strani plaćenik, što je tačno, ali voleo bih njih da vidim da odbiju ovakvu platu i stalna putovanja. O sekretaricama da i ne govorimo. Ja još nijednu nisam odbio. Zbog nezaposlenosti u našoj državi. Kandidovao sam se, ali sam svestan ViB-ovog aforizma – “Svuda se napreduje pomoću tuđih glasova, osim u operi”

LIPEC: Kada sam ja bio predsednik znao se neki red. E-Srbija je imala cilj i viziju. I mene za Maršala. Odavno više ne učestvujem u igri, ali je bitno istaći da su moje simpatije uvek na strani onih koji se trude za dobrobit zajednice. Da sutra glasam, svoj glas bih dao…

JA: Žao mi je što te prekidam matori, ali pošto nisam osvetoljubiv reći ću ti samo da je to zato što juče nisi došao. Dakle, ne interesuje ljude za koga bi ti glasao. Ako može Nessko u svojim tekstovima da zavodi i ostavlja koga hoće, mogu i ja da prekidam koga hoću. No, želeo bih da mi kandidati iznesu svoj plan rada. Šta ću ja, kao običan građanin, imati od toga šti ću, recimo, glasati baš za vas?

CFH: Meni su rekli da je ovo zabavna emisija, a da je voditelj duhovit. Još će ispasti da me je Hrčak slagao… Dobro, ako budeš glasao za mene obećavam da ništa od ovoga što se sada dešava neću menjati. eSrbija će ići napred. Sledeći veliki ciljevi su nam Kirgistan, Dagestan, Turkmenistan i Uzbekistan. Kad to pokorimo, pripojićemo i Avganistan sa ostatkom Kine. Ako Kinezi krenu da se bore kao Romper, samo želim da poručim ovo – “I mi konja za trku imamo”. I to ne jednog. I ne samo konja, ima tu i raznih magaraca, zecova, pacova… Ima nas raznih. Evo čak me i voditelj emisije podseća na jednu jestivu domaću životinju, a nije kit. Mogu da kažem i da će svi organi vlasti nastaviti da rade po svom – Kongres, Hrčak, Ipi, Jeja…. Sve ono što ljudi očekuju od nas – mi ćemo i uraditi..

DOOM: BRAVO! Ako ja pobedim, ti ćeš biti moj minister informisanja. Nema veze što te nisam pitao da to budeš. Što bi tebi bilo bolje nego meni? Svoj plan sam već izneo u svojim novinama, ali reći ću ono što bi rekao La Brijer – “Izgleda da junak ima samo jedan zanat, a to je ratnički zanat, a veliki čovek da ima sve zanate, sudski, vojnički, kabinetski, dvorski. Ijedan i drugi zajedno ne vrede koliko jedan čestit čovek.” Ako pobedim, dakle, trudiću se da eSrbija ide napred. Kako i gde, moraću i sam da otkrijem. Bitno je samo da pokažemo da ZAJEDNO možemo da uradimo više nego razjedinjeni.

LIPEC: Od mene nećeš dobiti ništa. Štaviše, dužan si mi kafu ili pivo. I par brodova u onoj igri. A nisi ni duhovit nešto večeras.

JA: Nisi ni ti duhovit već godinama, pa živiš od toga. Izlazi iz emisije ionako ne znam šta da te pitam. A i vas dvojica izlazite napolje! Tuc-muc obojica. Sve nešto fini, ne vređaju se. Bolje da sam zvao Arčija i Miljicu. Ili Sumnjivog i PK HOLDING. Oni bar dižu rejting novinama. A vi?

Jedan glumi Aleksandra Velikog, a protivnici nam mali. Okružio se i dobrima i lošima, pa jedne hvali, a o drugima ćuti. Ne nudi zabavu, a svi mu zameraju da ga prate klovnovi. Svašta.

Drugi hoće sve pošteno i fino. Da nas vode igrači koji su kao “pametni”, “vredni”, “sposobni”. A ko nam to garantuje? Da su takvi već bi i za sebe stvorili nešto. Ni on ne nudi zabavu. Hoće da budemo zajedno. Gde je tu radost međusobnih svađa i prepirki? Bezveze.

A šta i ja palamudim kad je logično da mi jedan nudi ministarsko mesto i da navijam za njega? Ne mogu ni da ih zezam k’o svet. E Srbijo, šta si dočekala…

Glasajte sutra za koga vi mislite da bi trebalo. Glasajte za ljude, ne samo za čoveka. Glasajte za ove ili one, ili za neke treće.

Šta god da se desi, ne gubite motiv i volju za igrom. Igrajte se u eSrbiji ili po belom eSvetu ako tako više volite. Pucajte za ove ili ONE, ali zapamtite ovde smo došli zbog sto i jedne stvari, a ostajemo samo zbog atmosfere. Ne kvarite zato atmosferu ni sebi ni drugima.

eSrbiji trebaju Đokovići, motivi, i adrenalin. Vi ih birate, ili ih sami stvorite. A ne da mi plačete posle.

Znači, nije svejedno ko će sutra pobediti.
Kad nam postane svejedno, onda ćemo se ionako svi izlogovati.

Dosta je bilo. Prekidam emisiju.

‘Bem ti politiku, kad ne mogu da vas za.ebavam.