Join the new world

Ох,

Ово сам нашао скорије.
У неком логу.

То је из неког јануара.
Само сегмент.




Мним да је јадно.
Али свиђа ми се ово "настањен пролазношћу".
Мислим да је то yебачка хвилозохвија.

И пророчка, да.
Све се да предвидети.
Јер смо као хуманоиди предвидива гов ..
Не, обећао си да нећеш.

Не може анонимније од овога.
Нисте љупки и
немате уши.

Енивеј, тог јануара често сам бивао на аутопуту.
Мислим да се о томе радило.
О крви на снегу.

Људи нервирају.
Не могу наћи остатак.

Некада сам имао двадесет пет.
Изгледао сам спасиво.

Људи су ..
И не оплемењују.

А ти ..
шта си ти понудио свету?

У најбољем случају тескобу.

Постоји неки бенд.
Мислим да су сваку песму правили под утицајем "даунера".
Знаш шта је то?
То ти је ко бенсендин.
Само продуховљено..

Онда кад умру није битно.
Јер су били мрцине.

О остурбацији?

То је сад на силу.

У појединим световима сам тренер одређених екипа.
Вођа терористичке групе.
Или детектив.
Шта мислиш о томе.

Весна је у одређеном смислу значила.
Као неко универзално мерило квалитета.
Или истине.

Пре него што помислиш да сам онанисао на њу, морам навести да ми је то била професорка српског.
Видео сам је скоро.
Отишао сам у најдаљи угао.

Након састанка побацали су опушке у блато.
Покупио сам, продужио одмор.

Некад ми је међу препонама драго ..
Чак иако су ..ограничене.
Предвидиве.
Мртве.

Најближе савршенству је мачак на рамену.
И уши-антене у ваздуху.

Сви умиру па и мачке.
То чини да се осећамо лоше.
Сама свест о њиховој извесној смрти чини да презиремо овај свет и његов поредак.
Попчина би рекла да не видимо ширу слику, да не познајемо љубав.
Али ја верујем у ескалацију.
И у бес.
И у наплату.

И желим да умре.
Онај који је повредио ..