Косово и Метохија

Day 5,545, 12:17 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig

Хвала Stargazer89 на идеји.

Косово и Метохија. По некима најскупља српска реч и неисцрпни извор дебата код Срба. Много је питања која се тичу Косова и Метохије и прошлости јужне српске покрајине и много мишљења о будућности исте. Овај текст ће пробати да одговори на нека од њих.



Косово и Метохија пре Срба

Косово и Метохија као територија је у античко време била насељена разним илирским племенима. Власт Илира је срушена римско-илирским ратовима и територија античких Илира је постала римска провинција. Садашње Косово и Метохија је била већински део провинције Мезије, а један део је био део провинције Далмације. Битно је напоменути да су у вековима након освајања Илира дошло до романизације истих те су као народ и нестали. Након пада Западног римског царства, територија Косова и Метохије постаје део Византије (Ромејског царства).



Рани средњи век (V-XI век)
Током V века, многобројна словенска племена су почела упаде на територије Византије преко Дунава. Већином су ти походи били пљачкашког карактера, али су временом постали колонизаторски. Византијски цареви, вољно или невољно, прихватили су Словене као своје поданике (и супарнике) на Балканском полуострву. Словени су, у време снажних царева као што је то био Василије I прихватали врховну власт Византије, док су у време слабе централне власти владали самостално својим областима.
Као главни претенденти на територију Косова и Метохије у раном средњем веку су биле државе Србија, Бугарска и Византија. Та територија је престављала тромеђу између три државе и често је мењала „власника“. У то време већ се стварају обриси претежно српског етничког карактера Косова и Метохије, иако та територија често није улазила у састав исте.



Позни средњи век (XII-XV век)
Може се рећи да прича о Косову и Метохији као таквом почиње у овом периоду, пре свега у време владавине династије Немањића (1166-1371). Од тог момента, Косово и Метохија перманентно улазе у састав српске државе и поред стратешког значаја добија и духовни. Небројени манастири и цркве су подигнути на територији Косова и Метохије, од којих се као најзначајнији истичу манастир Светих Архангела, Високи Дечани, Грачаница и Пећка патријаршија.


Српски манастири на Косову и Метохији

Након пада династије Немањића Српским царством су de facto завладали обласни господари. Највећи део територије Косова и Метохије је држао обласни господар Вук Бранковић. Управо се на територији Косова и Метохије одржала судбоносна битка која је неодвојиво уткана у срж српског националног идентитета – бој на Косову (убаци линк). Косово и Метохија није више била обична територија, већ света српска земља на чијој се расплиће судбина српског народа. Након боја на Косову, српска власт се колико-толико одржала на територији Косова и Метохије, али је то окончано коначним падом Србије под турску власт 1459. године, а територија Косова и Метохије спада у Румелијски вилајет.



Рани нови век (XV – Балкански ратови)
Турским надирањем са југоистока дошло је до померања српског живља ка, тада још неосвојеним крајевима Србије. Након пада Србије 1459. године миграције су се интензивирале, не само са јужних већ са свих делова покорене Србије. Племство у пратњи народа су прелазили преко Саве и Дунава на територије хришћанске Угарске која је раширених руку примила нове становнике. Напомињем да они то нису радили из чисте љубави према Србима; већ из личног интереса – Срби су били прекаљени борци, добри познаваоци турске војне доктрине. Насељавани су у граничним областима, опустелим од константних упада турских пљачкашких одреда. Срби су често узимали учешћа у ратовима хришћанских држава против Турака, најчешће на страни Хабзбуршке монархије која је била главни супарник Турака и главна брана њиховом продору дубље у Европу.
Судбоносни моменти су се десили током Бечког рата (1683-1699), који је започео турском опсадом Беча. Чувени јуриш пољских хусара предвођених Јаном Собијеским је разбио опсаду и преокренуо иницијативу у рату на страну Хабзбурга којима су се ускоро придужиле Русија, Млетачка република и Пољско-литванска унија. Победоносна аустријска војска је преотела Београд од Турака 1688. године и Срби су коначно помислили да је владавини Турака коначно дошао крај. Срби се масовно придружују аустријској војсци, али се десила катастрофа – Хабзбурзи су тешко поражени у бици код Качаника 1690. године. Војска се у нереду повлачила назад преко Саве и Дунава, упозоривши становништво да се спреме на одмазде Турака. Не чекајући турску сабљу, око 200.000 Срба, махом са Косова и Метохије и Старе Србије упутио се ка Београду. Тамо је 1690. године одржан народно-црквени сабор на ком се затражило од цара Леополда дозвола да се населе на територију Хабзбуршке монархије. Леополд је пристао, доделивши Привилегије Србима који су, прешавши Саву и Дунав, заувек напустили своја огњишта. Слична ситуација се десила и 1740. када је због пораза Хабзбурга у Другом аустријско-турском рату (1737-1739) изведена сеоба под вођством Арсенија IV Јовановића.


Сеоба Срба, Паја Јовановић

Велика померања српског живља је учинило да територија (између осталог и) Косова и Метохије остане пуста. Извори наводе да је око Приштине око 360 села остало празно. Ту празнину су попунили Албанци, спуштајући се са неплодних врлети данашње Албаније у плодна поља Косова и Метохије. Већ тада можемо говорити о преовлађујућем албанском етничком елементу на Косову и Метохији.
Како је централна власт Турака у деценијама и вековима након Бечког рата, тако се притисак на српски живаљ који је живео на територији Косова и Метохије повећавао. Албанци су били нетолерантни према својим суседима и испади насиља над Србима су били чести. Током 19. века, бежећи од насиља, неколико десетина хиљада Срба је напустило Косово и Метохију, населивши се на територију тада већ аутономне Кнежевине Србије, тиме додатно ослабивши српски елемент на Косову и Метохији. Током српско-турских ратова (1876-187😎 дошло је до побуне Албанаца који су формирали Призренску лигу (187😎, тражећи аутономију и повластице од Турака, коју нису добили.




Ослобођење и уједињење
Балкански ратови су донели слободу српском народу после неколико векова турског ропства. Српски војници су, ослобађајући Косово и Метохију, наилазили на одлучнији отпор Албанаца него Турака. Димитрије Туцовић се противио овим акцијама, сматрајући да не треба улазти на територије превасходно насељене српским живљем. Косово и Метохија улазе у састав Краљевине Србије, и 1915. било је саборно место српске војске и народа, који је управо ту одлучио да се повуче преко Албаније. Косово је пало под власт Аустроугара и Бугара, али је 1918. године поново враћено под управу Краљевине Србије, и касније новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Видевши измењену етничку слику Косова и Метохије, власти Краљевине СХС су започеле колонизацију опустелих територија. Албанци су се успротивили томе, формиравши Косовски комитет и започели герилско ратовање против јединица Краљевине СХС. Та оружана акција је угушена 1924. године, али тиме тензије нису нестале, већ су наставиле да тињају.
Током Другог светског рата, највећи део територије Косова и Метохије је постао део марионетске Албаније и терор над српским становништвом се наставио, чије су последице додатно исељавање српског народа на територије које је контролисала власт Милана Недића.



Период СФРЈ
Долазак комуниста на власт није умањио тензије на Косову и Метохији. Преко 100,000 Срба се иселило са Косова и Метохије под притиском Албанаца, иако је уставом из 1974. године Косову и Метохији дата широка аутономија. Годину дана након смрти Јосипа Броза Тита, 1981. године, избиле су демонстрације на Косову и Метохији где су Албанци узвикивали пароле „Косово – република“. Демонстрације су се прошилиле у отворену побуну која је угушена тенковима ЈНА.



Косово и Метохија у распаду Југославије

Косовски Албанци су 1994. године основали злогласну ОВК (Ослободилачку војску Косова), териористичку организацију која се борила за независно Косово. Њихове акције су довеле до сукоба са југословенском полицијом, а сукоби су се током 1998. године претворили у прави рат. НАТО пакт предвођен САД одлучује да се умеша у сукоб Срба и Албанаца. Након фабрикованог масакра у Рачку, САД повећавају притисак који доводи до неуспешних преговора у Рамбујеу. Од СР Југославије је тада тражено да се НАТО трупе стационирају на Косово и Метохију и да се у року од 3 године одржи референдум о независности, што СР Југославија никако није могла прихватити. Пропали преговори су довели до бомбардовања СР Југославије. У току бомбардовања СР Југославије, НАТО је бацио велики број бомби са осиромашеним уранијумом на територију Косова и Метохије.



Бомбардовање је завршено Кумановским споразумом, којим се српска војска и полиција на Косову и Метохији мењају снагама УН (КФОР), док се резолуцијом 1244 Савета безбедности УН истиче да је Косово и Метохија саставни део СР Југославије.



УН управа и проглашење независности

Управа УН није успела нити да спречи нити да смањи насиље Албанаца над српским живљем на Косову и Метохији. Ситуација је кулминирала у периоду 17-19. марта 2004. када се десило незапамћено насиље над Србима на Косову и Метохији. Процењује се да је више од 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села. Свим догађајима је присуствовала и/или је у њима учествовала Међународна мисија на Косову и Метохији, која се састојала од 20.000 припадника КФОР-а, 3.000 припадника УНМИК-а, 6.000 припадника косовске полиције и њихових челника. Мисија је показала да није била спремна или није желела да осујети или спречи нападе.


Погром на Косову и Метохији, 2004.

2008. године, власти у Приштини су прогласиле независност. Тиме није завршено насиље над Србима; на пример, само у 2022. години десило се 164 напада на Србе. У току 2023. године, сви знате за покушаје убиства Срба на Божић, а нажалост насиље се наставља готово несмањеном жестином.


Напади на Србе у 2022. години, аутор Душан Дачић



Чије је Косово и Метохија?

Српско. Доказ су искључиво српски топоними насеља; Албанци и даље користе српске топониме на Косову и Метохији.Само име Косова и Метохије је српско, Косово је добило име по птици кос, док Метохија значи црквена земља. Цркве, манастири, споменици културе на Косову и Метохији су српски; Албанци да оду сутра, неће остати готово никакав траг њиховом постојању, иако вековима живе на тој територији. Једини народ који је на Косову и Метохији оставио вековни траг су Срби. Никакве бомбе, погроми, насиље, уцене и неправде то неће променити. Једино то можемо променити ми сами; одрицањем наше историје, културе и традиције.

С поштовањем,
Кешиг