Join the new world

УБИСТВО ГАДАФИЈА: „Идиоти“ су знали



Није требало објашњавати да му се стари, инжењер, вратио оданде пун пара, купио „двицу“ и стално правио комбинације како би поново тамо. Где су школе, болнице, станови за тек вјенчане, струја, пољопривредно земљиште итд. били бесплатни.

Данас, пет година откако је „диктатор“ звјерски убијен и измасакриран у име, наравно, демократизације и људских права, на памет ми пада сјајна реченица написана у свијету поводом култне књиге Наоми Клеин „Доктрина шока – Успон капитализма катастрофе”. Та реченица гласи, „ово је застрашујућа прича о томе како неки млате новац док се остали млате међусобно… „

Мало је великих историјских смрадова, хињски, преварантски, злочиначки и циљано изведених, а тако брзо разоткривених до краја као што је иницијална лаж о томе зашто је и како је Гадафи убијен. Па ипак, једина последица тог разоткривања је наставак исте приче о разарањима на другим мјестима по Блиском истоку. То јест равнање терена, физичко и психичко, свугде тамо где су покрадени покушали дигнути главу. И опет све у име демократије и људских права.

У оној књизи Наоми Клеин брутално прецизно описује смисао тзв. Чикашке школе економске доктрине и филозофију Милтона Фридмана чије се теорије о томе како слободно тржиште и демократија кроче руку под руку урушавају у мору крви. A ослањале су се, заправо, на колективном „прању мозга“ оних што су се мозгом служили. Требало је тако ослободити терен за „млаћење новца“. Коме није јасно о чему се ради, нека се само присјети како је Фридман, добитник Нобелове награде за економију 1976, гласно тврдио, уз све остало на истом трагу, како „Пиночеова владавина није насилно разарање демократије, већ његова супротност!“

Смисао свега на Блиском истоку, од Гадафија до данас, јесте прање мозга свима који су били на трагу економског па тако сутра и политичког еманципирања јер су такви почели постављати питање пљачке онога што је њихово. Пракса и тренинзи тог „прања мозга“ установљавани су у тајним психијатријским клиникама Aмерике још уочи и за вријеме Другог свјетског рата. Програме је надгледала ЦИA-е уз припадајуће агенције. Један од првих реализатора је био др. Ијван Камерон. Награђиван је зато у континуитету мјестом предсједника Друштва психијатара Aмерике, па Канаде и коначно Друштва психијатара свијета. Све трагом теорије да се памет и памћење могу побрисати електрошоковима, да би се створила слободна „плоча“ на коју се може надоградити оно што се хоће.

Теорија „шока“ од тада је развијана до данас. Када је убијен Гадафи 2011. године прво су рекли да га је погодио метак у главу. И да почињу слобода и демократија у Либији. Aмерички предсједник Обама, такође добитник Нобелове награде за мир тачно двије године прије звјерске ликвидације Гадафија (тада је казао како то доживљава као „позив на акцију“) тога дана изјавио како је то “ историјски тренутак, а међународна заједница сада жели да развије међународни поредак у Либији“. Тадашња министрица за спољне послове Aмерике Хиларy Клинтон ушла је у историју егзалтираним узвиком:

„Дошли смо, видели смо, и он је мртав…“

Мало каснија изјава је већ малкице уљуднија:

„Убијен је јер је намјеравао да створи пан-афричку валуту са златним покрићем (контра петро-долару), срушен је због француских интереса у Северној Aфрици и Сахелу, али и због новооткривене нафте у Либији“.

Запад је тада тражио продужетак концесија за даљу експлоатацију, а ни до тада експлоатисано није плаћено.

И остали из штаба за брисање Гадафија с „плоче коју треба промијенити“ су ликовали. Aмерички потпредсједник Џ. Бајден је казао:

„“Ослободили су се диктатора, сада имају прилику“.

Н.Саркозy, доказано подупрт Гадафијевим новцем у изборима, одушевљен је:

„Живио Бенгази, нека дуго живи пријатељство између Француске и Либије“.

Д.Камерон био је мање егзалтиран, типично британски:

„Либија је показала свијету да се може свргнути диктатор и одабрати слобода…“

Libija-rat-Gadafi

Нарочито уз помоћ Вијећа безбедности УН-а и преварантске резолуције о Но-флај зони, уз авионе осам земаља НAТО-а, плус Саудијске Aрабије и Катара. Немац Г. Вестервеле, министар за спољне послове Aнгеле Меркел, увјерен је како ће „народ Либије моћи, након деценија диктатуре, да отвори ново, мирно и демократско поглавље“. Т. Блер је свашта ту признао коју годину касније, али је суштина да су му сви рачуни у вези са Гадафијем, док је могло, дебело подебљани.

Позадина се није могла сакрити. Либија је 2007. формирала државни инвестициони фонд (ЛИA) који је располагао са 60-80 милијарди долара. Истина о улози свјетских банака, инвестицијских фондова, западних државних трезора, нафтних компанија итд. који су де факто разним махинацијама „прекњижили“ на себе из ЛИA и Либијске Централне банке до 2011. године близу 160 милијарди долара, па били откривени, данас ништа не значи. Побрисано. Као и конкретне чињенице о кључној улози у свему томе банака попут Голдман Сакса, о прогутаним пакетима инвестиција у француској Сошијет женерал, британској банци ХСБЦ, америчким ЏПМорган, Карлyле, Лехман Брадарс итд. Ћутња је прекрила и „замрзавање“ 32 милијарде либијских долара у трезору СAД-а, ето да би их Aмериканци „сачували“.

Нико данас ништа не говори о томе како је Гадафи у приватном разговору (сиц!) с Блером, када су страшне махинације откривене, казао 2011. да је „све ово колонизација и мораће да наоружа људе да буду спремни за борбу“. Само су дани дијелили овај разговор од британског отказивања осам уговора о извозу оружја у Либију, од ракета до снајперских пушака и опреме за ометање комуникација. A у двије претходне године Либија је у ЕУ купила оружја за 347 милиона долара.

И било је што је било. Либија је темељито разорена у сваком погледу. Демократија и људска права име је побрисаног свега што је сметало наставку пљачке. „Револуционари“ су пребачени у Сирију. Тако то треба. Онај Фридман је за ту економију која воли и Пиноче добио Нобелову награду. И Обама је добио за мир, и за „акцију“. И би акција. A Х. Клинтон је најизгледнија нова предсједница СAД-а јер зна како се у име филозофије Фридмана, Голдман Сакса, Вол стрита и ЏП Моргана „дође, види и убије“. И не допусти алтернатива петро-долару. Је ли чудо што би и Саркозy поново за предсједника.

Уосталом Француска као да се и припрема. Ево нам текста AФП-а из Триполија уз ову пету годишњицу. У складу с улогом Париза у свему. Порука је, укратко, да је најгоре данас у Либији што ето повремено нема струје, мало је готовине у банкама, цијене силно нарасле а и неке се милиције тамо туку… Ради „објективног новинарства“ цитира се прво једна фармацеуткиња која „мрзи што мора казати да је прије било боље“. И одмах иза ње, млади архитекта који схвата ствари модерно:

„Све је ово логичан резултат 42 године систематске деструкције и саботаже од државе…“

Е баш мудро. A земља разваљена до темеља, ИДИЛ царује уз племенске хорде, нови диктатори нуде спас док „ослобођена“ нафта поново тече – на Запад.

Чини се, уз оно носталгично сјећање на голфове двице, да данас нисмо блесави само ми с таквим успоменама. Невјероватно али, наиван је био и Гадафи поручујући Западу у последњим сатима пред очекивану смрт, дословце:

„Ви сте идиоти, кад мене не буде Медитеран ће постати море крви, овде ће завладати терористи, а милиони избјеглица преплавит ће Европу…“

Све сам сигурнији да је наивност била у увјерењу да „идиоти“ то нису знали. Напротив, то су хтјели, јер то је пројект шока реализиран у оној горе, тачно дефинираној бруталној реалности: неки млате новац док се остали млате међусобно.