Величанствена и тужна историја биоскопа у Београду
Sasa Kostic
Стари, култни београдски биоскопи нису мењали имена, као улице и тргови. Они су се једноставно угасили, нестали…
Први стални биоскоп у Србији почео је да ради пре тачно сто година, у децембру 1908. на месту садашњег Безистана у центру Београда. Прецизан датум није утврђен, јер нису сачувана издања дневних новина из тог периода али, судећи према подацима историчарке филма Босе Слијепчевић, то је највероватније био 13. децембар.
Хотел "Париз" био је модеран и отмен по стандардима с почетка 20. века, имао је парно грејање, електрично осветљење, вентилацију и телефон. Биоскоп је смештен у кафану у партеру, са 120 столова, за којима се током пројекције послуживала храна и пиће. Како је просторија била дуга, платно је постављено по средини, а публика је седела са обе стране.
У прво време међунатписи нису превођени на платну, него их је на српском извикивао овлашћени тумач. Изгледа да заљубљеницима у нову атракцију све то није пуно сметало и да је посао цветао, судећи по томе што се Боторић већ 1911. године упустио и у продуцентске воде, снимивши први српски играни филм "Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа". До тада је приказивао углавном филмове највеће светске куће "Браћа Пате", као ексклузивни заступник те француске фирме за Србију и Бугарску.
Биоскоп "Париз" радио је и између два светска рата, а срушен је 1948. године.
Kафанa "Златан крст"
Наступио је период путујућих биоскопа када су се пројекције организовале под шатрама на неколико дана или месеци, у зависности од интересовања публике. У Београду су, према подацима које наводи управник Архива кинотеке Александар Ердељановић, филмове приказивали "Едисонов витаскоп", Први српски кинематограф (крајем 1900), Стојана Нанића, "Лифка биоскоп", "Кинематограф", Франца Прохаске, Мађарско научно позориште "Уранија", "Нартенов биоскоп", "Ројал", биоскоп Боре Јелкића, Бахмајеров "Гранд електро биоскоп".
Већ почетком 20.века биоскоп у Србији постаје омиљена забава народа.
1909.године у Београду у хотелу “Париз” отворен је први стални кинематограф. Након тога су се широм земље отварали и други стални биоскопи.Занимљиво је да је у периоду пре Првог светског рата у Србији радило око тридесет сталних биоскопа,а путујући кинематографи и даље су били активни.Најчешће су се приказивали француски филмови,чије су копије брзо стизале до Србије,некад и десетак дана након премијере у Паризу.
Упоредо са Боторићем филмове у Србији стварају и браћа Савић,власници београдског “Модерног биоскопа”.
Популарност биоскопа била је посебно велика у послератним годинама, све до последњих деценија двадесетог века када интересовање опада. То, међутим, није оправдање за оно што је уследило.
Вредно кинематографско наслеђе Београда уништено је једним потезом, 2007. године, приватизацијом „Београд филма“ у чијем је власништву било 14 биоскопских сала. Биоскопи су затворени, а највећи број њих пропада без икакве намене.
Ниш, Крагујевац, Врање и Лесковац немају ниједну салу за пројекције, а у Суботици је, само годину дана пред стогодишњицу, неадекватно реконструисан најстарији биоскоп у Војводини! Култура у Србији полако губи још једну уметност, филмску!
Подсетимо се београдских биоскопа којих више нема, омиљених састајалишта генерација Београђана.
Према подацима дистрибутера, у Србији тренутно ради 60 биоскопа, ако не рачунамо домове културе у којима се повремено одржавају пројекције.
У њему су одржаване многе премијере и модне ревије. Долазили су славни домаћи, али и страни глумци. Данас, уместо лога биоскопа и плаката испред њега ће поставити рекламе трговинског ланца Идеа, седишта ће заменити рафови, а Београђани ће уместо карата за филм куповати саламу и прашак за веш.
Најдуже од свих издржао је „Балкан”, који је угашен 2010. године.
Враћању старог изгледа и функције најближи је биоскоп „Балкан“ у Улици браће Југовића. Реконструкција архитектонски вредног здања старог више од једног века је делимично завршена, а власник је најавио да ће поред угоститељских садржаја простор имати и платно за филмске пројекције. Да ли ће заиста бити тако, видеће се по отварању… једног дана.
Зграда, која је првобитно била намењена хотелу „Булевар“, подигнута је између 1867. и 1870. године. на темељима турског хана, са 14 соба и кафаном, која је имала башту увек пуну гостију. Њу је почео да зида Ђорђе Пашона произвођач алкохолних пића, али му је временом понестало новца, па је добио зајам од Ванђела Томе, познатог дуванџије. Како је позајмица била велика, Пашона није успео да је врати, те је 1900. године цело имање продао Ванђелу Томи. Репрезентативна, академски обликована зграда, састоји се из три посебне целине између данашњих улица Македонске, Браће Југовића и Булевара деспота Стефана, уз који је касније дозидан део зграде у чијем се приземљу налазила велика сала за игранке и свадбе. У тој Сали украшеној раскошним лустерима, великим огледалима и лампионима крајем 19. века гостовале су аустријске и чешке музичке капеле, тако је Булевар постао „први београдски мјузик хол“.
Свега три године после прве филмске пројекције у Београду, 1899. године, у овој сали приказан је први филм. У згради данашњег биоскопа „Балкан“ радила је од 1909. до 1911. године Београдска опера под руководством Жарка Савића, због чега је и читав хотел постао познат под називом „Опера“.
Стални биоскоп у хотелу почео је са радом 1912. године под називом „Гранд биоскоп породице Гомон у хотелу Опера“. Једно време ту су даване и представе позоришта Бране Цветковића. Садашњи назив „Балкан“ биоскоп је добио почетком 1928. године.
На место некадашње филмске сале И платна ускоро ће доћи реномирани бутик, а цео пасаж биће претворен у пословно-тржни центар.
Филмској публици и старим зналцима репертоара чувеног теразијског биоскопа остаће само сећања на некадашње уживање у најновијим остварењима седме уметности.
Уместо добро познате табле са натписом “биоскоп” у центру престонице стајаће назив још једног ексклузивног бутика. Уместо пасажа у коме је мирисао дух старог времена сада ће се осећати сладуњави парфеми који маме “шопинг манијаке”.
Данас на вратима некадашњег култног биоскопа стоји оглас за издавање локала у овом простору, и колико се споља може видети, унутрашњост делује напуштено и руинирано.
Када је изграђен, 1894..године, пре 119 година, хотел "Централ" је био једна од највелелепнијих зграда у Земуну. Пленио је својом сведеношћу, али и величином. Чак и за то време модерно здање Фрање Јенча, саграђен по нацртима архитекте Хертла, дуго је било најмодерније у граду и околини. Ото Јенч ће у њему отворити чувени биоскоп са 500 столица...Некад било, сад се само спомињало. Таворење хотела, посебно у доба "транзиције", када је затворен биоскоп, летња башта, а временом чак и коначиште и "базар" претворило се у агонију.
Смештен у самом центру града, у културно-историјску целину "старо језгро Земуна", под заштитом Републичког завода за заштиту споменика историје, овај вредан споменик који чува више од века историје града, у немилости је свих.
У биоскопу "Славија" некад су се свакодневно пуштали порнићи. До почетка осамдесетих овај биоскоп се није ни по чему издвајао од других. Потом му се репертоар нагло мења и уместо регуларних филмова, на великом платну су почели да се врте еротски филмови. Ускоро се тренд пуштања „шведских акционих“ у биоскопима прочуо по граду, па су и други покушали да следе пример „Славије“ и убаце сексуалну тематику у свој репертоар. Наравно, многи Београђани били су згрожени идејом да се у центру града пуштају еротски филмови, па је биоскопима убрзо враћен регуларни репертоар, а сексуална тематика прешла је из свакидашњице у табу тему.
Од свог отварања у згради позоришта, биоскоп „Авала“ је на репертоару неговао озбиљан програм о чему сведочи староседелац овог краја, докторка Десанка Савић данас сарадник позоришта, која је педантно водила дневник биоскопских представа од првог дана отварања биоскопа. Радо се сећа тада чувене глумице Сесил Обри у Клузоовом филму „Манон“, Шарл Боајеа и Ингрид Бергман Цукуровог филма „Плинско светло“ или „Улице без радости“ с „божанственом“ Астом Нилзен.
Нажалост, биоскоп „Авала“ није доживео судбину кина „Београд“ које се успешно трансформисало у позориште на Теразијама. Власник приватних и друштвених београдских биоскопа „Београд филм“ је, као што знамо, све у пакету продавао приватнику. Сада је биоскоп замандаљен и пуст, на општу жалост уметничког ансамбла позоришта „на крсту“ и његових верних посетилаца.
Катанац на биоскоп „Партизан" стављен је пре 10 година, али жељни посетиоци и даље се хватају за кваку овог култног биоскопа на чијем репертоару су били само еротски акциони филмови.
Постепено се затиру трагови прошлости. Неки се сећају да су баш ту, на платоу испред зграде, стајали у реду чекајући да се отворе врата, пружи биоскопска карта и тако уђе у тамну биоскопску дворану. Унутра - дрвене столице и тешка драперија, боје вишње. У то време сви биоскопи су личили један на други.
НУ „Божидар Аџија“ основан је 1948. године као Дом културе, да би га трансформисали 1961. у установу за образовање. До данас, кроз његове течајеве прошле су стотине хиљада људи из целе Србије.
ОСИМ по диплому, људи су деценијама долазили на адресу Радослава Грујића 3, некада Улица Божидара Аџије, у биоскоп, на свирке и чувене игранке.
Бивши биоскоп на Лекином брду је приземни објекат, који је ван употребе преко 20 година.
Са климавим дрвеним столицама а на сред сале се налазила фуруна око које смо седели када је напољу било хладно јер друго грејање није постојало. Биоскопски послужитељ се звао Милош и клинци су га често звали да им донесе флашу воде. Овај је то беспоговорно извршавао. Повремено се шетао између редова и контролисао да неко не пуши.
Биоскопски репертоар је био завидан али временом се и он прилагодио моди неких других биоскопа у Београду и почео да приказује еротске и порно филмове.
Последња фаза реконструкције биоскопа “Југославија“ почела је јуче и требало би да буде завршена за месец дана. По окончању радова у некадашњи центар културног живота Новог Београда преселиће се Дечје позориште “Душко Радовић“.
Данас, у Београду се филмови приказују у милтиплексу "Cineplexx Ушће", синеплексима "Таквуд", "Рода", "Делта сити", Музеју Кинотеке, Арт биоскопу "Мусеум", биоскопу "Фонтана" (који је био затворен готово две деценије), као и у Дворани Културног центра, Дому синдиката, Дому омладине, Академији 28, Дому културе Студентски град и Сава центру.
Comments
Брт, стар ти овај текст, Колосеј биоскоп не постоји већ више од три године...
Хвала ти на коментару, проверио сам. Заиста више не постоји биоскоп Колосеј. Променио се власник и самим тим се променио и назив па је то сада Cineplexx Ушће. Акценат текста је на биоскопима који су некада радили а сада су под катанцем.