Драгутин Гавриловић
Marko Kraljevic87
Драгутин Гавриловић (Чачак, 25. мај 1882 — Београд, 19. јул 1945) је био најпознатији српски мајор док је у југословенској војсци напредовао до чина пуковника. Војну академију завршио је 1901. године. Учествовао је у скоро свим биткама српске војске у Првом светском рату. Војну каријеру је завршио у чину пуковника. После Војне академије је постављен за команданта 10. пешадијског пука моравске дивизије у Чачку у данашњој касарни Ратко Митровић. За разлику од многих сабораца, умро је 19. јула 1945. године у Београду. Носилац је Карађорђеве звезде, француског Ратног крста као и многих других одликовања. У српској историји остаће запамћен по говору који је одржао браниоцима Београда октобра 1915. године непосредно пред јуриш у коме је и сам тешко рањен. Истакнути је црнорукац а организацију га је увео његов колега са класе Панта Драшкић.
Говор упућен браниоцима Београда (1915)
Мајор Драгутин Гавриловић
У току борби за одбрану Београда 6-7. октобра 1915. године, Аустрија је форсирала Дунав и искрцала се на делу обале који је држао 2. батаљон 10 кадровског пука којим је командовао мајор Драгутин Гавриловић. Аустријске јединице утврдиле су се иза железничког насипа на самој обали. Жестоко дејство аустријске артиљерије претворило је српске положаје у Банатској улици у хрпу рушевина, али су храбри браниоци и даље пружали отпор. Растојање између српских и аустријских положаја на неким местима није било веће од 30 m.
Српски војник на Калемегдану у очекивању напада Аустријанаца
Непријатељу се никако није смело дозволити да утврди мостобран. Прво је у напад кренуо жандармеријски одред који упркос тешким губицима није успео да потисне непријатеља. Једино решење било је да све расположиве српске јединице на овом сектору фронта изврше општи контранапад.
Око 14.30 мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона и Сремски одред и пред кафаном „Јасеницом“ издао следећу заповест:
„Јунаци!
Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.
Војници! Јунаци!
Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.
Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!”
Уз громогласни поклич српски војници су кренули у контранапад. Међутим, снажна ватра аустријских јединица на насипу подржана ураганским дејством аустријске артиљерије одбила је и овај напад. Мајор Гавриловић је тешко рањен.
Жестоки напади српске војске су се наставили све до сумрака. Аустријски положај на насипу је био угрожен и само је ноћ спасила аустријске јединице од пораза. У току ноћи 7-8. октобра Аустријанци су наставили да пребацују појачања преко Дунава.
Између 8-9. октобра јединице Комбинованог одреда више нису браниле прелазе преко Саве и Дунава већ су се извлачиле на резервне положаје. Аустријске снаге су 9. октобра 1915. године истакле Аустро-угарску и Немачку заставу на згради Старог двора.
Преживевши одбрану Београда, повукао се заједно са српском војском на Крф, а после пробоја Солунског фронта, војвода Петар Бојовић га је предложио за виши чин, међутим то није прихватио војвода Степа Степановић уз образложење да је превише млад.
Није био омиљен међу официрима, јер није припадао ниједној тајној организацији. После рата, полагао је генералски испит у Штипу 1930. године и пао је. Увређен није хтео да га опет полаже.
Други светски рат
Предавао је војну администрацију на Војној академији у Београду. Генерал Душан Симовић му је 27. марта 1941. понудио чин генерала и место министра војске и морнарице, међутим он је то одбио уз образложење да га предлог не интересује и да је он војник. Пуковник Гавриловић је после капитулације у Априлском рату у Сарајеву заробљен и одведен у концентрациони логор близу Нирнберга. Из заробљеништва се вратио тек 1945. тешко болестан. Умро је 19. јула 1945.
Портрет Драгутина Гавриловића после изласка из концентрационог логора.
Comments
Слава свим српским јунацима!
Слава српским јунацима !
Слава српским јунацима !
Слава свим Cрпским јунацима! o7
Слава свим српским јунацима! o7
o7
Слава свим српским јунацима! o7
o7
o7
dodaj napomenu da si od slova do slova kopirao sa vikipedije
da se ne zajebe neko da pomisli da si se trudio
[removed]
prosto, poenta je da navedes izvor
U RL na blogu uvek navodim, ovde nisam video da neko navodi, pa nisam ni ja, ali u buduće hoću, pošto sad ima primedbi na to
Slava mi!!!...🙂
Hm... kao prvo, kad se već prepisuju, tj. kopiraju članci od kojekude sa neta, bar nek se navede izvor... em je korektno, em još onda može izvor da se "popljuvači" zbog gluposti koje su naškrabane a ovako si samo ti tu jer...
Prvo, "После Војне академије је постављен за команданта 10. пешадијског пука моравске дивизије", e sad, teško da je posle vojne akademije odmah postao komandant puka, pre će biti da je startovao kao vodni oficir a takođe, 10. pešadijski puk I poziva je bio u sastavu Šumadijske divizije I poziva, a 10. pešadijski puk II poziva u sastavu Šumadijske divizije II poziva, u sastavu Moravske divizije, svejedno I ili II poziva nije bio.
Drugo, "Преживевши одбрану Београда, повукао се заједно са српском војском на Крф, а после пробоја Солунског фронта, војвода Петар Бојовић га је предложио за виши чин, међутим то није прихватио војвода Степа Степановић уз образложење да је превише млад" što jednostavno nema veze s'vezom jer konkretno, tokom i posle proboja Solunskog fronta vojvoda Bojović je bio komandant I armije a vojvoda Stepanović komandant II armije i jednostavno nisu imali nikakve dodirne tačke u domenu unapređenja van okvira svojih armija tj. nije bilo teoretske šanse da Stepanović osporava nešto Bojoviću ili obrnuto u tom aspektu.
Treće, navodiš, "Истакнути је црнорукац а организацију га је увео његов колега са класе Панта Драшкић." a potom u nastavku, "Није био омиљен међу официрима, јер није припадао ниједној тајној организацији.", shvataš li koliko je prvo nespojivo sa drugim?
Četvrto, "одведен у концентрациони логор близу Нирнберга", odveden je OFLAG, oficirski zarobljenički logor što nije isto što i konclogor odnosno koncentracioni logor.
P.S. Mali savet, net je mnogo lepa stvar i pruža obilje informacija ali netreba ga nekritički prihvatati i sve napisano tamo smatrati za neospornu istinu, čak posebno wikipediju jer ima itekako netačnosti da kažem slobodno, gluposti, naškrabanih odnosno prepisanih sa nekih drugih sajtova.
taman sam krenuo da smisljam komentar jos u toku citanja "clanka" kad ono ti vec napisao xD
Слава свим српским јунацима! o7
vratio sub ako neko moze http://www.erepublik.com/en/article/misija1-2564837/1/20 http://www.erepublik.com/en/article/misija1-2564876/1/20 http://www.erepublik.com/en/article/misija1-2564876/1/20
[removed]
49,96 hvala 🙂