Истина
AdmiralSkaMolohov
Из рата сам дошао преплануо и уморан. Прашњав и збуњен. Скинуо сам са леђа ранац, са рамена пушку, опасач са свим привесцима. На крају сам одложио и нешто патриотизма (мало је остало). У ћошак магацина ерера. И све се наставило по старом. Нешто и горе. Бледела је прича о мом херојству док се није сасвим изгубила. Опет сам постао онај стари пропалитет на којег се може рачунати.
Почео сам писати. То сам и раније радио, давно. Била ми је то (и сад) добра одува. Једна од јачих страна мојих писанија је искреност. Иста та искреност која ме води силазном путањом. У овом надам се да неће.
Политиком су се почели бавити сви. Сви имају коментаре, решења насталих проблема, жучни су, у стању и да се потуку са најрођенијим чак и уколико им се не поклопе мишљења, а поготово ако припадају директно сучељеним партијама.
Далеко сам од тог срања.
У глави вечито слике рата,падају брат до брата...
Идем пустим улицама,на лицима само бол...О''Боже зар сам толико грешан,пусти и мене да са браћом кренем на пут без крај где боли нема... О проклето небо услиши ми жељу,дај ми још мало храбрости оне,што имадох тамо на проклетом Церу...
Comments
looool...vote...sub već imaš
Glas
dobar V
Iskrenost :😁
: )
sub bre!
Ништа се није променило...
Respekt
Sub imaš od prije, samo mi reci iskreno, može i u pm, jesi ovo sam napisao?
: )
Падоше толики људи да би данас го*на растурила Србију... Борба за боље дане који никад неће доћи...
epepa prase! O>o
zoki opet talasaš xd
ska objasnio!