НЕКА МИ НЕКО ПУЦА У НОГЕ!

Day 1,265, 17:52 • Published in Serbia Serbia • by Pokac II Reinkarnisani
Било је то скоро безбрижних 100 и кусур дана.

Од св, Јована до св. Ђорђа. Нисам играо еРеп, а нисам ни планирао да се враћам.
Ал, ето... Ни у животу многе ствари не успем да истерам до краја...

Сад сам опет ту. Многи још увек не знају да сам се вратио, а ја нећу да им кажем. Док сам био е-мртав, било је доста људи који су ми слали поруке преко „скајпа“, „мејла“, или путем СМС, звали ме телефоном. Многима сам и одговорио. Хвала им на сваком писму или поруци, сваком позиву на дружење или кафу. Лепо је знати да те људи памте и онда кад ти заборавиш на себе.

С друге стране, моја природна лењост и инертност, скопчана са повећаним обимом посла, одрастањем мог сина и чињеницом да сам играо једну другу игру, довела ме је до тога да ја заборавим да пишем неким људима. Извињавам им се због тога.

Но, сад сам опет ту. Признајем, многи су ме наговарали да се вратим и раније, али ипак сам ја дете које је сазревало у медијском мраку деведесетих и док „праве“ новине нису јавиле да је еБеоград пао, нисам се с места померио. То само доказује да сам и даље незрео и да и даље верујем штампи.

И онда шта ћу... еОтаџбина зове... Покац је е-мртав, али и „гробови наши бориће се с вама“. Мислим, с њима. Морао сам да се е-вратим. Јбш. еБеоград, ал` шта ћу ако окрену на еНови Сад? Ако падне Фрушка Гора, где ћу да једем Тиберијеве чорбе/котлиће и сво оно месо за роштиљ које доносе други, а кући, у стомаку, углавном носим ја? Неће мени Наполитанка више храну да краде...

Зато сам опет са вама. Да бранимо свете нам е-српске земље, на којима се окупљају е-Срби. И не само окупљају већ је примећено да многима и прија да се друже.

Али, чим сам се улоговао... ШОК! Е-Срби се расправљају око тога како је радио бивши е-председник. За не поверовати... То је нешто баш ново. У ових скоро 2 године постојања, то се баш никад није десило. Ама, баш никад.

Погледам изборну листу и видим да кандидата УеС подржавају СеС, СНО и ЛДП! Протрљам очи, ал` онда видим да Банован није у УеС, па помислим – добро је. Знам, он је човек принципа, и као такав би гласао макар и за Елеза, када би, не дај Боже, његовог кандидата подржали оСНОвци и ЛДП.

Други кандидат – поменути Елез! А председник СЗР, Дражица. И имају гомилу гласова. Е да су бар победили, па да нам опет онај Мобстер шета по благајнама... А и ко зна, можда би се нашао и неки нови списак мултивитамина. У СеС-у. Ил` ко је већ сад најбројнији.

Трећи кандидат, и то СДФ-а, „ди адер ван“, да не кажем ћелави Паун. Дакле, и Паун је променио перје. И име. После видим да је та мода ухватила још неке... Младен Мркић, Деда Обрад, Стевеги.... Сви са новим именима. Добро је, нећу штрчати у друштву.

И часни Књаз је ту, додуше не баш високо пласиран, али битно је да је ту. Да имамо где да пишемо сви исте пароле. Куварице у кухињу, сателити у орбиту... Књазу књажево, вехабије стоп! Креативизму широких народних маса – никад краја.
Мораћу да прелистам новине, ако је и Цуца ту, таман и да не напише ништа у чланку, новине ћу му познати по креативним коментарима читалаца. Ал` што рече Брега ономад: „Боље да личе на нешто, него да не личе ни на шта“.

Но, од читања се не живи, па сам морао и да се запослим. И где ћу, него код тајкуна. Пуребг даје најбоље плате е-бебама. Лепо од њега. И веома паметно, ал` то је већ ствар осећаја за добар бизнис. Човек чак написа и туторијал за е-бебе. Лепо и похвално. Сад се ипак надам да ће да напише неки чланак у свом старом стилу. Чекам да ми објасни ону поменуту коалицију УеС-СНО-СеС-ЛДП. А и да прозове неког, да имамо око чега да се свађамо.

М-е-ртаб ми је помогао са залихом хлеба. Каже, то је поклон. Каже и да се продао, јер води јединицу. Хвала Муерто, можда си се и продао, али и даље је у теби више живота него што ће у многима икад бити.

И наравно, онда сам читао е-новине. На тоне, Да уклавирим шта сам то пропустио у ових скоро 4 месеца. После гомил прочитаних текстова и пажљиве и дубоке анализе, схватио сам све.

Нисам пропустио ништа. И даље се свађамо по новинама и коментарима око е-политике. И даље смо најјачи, најбољи и најлепши, али Админи цене само лову. И даље смо сила, али нисмо успели да ослободимо Тексас. И даље је игра изузетно глупа, али је сви играмо.

Дакле, суштински, ништа се није променило.

Вратио сам се е-кући. А, као и у стварном животу, са укућанима се можете свађати, волети, смејати, мрзети, или бар заједно ћутати, али без њих живот није исти.

Ту сам да поново смарам дугачким текстовима и „филозофским“ коментарима. Да терам тамо неку правду и борим се против неких својих ветрењача. Ту сам да вас нервирам и инспиришем.

Ту сам, јер на неки необјашњив начин, као и сви остали е-Реп „зависници“, овде припадам.

Недостајали сте ми. Боље вас нашао.