ЧОЈСТВО

Day 1,259, 10:25 • Published in Serbia Serbia • by momars


Сведоци смо да се у последње време појавио феномен Дукиша који је у нашу еРеп заједницу унео поприлично динамике. Није занемарљиво када се на каналу окупи 200 играча спремних да слушају приповедања новог вође. Било је и до сада неколико људи који су својим изјавама, геговима или испалама држали пажњу већег дела еСрбије али овако нешто до сада по мом скромном суду није било. Онако повезати Атлантиду, лење Србе, Србе терористе, оба пола, фараоне и сам Универзум то је стварно за респект. Да видим ко је у стању да и приближно изповезује те појмове или неке друге на начин како је то Дукиша урадио. Дефиинитивно је унео нову димензију у ову игру. Волео бих да се на овим појмовима окончало, али није. Све време провејавају неки изрази и пароле који мени једноставно парају уши без обзира што би неко то окарактерисао зезање а многи га у томе и инспиришу и доливају бензин у ватру. ради се о појмовима “нож”, “клање”, “фирер”, истребљење других националности и мањина. има ту и других појмова али за ову причу је и ово довољно. Чак и ако се цео феномен схвати као неозбиљна прича која постоји да би се већина насмејала ово прелази ону танку границу која дели пристојно од непристојног, људског од нељудског. Једноставно се стиче утисак да Србин треба да буде отелотворење четника из филмова Вељка Булајића где је нож или кама основно одевно средство. Нажалост у историји је било таквих догађаја али причама искључиво о томе стиче се да је то доминантна црта Срба кроз историју.



Многи су слушали о разним зверствима, а да ли сте чули за светле примере? Ево једног.
Колико од вас зна за податак да је за време војне кампање Србије на Бугарску с почетка прошлог века дошло до великих војних победа које су проузроковале повлачење бугара, страдање њихове војске, рањавања а на крају појаве многих заразних болести у војсци и код цивила? Бугари су били на коленима, а онда су затражили једномесечно примирје како би се тифус и остеле заразне болести санирале. Србија је то прихватила на чуђење Европе. Али ту није крај изненађењу. Црвени крст је организовао конвој помоћи од Швајцарске до Бугарске, а Србија је допустила пролаз кроз своју територију како би неопходна помоћ стигла у најкраћем року. Када је контигент стигао у Београд српска влада је додала и своју помоћ Бугарској у виду ћебади, лекова и другог материјала. Данас постоји плакета захвалности Србији за тај чин у седишту Црвеног крста у Швајцарској.
Или пример у Подгорини са почетка Првог светског рата када су сељаци погинуле и остављене војнике Аустроугарске достојно сахрањивали иако су они чинили зверства над цивилним становништвом. После повлачења наше војске кроз Албанију, аустроугари видевши како је поступано са њиховим погинулим војницима су подигли споменик захвалности. Пре неколико година је долазио неки Аустријанац и после неког времена успео да нађе место на ком је сахрањен његов предак и чак су му враћене неке личне ствари погинулог војника.
Е видите то се зове чојство, људскост или човечност како год желите. Ја сам за те примере. Желим да верујем да смо ми такви. То ми је више Хришћански од ножа , каме , сатирања, ма колико то и у шали било. Једноставно, постоје неке ствари са којима се не треба шалити. Волео бих и да Дукиша прочита и разуме ове редове те да размисли о њима, а ви остали, апелујем на вас да га не подстичете у тим идејама.

Дружењем до победе




momars