Join the new world

Драги Мирославе,
Одамна се нисмо видели и чули, оти не ми шаљеш поруки или не се јавиш на мобиљнога кад ти титкам. Арен ли си? Шта правиш у животу? Оште ли си са Слаѓаном? Ја сам ти пошаљио пораку да ќу дочи у Београду али ти најверојатние ни си је прочитуо...
Ја сам кинисао са возом и стигао сам у 6 сабајле. Баш кад сам се симнуо из воза истурила се киша и утоп ми направила чевле и сако. Хтео сам да ти се јавим али није ми било ујгун јер сам сефте дошао у Београду и мислио сам да си ми нешто наапан. Имао сам нека работа да завршим али није ништа испаднуло, да не ти расправљам сад о томе, да не те замарам, расправачу ти други пут.
Београд је ногу леп и велик град али нисам очекивао толико гужву, па стра ме фануло да поминем једну улицу и једна кола ме ѕмнула, за мало да ме согазила. Кад сам се враќао назад закаснио сам и испуштио сам воз, и тргнуо са реисом. Ако некада пожелиш да доѓеш код мене само титни и ондак ја ќу ти заѕвонити и ќу те пречекати, јер нисмо јабанџије да ти ибам мајката.

Прими пуно поздрава од твог војничког другара из Стругу, Бале.

П.С. Текнује ли ти кад су те ранили у руку три дана си кукао, а Звонимир погодили су га у глави и А ни е рекао веќ дваесет година.